Moskva: Povratak Jevreja

Više desetina hiljada Jevreja, koji su bežeći od represije napustili nekadašnji S S S R, vraća se u Rusiju da učestvuje u ekonomskom bumu, uprkos novom talasu antisemitizma koji se javlja u njihovoj staroj domovini.

S S S R je tokom sovjetske ere i postkomunističkog haosa napustilo oko milion Jevreja koji se sada vraćaju iz Izraela, SAD i Evrope, u nadi da će iskoristiti nove veštine i staro znanje za biznis.

Ne postoje precizne statistike o tome koliko ih se vratilo, kaže za Rojters predsednik Ruskog jevrejskog kongresa Jevgenij Satanovski ali se smatra da je reč o 80.000-120.000 ruskih Jevreja. Izraelska amabasada u Moskvi procenjuje da u Rusiji živi oko 90.000 njihovih građana.

"Nove ruske korporacije `love` menadžere iz celog sveta sa zapadnim iskustvom i ruskim `bekgraundom`. Ti emigranti znaju jezik, stil života i veoma im je lako da se integrišu", ističe Satanovski.

Krah Sovjetskog Saveza doneo je, međutim, nove fenomene za ruske Jevreje - skinhede i ultradesne grupe koje crtaju svastike po zidovima i ubacaju Molotovljeve koktele kroz prozore sinagoga.

Napadi na ruske Jevreje, kojih je oko milion, i njihovu imovinu, 17 godina od raspada S S S R rastu, i brojno i prema težini, upozoravaju lideri lokalnih zajednica i organizacija za ljudska prava.

"To su napadi na sinagoge, napadi na groblja... U Rusiji se plašimo skinheda i neonacista", kaže moskovski rabin i predsedavajući Evropske konferencije rabina Pinčas Goldšmit.

Ruska nevladina organizacija SOVA procenjuje da su lane bila 632 rasno motivisana napada i 67 ubistava. Izvršioci su mahom u crno obučeni skinhedi, od kojih su mnogi muslimani iz bivših sovjetskih republika na Kavkazu i u centralnoj Aziji.

Pri tome se najveći broj napada proglašava huliganstvom i ne kažnjava po zakonu.

Antisemitizam se zahuktao i ranije ove godine, tokom izborne kampanje, kada su osvanule destine sajtova i foruma na kojima su predsednički kandidati proglašavani Jevrejima.

Na meti najoštrijih napada bio je novi predsednik Rusije Dimitrij Medvedev, za koga su tvrdili da ima jevrejske korene i da je stoga nepodoban da vodi zemlju.

Borci za ljudska prava novi talas antisemitizma povezuju inače sa socijalnim potresima koji su pratili krah S S S R.

"To je zemlja u kojoj je mreža socijalnog obezbeđenja nestala preko noći", kaže direktor Nacionalne konferencije sovjetskih Jevreja Mark Levin. On ističe da "mnogo mladih ljudi nije videlo budućnost a te (neo-naci) grupe davale su im osećaj pripadnosti i zajednice".

U Rusiju se vratio i Ari Rozičner koji se ranih sedamdesetih sa roditeljima iselio iz Ukrajine u Izrael.

On navodi da su se njegova i emigracija iz devedesetih godina "konceptualno razlikovale" - njegovi roditelji su verovali u jevrejsku državu a kasnije generacije odlazile su zato što su "police u supermarketima bile prazne".

Nakon što je radio u Izraelu, SAD i Japanu, Rozičner se nastanio u Moskvi gde je potpredsednik za prodaju Džilet satelitske mreže (Gilat). Njegovi klijenti su i državne agencije koje žele da dovedu internet do udaljenih škola u Sibiru.

"Jednom nogom sam ovde, drugom tamo. Porodica mi je u Izraelu, Moskva je megapolis, razdaljina je velika, i život je skup. Međutim, ovde imam više mogućnosti, Izrael je kao selo", objašnjava prelazak u Moskvu Rozičner.

Uz ekonomsku transformaciju, Rozičner ukazuje i na veliku promenu zvaničnog stava prema Jevrejima u Rusiji. Sa njim se slaže i rabin Goldšmit koji kaže da se "već vide konkretni koraci u pravom smeru".