Antiiranske sankcije čine rat bližim

Prema podacima američke štame, vlasti SAD i Izraela bitno su približile svoje stavove povodom vojne operacije protiv Irana. Navodno ozbiljno se razmatra mogućnost „hirurškog“ udara po iranskim nuklearnim objektima, pri tome još pre izbora za predsednika SAD 6. novembra. Predsednik Barak Obama ovih dana utvrdio je novi paket sankcija u pogledu Irana. One se uvode protiv svih koji sarađuju sa iranskim preduzećima, uranijumskog, gorivnog, petrohemijskog ili gasnog sektora. Međutim, već uvođenje sankcija dovelo je do značajnog pogrošanja ekonomske i humanitarne situacije u zemlji. Takav zaključak sadrži se u referatu Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.

Sankcije su izvršile negativno dejstvo na sve slojeve stanovništva, i dovodele do rasta niflacije, skoka cena sirovina i struje, kao i deficita osnovne robe, između ostalog lekova, konstatovao je generalni sekretar. Da podsetimo da protiv Irana važe sakncije SB UN. I jednostavne mere ekonomskog pritiska od strane SAD i EU, uključujući zabranu uvoza iranske nafte u Evropu. Pretpostavljamo da će to pomoći da se Teheran ubedi da aktivnije sarađuje sa MAGATE i dokaže civilni karakter svog nukleranog programa.

Od prošle nedelje zemlje EU razmatraju mogućnost proširenja sankcija. Mada učesnici pregovora deklarišu težnju izbegavanja mera koje će se više odraziti na stanovništvo zemlje, nego na vladu. Zaista, život iranskog građanina postaje ako ne gori, onda složeniji, što je dovelo do porasta nezadovoljstva stanovništva. I pretpostavke za pobošljavanje humanitarne situacije u Islamskoj Republici za sada se ne vide. Šta više, posmatrači očekuju pogoršanje zato što EU 15. oktobra može da prekine da uvozi gas iz Irana.

Moguće da će predsednik Irana Ahmadinedžad izgubiti nerve. Ali u poređenju sa onima koji će ga zameniti, aktuelni iranski lider može da se ipsotavi pravim jagnjetom, smatra rukovodilac sektora za Iran Instiuta za Istok RAN Nina Mamedova.

- Socijalni nemiri u Iranu ako i dovedu do promena političkog sitema, to neće biti one promene koje očekuje Zapad. Pri tome verovatnije je da one mogu da izazovu dolazak na vlast snaga koje uopšte nisu povezane sa demokratskim pokretom. I nisu pristalice razvoja odnosa sa Zapadom, već naprotiv, snaga vezanih za armiju i Korpus straže Islamske revolucije. Tim pre što vojska sve više osvaja pozicije. I ne samo u ekonomskoj sferi, već i u politici. Ako se to desi, odnosi Irana sa međunarodnom zajednicom, između ostalog o nuklearnom problemu, mogu da postanu još napetiji.

U celini izbor pred koji SAD i njihovi saveznici pokušavaju da dovedu iranski režim, u aktuelnoj sitauciji uopšte nije jednoznačan. Previše agresivne mere će udružiti Irance oko Ahmadinedžada. I sankcijama se nisu pridružili svi članovi međunarodne zajednice. Kao prvo, učešće u tim sankcijama ozbiljno protivreči ekonomskim i strateškim interesima Kine. Kao drugo, za Indiju Iran je drugi po obimu isporučilac nafte i gasa. Kao treće, među kupcima iranske nafte je Severna Koreja, koja vidi u Teheranu saradnika u borbi protiv trulog zapadnog uticaja. Konačno, nisu sve evorpske kompanije prekinule saradnju sa iranskim naftašima.

Moramo priznati da sa jedne strane antiiranske stankcije nisu toliko efikanse da predstavljaju direktnu opasnost po režim. Sa druge strane, ove sankcije su dovoljne da primetno pogrošaju svakodnevni život običnih iranskih građana. Jasno je da će uzvratna jaka osećanja biti raspoređenja bar jednako između sopstvene vlasti i Zapada. Najverovatnije Zapad će navući veći deo narodne mržnje, za to će se potruditi ajatola.

U svakom slučaju cilj pritiska na Iran - odustajanje od vojne komponente nacionalnog nuklearnog programa – neće biti dostignut. Šta više, neprijateljstvo prema Zapadu će samo skočiti. Na kraju verovatnoća od regionalnog konflikta koji može da dovede do primene naoružanja za masovno uništenje biće prilično uvećana. I što bude strožiji stav Zapada u pogledu Irana, to će manje verovatno biti primirje. Kada učesnici dvoboja isukaju sablje zakasnela izvinjenja se primaju kao kukavičluk, a ne miroljubivost.

Sergej Duz,