Koliko je kasica potrebno Evropi?

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej izneo je inicijativu formiranja još jedne novčane kasice Evrope – posebnog budžeta za 17 zemalja zone evra. Ovaj predlog je rođen u toku pripreme strateškog dokumenta o budućnosti EU koji lideri država velike Evrope razmatraju na samitu 18-19. otkobra.

Može se bez preterivanja reći da u poslednje vreme jedinstvena Evropa sve dublje tone u budžetske strasti. Do danas nema konačne jasnosti oko izvora finasiranja Evropskog mehanizma stabilnosti od 500 milijardi, utvrđenog ovih dana. I dalje se lome koplja oko budžeta EU – dugoročnog, za 2014-20. godinu i za nastupajuću 2013. godinu. Uz sve to 14 zemalja grupe takozvanih Prijatelja kohezije – programa izjednačavanja država sa različitim nivoom razvoja, koji su se okupili ovih dana u Bratislavi, iznelo je inicijativu o nedopustivosti smanjenja troškova za dati program. Sredstva se izdvajaju, naravno, iz evropske blagajne.

Sastanak u Bratislavi postao je svojevrsni izazov stavu druge grupe članova EU – Prijatelji razumnih troškova. Sedam država koje čine ovu grupu, na čelu sa Nemačkom i Velikom Britanijom, istupa protiv naduvavanja budžeta jedinstvene Evrope u predstojećih 7 godina. Britanski premijer Dejvid Kameron, kako je saopštio evropski Internet-portal EurAktiv, nazvao je pokušaje uvećanja troškova nesavesnim i pripretio je da će staviti veto na sličnu odluku.

Nije valjda da Evropi zaista treba još jedna kasica, osim budžeta EU, osim fonda finansijske stabilnosti i stabilizacionog mehanizma, osim programa ECB za kupovinu dužničkih obaveza problematičnih zemalja? A sve više članova EU tako i smatra. Po njihovom mišljenju, u Evropi treba da se pojavi još jedan poseban budžet, specijalno za zonu evra. Tako je nemački Fajnenšl Tajms Dojčland prokomentarisao ovih dana sporove koji su se razbuktali u evropskim prestonicama oko inicijative niza političara o posebnom budžetu za države zone evra.

Kako ističu eksperti, data ideja nije nova. Pri tome ona izaziva više pitanja, nego odgovora. Pre svega, piše između ostalog već pomenuti list FT Dojčland, treba odrediti za šta će otići sredstva iz novog budžeta i da li će podstaći ekonomski rast? Dalje. Odakle da se uzmu pare za novu kasicu? Po rečima lista, naivno je očekivati da će rado odrešiti kesu iste one zemlje koje se zalažu za štednju budžeta EU. Konačno, da li će se uzimati u ozbir mišljenje poslanika evropskog i nacionalnih parlamenata? Ipak niz eksperata, kao na primer profesor Visoke škole ekonomije Ivan rodionov, smatra inicijativu opravdanom.

Jedinstvene ekonomske politike tako do danas nije bilo. Akcije za evropski budžet jedan su od pravaca ove politike. Za sada još nema sigurnosti da će to uspeto. Dovoljna je jedna zemlja koja bi bila slaba karika, i čitava konstrukcija može da se sruši. Evorpljani će naravno pokušavati da svoj kurs dovedu do kraja. Ali za sada nema garancije. Verovatno za godinu i po, dve možemo da kažemo da li je to u Evropi uspelo ili nije. Najteža tačka još nije prevladana.

U svakom slučaju, u celini kurs EU na konsolidaciju jedinstvene Evrope, po ubeđenju profesora Ivana Rodionova, zaslužuje podršku. I čim se saznalo za rezulteta zasedanja Saveta ministara ekonomije i finansija EU u luksemburgu, EU je dobila podršku 11 zemalja članica za uvođenje poreza na finansisjke operacije. Bila je potrebna saglasnost najmanje 9 država. Porez će biti izvor novih prihoda. tako da možda suvišne kasice Evropi neće smetati.