Evropljani poslali samit EU dođavola

Prošle nedelje šefovi država EU razmatrali su na samitu ideju bankarskog saveza i precizirali kurs evropske centralizacije. U celini njegovi učesnici su ispoljili, kako se obično govori, suzdržani optimizam, mada su i priznali postojanje krize. Pri tome, većina građana EU uopšte je propustila ovu manifestaciju.

Mi smo analizirali raspoloženja evropljana, pitavši ih na jezičkim stranicama Glasa Rusije i saslušavši eksperte.

Nek idu oni na vrh Everesta da sprovode te samite! Kad bi bila i neka istina među lažima – odgovor je korisnika finske stranice na Fejsbuku o samitu EU u Briselu. Kao što se i očekivalo, nikakvih rezultata. Već koliko puta su se oni okupljali, a vajde nema, sve ista ta kriza u Grčkoj, Portugaliji i Španiji – konstatovao je korisnik Fejsbuka iz Portugalije.

Zar od samita mogu da budu neki rezultati?... Laž, laž, laž.. To je kao kad ideš kod doktora koji zna od čega boluješ, on prepusuje lek i kaže da će ti on pomoći. Tebi postaje gore, on ti ponovo prepiše lek. I tako svaki put dok ne umreš. Tako je i sa Evropom... Oni će se sastajati sve dok se ne desi još strašnija kriza ne nastupi kraj evra i EU, možda i sveta. U krajnjoj liniji za građane zone evra! – to je već francuski odaziv na samit EU. Gubitak vremena – kratak je komentar Španca. Njegov sunarodnik je rečitiji: Za Evropu je bankarski savez, centralizacija super rešenje, a za Grčku, Portugaliju, Italiju krah!

Nepoverenje građana NJU prema evropskim vlastima nosi strukturni karakter. Strukture EU su previše hermetične, ubeđen je predavač za Evropskog univerziteta u Briselu Fransoa fore. U intervjuu za Glas Rusije on je rekao:

- Jedna rešenja mogu da se promene, druga zavise od same strukture EU. Na primer, predlaže se da se uspostavi direktna veza između građana i evropskih institucija, nedavno je počelo da se govori o direktnim izborima predsednika EU. Naravno, to će učiniti tešnjom vezu sa građanima – oni će bolje shvatiti zavisnost između njihovih odluka prilikom glasanja i izabranih lidera. Ali šta onda? Evopski parlament i države EU treba da zajedno reše ko će biti na čelu Evropske komisije? Ne zna se. Da li će to promeniti situaciju? Lično ja sumnjam.

Treba reći da se komentari na nemačkim stranicama Fejsbuka povodom odluka samita EU odlikuju najvećom kategoričnošću. Kriminalno. Pogubno i tuđe u odnosu prema građanima. Mali korak protiv građana, ali veliki u diktaturi Brisela. Nepoverenje i skepsu evropljani izražavaju na razne načine, u zavisnosti od tog gde žive. A glavni uzrok tih raspoloženja je u tome što je EU elitarni projekat, tvrdi Pal Tomaš, direktor Sociološkog instituta u Budimpešti. Svoju misao on je zasnovao ovako:

- Građani su okruženi nacionalnim mitovima, u kojima su vaspitavani vekovima. A elita se odvojila od njih i pokušava – dobro ili loše – da napravi nadnacionalnu varijantu ujedinjenja Evrope. I u datom trenutku se ispsotavlja za mnoge evropske građane da mada svima sve odgovara – postoji šengen i ostalo, ali radi toga treba nešto činiti. Treba nešto tražiti, treba od nečega odustati, od onog što su imali do sada. I to im se ne dopada. To je nezadovoljstvo običnih građana. Ne zdravi instinkt, već naprotiv. U sovjetsko vreme bi to nazvali sitnoburžoaskim instinktom.

Glas Rusije osetio je razočaranje evropljana i na sebi. Mi smo računali na mnogo aktivnije odazive o poslednjem samitu EU. Ipak to su skoro sva mišljenja koja smo uspeli da sakupimo na našim jezičkim verzijama na Fejsbuku. Većina učesnika ili skoro da se nijeinteresovala za samit, ili čak ništa o njemu nije znala. Izgleda da je od ostataka aktivne skepse evropljana sasvim blizu potpuna ravnodušnost prema velikoj politici EU.

Nikita Sorokin,