Internet za decu sve opasniji

Seksualne ponude nepoznatih ljudi preko interneta dobilo je 19 odsto srednjoškolaca u Srbiji. Čak tri odsto je na njih i odgovorilo, a tri momka su imala i ozbiljne probleme zbog takve komunikacije. To su, naime, pokazali rezultati istraživanja Ministarstva omladine i sporta za potrebe izrade strategije za mlade. Očigledno je da mladi ne poznaju dovoljno opasnosti koje ih vrebaju na internetu i kako treba da se zaštite, zaključuje se u istraživanju, a čini se da ni roditelji o tome ne znaju dovoljno.

„Svaki dan, najčešće posle podne, idem na forume i četujem. Na internetu provedem oko dva i po sata dnevno na mesindžeru, majspejsu i igram on-lajn igrice. Nalazim se s drugarima dok igram igrice i četujemo. Moji drugovi čak i tri puta više vremena provode na internetu”, objašnjava za „Danas” petnaestogodišnjak iz Beograda.

Jedino istraživanje o bezbednosti dece u sobama za četovanje sprovela je nevladina organizacija ASTRA. Tokom 50 sati četovanja sa virtuelnom devojčicom od 15 godina kontaktiralo je 457 osoba, mahom muškog pola, od maloletnika do starijih od 50 godina. Istraživanje je pokazalo da se tokom četovanja javljaju ne samo naznake, već i eksplicitne forme seksualnog uznemiravanja, pedofilije i vrbovanja. Od 457 kontakata s nepoznatim osobama, seksualno uznemiravanje primećeno je u čak 125 slučajeva.

„Dosta se govori o opasnostima na internetu i on-lajn predatorima ali se niko nije ozbiljnije bavio tom temom, jer većina ljudi još ne shvata ozbiljnost sajber kriminala. Ljudi misle da se to ne dešava u Srbiji i zbog toga Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal do sada nije bilo prijava zbog ugrožavanja bezbednosti dece”, objašnjava za Danas specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić i dodaje da u svetu postoje posebne policijske jedinice koje se bave praćenjem on-lajn predatora, pa čak i ulaze u komunikaciju sa njima.

Prema njenim rečima stupanje u on-lajn komunikaciju isključivo zavisi od svesti mlade osobe. Ona je dobrovoljna i započinje se pristupanjem forumima, korišćenjem mesindžera ili ostavljanjem ličnih podataka na određenim sajtovima. Za razliku na primer od Amerike, u Srbiji ne postoje organizacije koje se bave obučavanjem roditelja radi praćenja aktivnosti dece na internetu.

„Prvo postoji obaveza roditelja da prate aktivnosti svog deteta, pa tek onda njihova prava. Kao što na televizoru imate child lock, slična vrsta zaštite postoji i u virtuelnom svetu. Problem je što roditelji slabo poznaju tu vrstu zaštite, a deca koja imaju pristup internetu imaju prednost”, ukazuje Komlen-Nikolić. Na odnos roditelja prema on-lajn sadržajima utiče i takozvana informaciona nepismenost. Ako roditelji sami ne koriste računare, nemaju nikakvog uvida ni u ono što njihova deca rade u virtuelnom svetu. Iako postoje tehničke mogućnosti kojima bi roditelji filtrirali, odnosno cenzurisali sadržaje za kojima deca tragaju i web adrese koje posećuju, naši sagovornici ističu da oni to nedovoljno ili retko koriste.

„Deca su tehnički naprednija od roditelja, pa je šansa za kontrolu umanjena. S tim problemom se suočavaju i razvijenije zemlje od Srbije. Naša je prednost, nažalost, što očekujemo da oni pronađu sistemsko rešenje koje će na taj problem adekvatno odgovoriti dok se mi još bavimo popularizacijom interneta i povećanjem broja korisnika”, objašnjava direktor Republičkog zavoda za informatiku i internet Slobodan Vučković.

Kao tehničko rešenje on navodi i specijalizovane bezbedne internet provajdere, koji deci omogućuju pristup samo proverenim sadržajima. Osim toga, većina pretraživača nudi filtrirana pretraživanja za decu. Pretraživanje se koristi kao i kod ostalih pretraživača, ali se sajtovi s neprikladnim sadržajem ne prikazuju u rezultatima. Na primer, sadržaj za decu filtriraju Yahooligans i ALTAVISTA Family Filter, ali zasad rade samo na engleskom jeziku.

„Republički zavod za informatiku i internet sarađuje sa američkim Univerzitetom Džordž Vašington na izradi studije uticaja interneta i IKT-a na porast zloupotreba. U projekat će biti uključene i srodne institucije iz regiona, kako bi izradili i plan aktivnosti na njihovom suzbijanju”, najavljuje Vučković.

Evropska komisija predložila je novi program bezbednijeg interneta, koji predviđa osnivanje nacionalnih kontaktnih punktova za prijavljivanje ilegalnih on-lajn sadržaja i štetnih oblika ponašanja. Naglašeno je da treba prijaviti materijale povezane sa seksualnim zlostavljanjem dece i preteranim forsiranjem talenta ili sposobnosti deteta na njegovu štetu.

I Srbija je potpisala dodatni protokol Saveta Evrope u oktobru mesecu 2007. godine, koji se odnosi na temu dečije pornografije i bezbednosti dece na internetu.