Naučite lekcije o roditeljstvu

Dan kada lekar sa osmehom potvrdi dijagnozu da ispod ženinog srca kuca još jedno majušno srce verovatno je najlepši dan u životnom kalendaru većine majki.

Narednih devet meseci one će, po pravilu, slušati predavanja o zdravoj ishrani od mama, baba, tetaka i strina – nesuđenih pisaca enciklopedija o blagoslovenom stanju, neke od njih posećuju kurseve „aerobika” za trudnice, gde uče pravila igre u operacionoj sali... Međutim, većina trudnica ostaje sama sa dilemama tipa – da li će podneti teret roditeljstva, hoće li biti dobre majke, kako da ne ponove one vaspitne greške koje su pravili njeni roditelji...

Vođeni idejom da mama i beba nisu spojene samo pupčanom vrpcom, već i vezama koje nisu vidljive na ultrazvučnom snimku, dr Olivera Aleksić, dečji psihijatar i porodični terapeut, i Dušanka Kalanj, socijalni radnik i porodični terapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, osmislile su projekat psihološke pripreme za roditeljstvo, koji se za sada eksperimentalno sprovodi u Domu zdravlja Savski venac u Beogradu.

„Odnos sa bebom počinje od dana začeća, a ne od dana rođenja. Drugim rečima, onog  momenta kada buduća mama dobije potvrdu da čeka bebu, u njoj se rađa gomila pomešanih osećanja – počev od radosti, preko zbunjenosti do straha. A te emocije su, po pravilu, praćene i dilemama – da li je pravi momenat za rađanje deteta, da li je završila sve „važne” životne poslove, da li će izneti trudnoću, kako će okolina reagovati na trudnoću... S druge strane, budućim tatama je razmišljanje o očinstvu sinonimno sa mislima o odgovornosti i obezbeđivanju materijalnih uslova za podizanje porodice.

I još nešto – iako i muškarci i žene na vest o trudnoći obično reaguju rečima „nije mi važan pol, najvažnije je da je dete živo i zdravo”, iskustvo govori da je tatama ipak važnije i potrebnije da imaju sinove nego ženama da rode kćerke. Naime, muškarci imaju veću potrebu za potvrdom sopstvene muškosti i za polnom identifikacijom sa svojim potomstvom od žena”, objašnjava dr Olivera Aleksić.

Budući da su budućoj mami potrebni odgovori na hiljadu i jedno pitanje sa zajedničkim imeniteljem „šta je u trudnoći normalno”, jedna od važnih lekcija koje se uče u ovoj „Školi roditeljstva” upravo je kalendar normalnih fizioloških i emocionalnih dešavanja tokom tih devet meseci.

„Jedna od prvih tema o kojima se raspravlja u našoj „Školi roditeljstva” jesu – motivi za roditeljstvo, odnosno šta je emotivne i bračne partnere motivisalo da razmišljaju o nasledniku i kako vide sebe kao buduće roditelje. Naime, većina partnera ulazi u priču sa roditeljstvom sa idejom da budu savršene mame i tate, koje neće praviti one vaspitne greške koje su činili njihovi roditelji, a dete obično doživljavaju kao sopstvene „replike” ili kao poboljšane verzije njih samih. Zato mi pokušavamo da im objasnimo da dete koje će stići na svet nije njihova psihološka kopija, niti dolazi na svet kako bi ispunilo njihove neostvarene želje, po sistemu „gde ja stadoh, ti produži”... Takođe ih suočavamo sa razmišljanjima kako da se „nose” sa onim osobinama deteta koje neodoljivo podsećaju na lične karakteristike manje omiljenih članova porodice  i objašnjavamo im da se formula dobrog roditeljstva krije u osluškivanju deteta – to je jedini način da otkrijemo njegove potrebe, talente i ograničenja”, objašnjava dr Aleksić.

Njena koleginica Dušanka Kalanj dodaje da se mnogi muškarci osećaju „suvišnim” tokom trudnoće, a nakon rođenja bebe sebe doživljavaju kao „servis za brigu” oko naslednika. A ako se sa njima ne priča, oni mogu da se osete kompletno isključenim iz procesa roditeljstva i da se emotivno udalje od svoje supruge.   

„Partnerski odnos prolazi kroz različite faze tokom trudnoće, ali je suština tog odnosa da tata treba da voli i mazi mamu, kako bi ona mogla da voli i mazi bebu. Mi se trudimo da budućeg tatu pripremamo na to da će njegova supruga biti veoma umorna, razdražljiva, napeta i neispavana i da će joj biti potrebno svo razumevanje i sva podrška ovog sveta. S druge strane, trudimo se da ona razume da nakon porođaja ne treba da bude u isključivoj službi njenog veličanstva bebe i da po stanu hoda u iscepanim trenerkama. Naime, veoma je važno da partneri sačuvaju svoj intimni odnos i da shvate da onog dana kada postanu roditelji oni moraju da ostanu i – emotivni partneri”, rezimiraju naše sagovornice.