BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Dragana Ristanović: Ruševine u njima - ruševine oko nas

Dragana Ristanović: Ruševine u njima  - ruševine oko nas
24.10.2012. god.
Dnevne novine Kurir su u petak, 19. oktobra 2012, pod naslovom - Ruševina od Generalštaba postala spomenik kulture - objavile vest u kojoj se kaže da: ''Generalštab, bombardovan 1999. neće biti renoviran jer se smatra zgradom od nacionalnog značaja'', te da u tom smislu ''Direkcija za imovinu zahteva skidanje zaštite''.
 
U tekstu, koji počinje rečima -Sramota!- ,,Kurir'' obaveštava čitaoce da je: ,,2006. godine zgradu Generalštaba,  na zahtev Ministarstva kulture, država Srbija proglasila spomenikom kulture zbog čege je ona i dan danas jedna obična ruševina.''?!?
Dakle, ako do sada niste znali, pomenuta zgrada ustvari je ''jedna obična ruševina'' zbog toga što je postala spomenik kulture. Nije u takvom stanju ni zbog neodgovornosti države, a naročito to nije zato što je uništio NATO tokom nekog od 78 dana agresije. Ma taman posla, kome bi nešto tako naučno-fantastično ikad palo na pamet.
Dalje, prenoseći reči pomoćnika direktora Direkcije za imovinu, Srboljuba (lepog li imena) Panića, isti dnevni list piše da: ,,...zgrada koja se nalazi u samom centru grada vapi za promenom već trinaest godina ali po svemu sudeći, neće ni biti obnovljena.''.
,,Imali smo u planu da prodamo zgradu Generalštaba ali bismo u tom slučaju ovo zdanje morali da vratimo u prvobitno stanje, jer bi, u suprotnom, dobili siću.'', kaže pomoćnik, Panić.
Da li zbog tuge što zgrada Generalštaba, kao jedno od najznačajnijih dela jugoslovenske arhitekture u Srbiji - ruži izgled grada i podseća na događaje koje bi neki rado izbrisali narodu iz sećanja - ili zbog toga što bi država prodajom dobila siću, a mogla je od svega da napravi nešto mnogo profitabilnije, jer je profit po svemu sudeći mera svih stvari, tek, zabrinutost Kurira i pomoćnika Panića skoro pa je dirljiva.
Zbog odluke države iz 2005. godine (ne 2006. kako piše Kurir) da ovo zdanje proglasi spomenikom kulture, nijedan investitor nije zainteresovan za kupovinu. Od kupovine odvraća činjenica da potencijalnog kupca država obavezuje da i nakon rekonstrukcije objekta, isti mora da zadrži svoj prvobitni izgled. Unutrašnjost kao i namena mogu da se menjaju, ali izgled ne. Zdanje se ne obnavlja, ne zato što je ono spomenik kulture, kako Kurir školski zamenjuje teze, već zbog toga što potencijalnom investitoru nije u interesu da ga obnavlja. Zbog toga je prodaja ovog objekta do sada dva puta bila neuspešna.
Oh, kakva nepravda za sve one koji su želeli da investiraju u Srbiju, naročito ako dolaze iz zemalja članica NATO.
Kada bi ovo o čemu piše Kurir i govori pomoćnik Panić zaista bio neki argument, to bi značilo da bi sve ono što ima ili stekne status spomenika kulture širom Republike Srbije, samom tom činjenicom bilo osuđeno na propast, jer više niko nikada na njemu ništa neće moći da popravi, sanira, renovira i sl. što je notorna glupost. Po toj logici država bi sutra mogla da proda zemljište na kom se nalazi Banjički logor, Etnografski muzej, Kolarčev narodni univerzitet, Narodna biblioteka Srbije, Zemunska tvrđava ili Kapetan Mišino zdanje, zato što više nema ili sa teškoćom dolazi do novca za njihovo održavanje. Ako je i od Kurira i pomoćnika Panića, mnogo je.
Simptomatično je da novinar Kurira ni jednom u tekstu ne pominje NATO agresiju (videti ''print skrin''). Novine koje ne prenose trač o nekoj polupevaljki bez kraćeg pregleda burne biografije dotične, pišu o zgradi koju su srušili NATO bombarderi, a sve vreme uspevaju elegantno da zaobiđu pominjanje tog vojnog saveza u kontekstu koji bi ostavio nepovoljan utisak na narodne mase.  Kao da narod ne zna čije su bombe padale po Srbiji '99. godine.
Da se razumemo, iživljavanje Kurira i njemu sličnih nad novinarskom profesijom nije poenta. Oni samo odrađuju svoj posao i zajedno sa pomoćnikom Panićem očigledno lobiraju za jednu stranu. Ako oni mogu da se nose sa tim da su simbol dna koje jedna profesija može da dotakne, mogu i ja. Tendenciozno pisanje Kurira je zapravo jedan od razloga da se zapitam da li je baš sve u ovoj zemlji na prodaju.
Sasvim je jasno zbog čega službenici države koja se kreditno zadužuje da bi isplatila penzije, navijaju da se ukine odluka koja ovo zdanje čini kulturnim dobrom. To je način da se u državni budžet slije nešto crkavice u ova teška i smutna vremena, a neki u tome vide priliku da poprave i svoj kućni budžet.
Da li je zaista moguće da država ne može da pronađe način da obezbedi novac i obnovi zgrade Generalštaba? Ja sam sigurna da može, samo da hoće. Kada bi država slušala glas naroda, znala bi šta treba da uradi. Sudeći po komentarima čitalaca na vesti o sudbini Generalštaba, oni bi najviše voleli da se ovo zdanje pretvori u muzej stradanja srbskog naroda od strane NATO agresora. Sve strane delegacije koje nam dolaze u posetu neizostavno bih dovodila do tog mesta, postalo ono muzej ili ostalo ovakvo zanavek, naročito one koje dolaze iz zemalja članica NATO i EU. Pokazala bih im time kako još uvek znamo ko su nam neprijatelji ma koliko se neki trudili da sve zaboravimo. Neko će reći da je reč neprijatelj preteška ili prevaziđena, ali za mene je neprijatelj onaj ko mi je naneo zlo i koji se zbog tog zla nikada nije izvinio, i što je najvažnije, nikada pokajao. Sve dok je tako, neprijatelj će i ostati. Isti takav odnos trebala bi da gaji i država što znači da se sa neprijateljem ne sklapaju savezi, niti mu se dozvoljava da njegove trupe od 2008. godine mogu i legalno da vršljaju po našoj zemlji i koriste naše resurse za svoje interese (videti SOFA sporazum).
Pored toga što je do danas obnovljeno tek manje od dve trećine porušenog, najstrašnije od svega je što država Srbija do danas nije utvrdila tačan broj žrtava NATO agresije. To je toliko sramotno, da je teško opisati. Koga onda još može da čudi što ne mari za neku tamo srušenu zgradu pa makar ona bila i u centru glavnog grada.
Malo se zna da je arhitekta, Nikola Dobrović, zgrade (Generalštaba i Ministarstva odbrane) projektovao tako da pravougaona raskrsnica i zgrade državne uprave po uglovima sa podignutim vojnim objektima, podsećaju na krst sa ocilima. I to je, između ostalog,  jedan od razloga zbog kojih se treba boriti da im se vrati stari sjaj.

Link ka vesti na sajtu Kurira od 19. 10. 2012. https://www.kurir-info.rs/rusevina-od-generalstaba-postala-spomenik-kulture-clanak-466860


Objašnjenje ''print skrina''

Na ''print skrinu'' vidi se da je skraćenica –NATO- u rečenici očigledno naknadno obrisana. Novinar je mogao rečenicu da napiše i na način da NATO uopšte ne pominje ali ovde se čini da je prvo pisalo:
-Problem sa obnovom sedišta Generalštaba traje od 1999. godine, kada je NATO u dva navrata bombardovao ovu zgradu.-
Neko je zatim izbrisao skraćenicu NATO, i ostala je jedna prilično konfuzna rečenica:  
- Problem sa obnovom sedišta Generalštaba traje od 1999. godine, kada je u dva navrata bombardovao ovu zgradu.-

Ko je bombardovao zgradu? Generalštab sam sebe?
Kurir neće pa neće da kaže.




Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »