Srpski Marš kao šansa za buđenje Rusije
Srpski Marš se dogodio. To je činjenica. Akcija je održana. Štaviše, ne prosto da je održana, već je protekla velelepno, bez obzira na sva moguća protivljenja, bez obzira na „baš me briga“ odnos prema ruskim nacionalnim interesima od strane čitavog našeg činovništva i na samoživost „profesionalnih Rusa“ koji više podsećaju na profesionalne provokatore, bez obzira na podlost običnih moskovskih malograđana koje osim sopstvenog valova ništa više ne uznemirava, bez obzira na svu tu gnusobu i ništariju, Srpski Marš je trijumfalno prošao kroz Moskvu. Tri hiljade normalnih Rusa zajedno sa predstavnicima drugih nacionalnosti koji nisu ravnodušni prema sudbini Srbije i pravoslavnog sveta, prošli su u ovu Svetlu Vaskršnju Nedelju centrom Moskve. Oni su pokazali da još uvek nije u potpunosti uspelo da se Rusi zaglupe i pretvore u poslušne šrafčiće „novog svetskog poretka“, da još uvek kucaju čestita i mlada srca u kojima živi ono što se zove ruski duh. Upravo su oni so zemlje, oni koji su došli u ovaj za našu braću-Srbe teški trenutak da pokažu da smo mi Sloveni, mi pravoslavci zajedno, i da je bol i ogorčenje jednih -- bol, ogorčenje i srdžba drugih.
Mi smo zajedno, tako glasi poruka tog marša upućena svima, kako prijateljima tako i neprijateljima. Neprijatelj -- i to je veoma važan pojam bez koga je, ako je verovati Karlu Šmitu, politika prosto nemoguća. Srbija se uvek prva suočavala sa našim zajedničkim neprijateljem; tako je bilo u Prvom svetskom ratu, tako je bilo i u Drugom. SAD, koje su faktički objavile rat čitavom ostalom svetu izuzev šačice svojih saučesnika, sada pokušavaju da ubiju i udave Srbiju, kao što je pre pola veka pokušao da učini Hitler. Već sada je jasno da će posle Srbije na red doći Rusija.
Ako Rusija bude spavala, biće iznenađena. Ako Rusija bude ćutala dok Srbiju ubijaju, nju će ubiti sledeću. Ne treba se zavaravati, mi smo za njih znatno žuđeniji cilj od Jugoslavije ili bilo koje druge zemlje na našoj planeti. Već sada čujemo izjave kako Rusija nepravedno kontroliše većinu svetskih prirodnih resursa, ubrzo će neotesani drznik zahtevati podelu. Ako ga ne zaustavimo danas, sutra će već biti prekasno. Ne možemo sebi dozvoliti toliku lakomislenost da poverujemo kako nas oni vole. Mrze nas i boje nas se. To je u krvi zapadnog čoveka još od Atilinog doba. Mi smo, severni varvari, isuviše čisti da bismo živeli na Zemlji koja se pokorila novom Vavilonu, prestonici gnusobe i prezasićenosti gnusobom.
Uostalom, oni su spremni da nas unište već samo zbog toga što se kao trn u oku čitavog „progresivnog čovečanstva“ očajnički odupiremo Antihristovom dolasku. Mi se ne slažemo s njihovim planom pretvaranja planete u svetsku buvlju pijacu, već samim tim im stvarajući kolosalne neugodnosti i nedopustivo velike troškove. Mi smo protiv njih, oni su protiv nas. Neprijatelj jeste neprijatelj, u njemu se čak nešto može i voleti, neprijatelj se može poštovati, ali je on neprijatelj, i time je sve rečeno.
Stvarnost je pocepana, dualnost je krajnje zaoštrena, čini se da će uskoro, samo što nije, negde zatutnjati. Nekome prvom živci neće izdržati, prst će nagonski stisnuti oroz, dugme. Pucanj, eksplozija rakete, naša postljudska budućnost. Mi vas pozivamo u pravedniji i strašniji svet.
Ako postoji neprijatelj, onda postoji i prijatelj. Srbija je jedina među balkanskim zemljama, takođe kobajagi pravoslavnim i bratskim, ostala verna ideji slovenskog jedinstva. Jedina se nije predala NATO-u, bez obzira na bombardovanje sopstvenih gradova, bez obzira na pogibiju hiljada sopstvenih građana. A gde je u to vreme bila Rusija? Amerikancima je uspelo da u predsedničku fotelju posade svoju marionetu Tadića, ali im je za to bilo potrebno skoro 20 godina građanskog rata koji je čas izbijao čas gasnuo na raznim mestima Jugoslavije. Da bi postavili svog čoveka u Ukrajini bila je potrebna gomila debila na Majdanu Nezaležnosti. Da bi postavili svoje ljude u pravoslavnoj Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji nije im trebalo ništa.
Ostali smo sami sa Srbima -- suočeni sa zveri. Toga treba biti svestan. Onaj ko je toga svestan -- nije propao, taj je sa nama, još se nije rastvorio u svetskom topioničkom kotlu, u njemu još živi njegov narod, taj je dostojan naziva „Rus“.
Oni koji su došli na Srpski marš u Moskvi, dostojni su naziva „narod“, ostali su -- stanovništvo.
Kusturica će doći na sledeći Srpski Marš
Jugoslovenski filmski režiser Emir Kusturica je podržao Srpski Marš održan 27. aprila u Moskvi. To je danas izjavio dopisniku portala Rusija-3.
Poznati kulturni radnik je za marš saznao iz vesti srpske televizije.
Sem toga, izrazio je svoju načelnu saglasnost da učestvuje u narednom Srpskom Maršu koji će se održati u Peterburgu.
Napominjemo da to neće biti prva akcija podrške teritorijalnoj celovitosti Srbije u kojoj učestvuje slavni režiser, pošto je 2007. godine već učestvovao u akciji protiv otcepljenja Kosova od Srbije.
Po bolnom mestu -- usijanim šavom
Srpski Marš − događaj koji pretenduje na to da postane glavna tačka akumulisanja rodoljubivih snaga u Rusiji ove godine -- održan je. Po procenama organizatora se oko tri hiljade ljudi okupilo na akciji koja je u Moskvi održana u nedelju, 27. aprila, na Vaskrs. Povorka je prvo krenula duž keja Tarasa Ševčenka na čelu s litijom koju je predvodio iguman otac Kiril Saharov.
Nad bujicom demonstranata su se vijorile zastave organizatora povorke -- Evroazijskog Saveza Omladine, ripide visoke više metara i živopisni baneri s ratobornim ženskim likom -- Otadžbinom i natpisima „Rusijo, pomozi Srbiji!“, „Ista sudbina -- isti narod“, „Slava ruskom oružju!“.
Kada su učesnici povorke stigli u konačnu tačku -- skver preko puta hotela „Ukrajina“ -- održan je miting. Iguman Kiril je okupljenima čestitao glavni hrišćanski praznik -- Svetlo Vaskrsenje Hristovo i izrazio nadu u to da će ključni metafizički događaj postati zalog vaskrsenja nacionalnog duha braće-Slovena.
Posle njega je voditelj -- načelnik federalnog mrežnog štaba Evroazijskog Saveza Omladine Pavel Zarifulin -- dao reč rukovodiocu Međunarodnog Evroazijskog Pokreta Aleksandru Duginu. Upravo je on i formulisao osnovne aspekte teme koja je poslužila kao podstrek za okupljanje na Srpski Marš. Geopolitičar je posebno naglasio temu jednopolarne hegemonije SAD koje se u svom stremljenju ka globalnoj moći ne zaustavljaju ni pred civilizacijsko-istorijskim barijerama, ni pred zakonom. Povlađivanje tim stremljenjima od strane ruskih vlasti tokom prvih postsovjetskih godina dovelo je do katastrofalnog položaja u kome se danas nalaze istočni Sloveni i sami Rusi.
Dugin je priznao da je Rusija jednom već izdala Srbe -- tokom natovskih bombardovanja Jugoslavije. Tokom tih „crnih, sramotnih, izdajničkih devedesetih Viktor Černomirdin je faktički oslabio ratobornu nastrojenost Srba, obećavši im podršku Rusije“ do čega nije došlo. Imajući to u vidu, Dugin je posavetovao okupljenima da ne računaju na vlast, već da ispoljavaju samostalnu građansku inicijativu i smelo brane svoj stav -- čak i time što će lično uzeti oružje u ruke. Na svu sreću, odnedavno je odlazak iz Rusije u Srbiju znatno pojednostavljen. „Kosovo je Srbija!“, „Rusi -- na Kosovo!“ -- skandirali su okupljeni.
Jednu od najizrazitijih epizoda mitinga predstavljali su nastupi srpskih gostiju -- delegata Srpske radikalne stranke generala Božidara Delića i sekretara međunarodnog biroa Socijalističke partije Srbije Dušana Jeličića. Predstavnici srpske antinatovske koalicije su se zahvalili Rusiji za moralnu i pravnu podršku Srbiji u njenom otporu nemilosrdnim agresorima i izrazili nadu u to da će srpski i ruski narod, kao što se ne jednom dešavalo u istoriji, crpsti snagu u jedinstvu i odbraniti zajedničke vrednosti.
Lideri Evroazijskog Saveza Omladine (ESO) -- Pavel Zarifulin i Valerij Korovin, istakavši katastrofalan karakter procesa koji se uz neposredno mešanje SAD odvijaju na Balkanu, podvukli su da se atlantističke strategije i duh civilizacijskog, etničkog i verskog jedinstva Rusa i Srba nalaze u stanju nepomirljive borbe. Po usijanju i principijelnom karakteru, to je sučeljavanje uporedivo samo s ratom koji vode svetle sile na čelu sa Živim Gospodom Isusom Hristom protiv đavolove klike.
Svoju solidarnost sa srpskim narodom u borbi protiv gušećeg vojno-političkog jarma Zapada u svojim nastupima su izrazili koorganizatori akcije i mnogi drugi društveni radnici, između ostalih, poznati ruski tradicionalista i pisac-publicista Vladimir Karpec, davni prijatelj ESO -- gradonačelnik grada Kovrova Irina Tabackova, lider Lige ruske omladine Moldavije Igor Tuljancev. Moldavski gost je još jednom podsetio okupljene na živi i neprocenjivi karakter veza između naroda Rusije, Ukrajine, Belorusije, Balkana i Pribaltika, i na strašnu sudbinu koju im spremaju graditelji novog svetskog poretka. Učesnici mitinga su podržali njegov poklič: „NATO je gori od gestapo-a!“
Temu je nastavila predstavnica drugog dela nekad celovite države -- čelnica kijevskog odeljenja u Ukrajini zabranjenog ESO Marina Škoda. Nazvavši Ukrajinu „ruskim Kosovom“, ona je zajedljivo prokomentarisala „demokratske vrednosti“ narandžaste bande Juščenka i Timošenko u Ukrajini, uz potpunu popustljivost navodne opozicije oličene u Partiji regiona Viktora Janukoviča.
Poslanik Državne Dume, lider omladinskog pokreta „Rusija Mlada“ Maksim Miščenko izneo je sopstvene utiske posle puta u Beograd. Tamo su mu se tokom opštenja sa Srbima u svoj svojoj odvratnoj golotinji razotkrile strašne okolnosti političkog položaja srpskog naroda: „Srbima neće dozvoliti da imaju nacionalnog lidera. Čim se takav pojavi -- odmah će biti uništen, kao i Slobodan Milošević“. Takav položaj je rezultat političkih manipulacija koje na Balkanu sprovode agenti atlantističkog uticaja. Maksim Miščenko je uveren da ako se taj proces ne zaustavi u Srbiji, ista sudbina uskoro čeka i Rusiju, pošto NATO i SAD nisu partneri niti lideri civilizovanog sveta, već tirani i zavojevači.
A čelnik Saveza Pravoslavnih Ripidonosaca Leonid Simonovič-Nikšič izrazio je uverenost u to da, bez obzira na sva rovarenja i snagu neprijatelja, Rusiju, Srbiju, pravoslavni svet i pravoslavnu državnost čeka veliki preporod, a sve teške posledice procesa koji se u savremenom svetu odigravaju obrušiće se na njihovog podstrekača -- Evropu. Organizatori akcije su još jednom istakli da odgovornost za sprovođenje kursa na odbranu nacionalnih interesa Rusije u prvom redu leži na samom ruskom narodu. Jedina želja koja je upućena ruskim vlastima -- jeste organizovanje prisustva ruskih mirotvoraca na Kosovu u cilju zaštite srpskog stanovništva pokrajine od istrebljenja koje im preti.
Glavno jemstvo oslobođenja od neprijateljske pretnje po njihovom ubeđenju predstavljaju duhovno buđenje Slovena i svest o sopstvenoj istorijskoj misiji, što ima naznaku u prazniku Vaskrsa Spasitelja. U skladu s tim su bile i parole koje su se pred kraj govora orile na keju: „Sve ćemo vratiti!“, „Rusku vojsku na Kosovo!“, „Srbija je Rusija! Rusija je Srbija!“, „Slava imperiji, Rusi -- ustajte!“, „Slava Isusu Hristu!“.
- Izvor
- Srpska Ru
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.