EU: Nobelova nagrada za ubistva Srba

Kao što se zna, ove godine Nobelova nagrada za mir bila je dodeljena EU. Za dorpinos jačanju mira i demokratije. Na taj način bili su istaknuti napori EU na objedinjavanju Evrope i njenom pretvaranju iz kontinenta rata u kontinent mira.

Okret u stranu Brisela je izazvao radost evropskih političara, sarkazam evropskih građana i nedoumicu eksperata i pravobranilaca u čitavom svetu. Po mišljenju poslednjih, EU je teško nazvati osnovnim mirotvorcem u savremenom svetu, pa i unutar same EU postoje problemi oko nacionalizma i ksenofobije.

U Rusiji je odluka Nobelovog komiteta takođe izazvala nedoumicu. EU je doprinela formiranju nezakonite države Kosovo na iskonsko srbskoj teritoriji i dovela do toga da tamo rukovode otvoreno kriminali elementi, EU je doprinela bombardovanju Libije, na izvestan način je bila umešana u zversko ubistvo Moamera Gadafija, kao i u sve ostale „revolucije“ u arapskom svetu.

Navešćemo mišljenje uglednom ruskog ekonomiste, predsednika kompanije za eksperstko konsultovanje Neokon Mihaila Hazina:

- „Za šta je EU dobila nagradu? Za bombardovanje civila u Srbiji 1999. godine? Za faktičku legalizaciju trgovine narkoticima iz Albanije? Za 25% nezaposlenost u Španiji i Grčkoj? Za priznanje persona i organizacija koje žive ljude seckaju na organe? Konačno, za idejno odustajanje od biblijskih vrednosti i razorene porodice? Ne, nabrojana dostignuća nisu ušla u izveštaj o razlozima dodele nagrade. Što je prilično čudno, nagradu dodeljuje Norveški parlament, koji ne samo da aktivno podržava multikulturalnost (sve do uništenja sopstvene nacije), već je podržao i bombardovanje gradova Jugoslavije, za šta se do danas nije pokajao“ – napisao je on u svom članku Elita Evrope pokušava da se opravda za buduće optužbe. U intervjuu za Glas Rusije Mihail Hazin razvio je svoju misao:

- Događaji u Jugoslaviji iz 1999. godine su u izvesnom smislu prelomni momenat u istoriji savremene Evrope. Prvi put na evropskom kontinentu jedne zemlje su bombardovale civile drugih zemalja. Razume se, EU je uložila mnogo napora kako bi bombardovanje ostalo nekažnjeno. Kazniti nekoga u okviru aktuelnog sistema EU potpuno je nemoguće.

Neko može da kaže da su bombardovanju bili podvrgnuti samo vojni i infrastrukturni objekti – nastavlja Mihail Hazin. Ipak izvesni procenat raketa i bombi bio je specijalno namenjen pogađanju stambenih četvrti, u cilju moralnog pritiska i dezorganizacije građana Jugoslavije. Pri tome ratovi na teritoriji EU se zvanično ne priznaju, a ubijeni Srbi, u predstavi Norvežana, očigledno nisu ljudi. Nastavak tekućih tendencija neminovno će dovesti u najskorije vreme do krajnje teških posledica. Pri tome računati na to da će se sve nekako rešiti ne treba, ekonomski model EU se ne menja, a u toj situaciji kriza ne može da se ne produbi, znači sve protivrečnosti Zapadne Evrope neminovno će izbiti na površinu.

- Model savremene EU pred našim očima počinje da se rasipa. I sasvim drugi ljudi će dolaziti na vlast, drugi principi će moguće ležati u osnovi novih odnosa u Evropi. Pred novom vlašću će se pojaviti problem kako da dokaže svoju legitimnost. Najbolji način da se to učini je da se prethodna vlast optuži za kršenje zakona. Nije isključeno da će narednih godina u Evropi novi ljudi koji dolaze na vlast naučiti da vrlo pažnjivo posmatraju neka dejstva prethodnih vlasti. Odgovornost će između ostalog biti položena na ove koji su krivi za smrt desetina i stotina jugoslovenskih civila. A to znači da u poimanju aktuelnih vlasti treba sakupljati dokaze da su oni delovali ispravno. I meni se čini da je to glavni razlog zašto je EU dodeljena Nobelova nagrada za mir. Ali odgovornost neće biti lako izbeći, i u tom smislu ja ne zavidim aktualnom briselskoj birokratiji, ona će morati da odgovori za mnogo toga.

Prema dodeli Nobelove nagrade za mir EU možemo se odnositi na razne načine: ozbiljno, sa sarkazmom ili zdravom dozom ironije, ali činjenica ostaje činjenica: EU je dobila Nobelovu nagradu kao objekat – izlog liberalnog prilaza životu. Upravo u nju nam nude da gledamo i da uzimamo primer kada je reč o tome kakvom idealu vodi realizacija liberalnih vrednosti. Postoji povod da se zamislimo.

Olga Žuravljova,