Obama ili Romni - magija dvopartijskog sistema

Demokrata Barak Obama pobedio je republikanca Mita Romnija u trećoj, završnoj rundi televizijskih debata uoči izbora za predsednika SAD. Zajedno sa podacima poslednjih anketiranja to daje povod da se pretpostavi da je Obama stekao više šansi za drugi predsednički mandat nego Romni za prvi. Glas Rusije anketirao je eksperte koliko je bolja za pojedine zemlje spoljna politika SAD u zavisnosti od njene partijske obojenosti.

Za vreme aktuelnog demokrate Baraka Omabe ostvareno je čuveno restartovanje. Šta da se očekuje i na šta da se računa u kontekstu novih izbora u SAD? Velika politika SAD neće pretrpeti radikalne promene, ma ko da se nađe u Beloj kući, uveren je zamenik direktora Instituta za socijalno-politička istraživanja Vilen Ivanov.

- Sve o čemu je kod nas bilo reči i sva neslaganja koja su postojala, u principu će ostati. U korenu ovih neslaganja leži to što SAD, politička elita SAD, ne razmatra Rusiju kao ravnopravnog partnera. I u tome je koren zla.

Aktualni prdsednički izbori u SAD očigledno protiču u skladu sa novim tendencijama, ističe sa svoje strane predsednik fonda Politika Vjačeslav Nikonov.

- Imamo posla sa kandidatom demokratom, sa kojim postoji istorija odnosa, postoji istorija restartovanja, postoji istorija potpisivanja sorazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja. Čovek koji je raspoložen makar retorički, i u mnogome politički za sraadnju sa RF. Od strane republikanske stranke vidimo kandidata koga, mi, istina, još ne poznajemo kao političara. Ali koji je već izjavio da je Rusija neprijatelj broj jedan. Polazeći od tih rgumenata mislim da bi Rusiji bilo prijatnije da vidi kao predsednika SAD Obamu, nego Romnija.

Za Izrael odgovor na pitanje ko je bolji, zavisi od toga ko će na njega odgovarati: predstavnik izraelske elite, vlade ili obični građanin, kaže potpredsednik Kongresa jevrejskih religioznih opština i organizacija Rusije Zinovij Kogan.

- Za elitu, takoreći, izraelsku, bili bi bolji republikanci. Ali to je za kratko vreme, a kako bi se uspostavio mir i dobrosusedski odnosi, a bez toga ne može biti mira za buduće generacije, bolje je sa demokratama tražiti mir i graditi mir na Bliskom Istoku.

I na Britanskim ostrvima, činilo bi se, gde žive najverniji saveznici SAD, odgovor na pitanje o repulikansko-demokratskim preferencama takođe zavisi od toga ko je u datom trenutku na vlasti, ističe profesor amerikanista sa Univerziteta Saseksa Klajv Web.

- Uspešna transatlantska saradnja postojala je 80-ih godina zahvaljujući tesnim odnosima između Margaret Tačer iz Konzervativne stranke i Ronalda Regana iz Republikanske stranke. Ali verovatno je nemoguće svesti ove dve političke stranke vrlo blizu. Ali u savremenoj politici konzervativnoj vladi, takvom političaru kao što je Dejvid Kameron, laške je da radi sa demokratama, tačnije sa Barakom Obamom.

Na Bliskom Istoku vrlo budno prate izbore u SAD, rekao je za Glas Rusije arapskih politikolog Taufik Džarad.

- Još 2009. godine Barak Obama je u svom govoru u Kairu govorio o želji novih odnosa sa islamskim svetom, istina, uz garantovanu bezbednost evropske države na Bliskom Istoku. Ali sada se ne može reći da je Barak Obama mogao ne samo da reši, već da započne da rešava taj problem koji postoji 62 godine.

Realni protivnik SAD broj jedan, Iran, već je napravio svoj izbor u toku američke predsedničke kampanje, saopštio je za Glas Rusije komentator iranskog državnog kanala Pres TV Hasan Behenštipur:

- U Iranu se bez oduševljenja odnose prema pobedi Romnija na predstojećim izborima. Kozvervativci su pristalice intervencionističke spoljne politike, između ostalog preventivnih vojnih dejstava protiv onog koga smatraju neprijateljem Amerike. Oni su između ostalog bili najaktivnije pristalice rata u Iraku, a danas prete Iranu. Što se ne može reći za demokrate. Njiov lider Baraka Obama više puta je govorio o kursu SAD na stabilizaciju odnosa sa islamskim svetom.

Sasvim je jasno da magija američkog dvopartijskog sistema ne uvodi u zabludu spoljne faktore i posmatrače i svoje odnose sa tom zemljom svi pokušavaju da grade, oslanjajući se isključivo na pragmatizam – u svom sopstvenom razumevanju.