Bespilotne letelice: oprezne nade

Bespilotne letelice (BL) mnogi su već proglasili skoro za glavno oružje savremenih ratova. Rusija, koja je 1990-2000-ih godina zaostajala u razvoju ove tehnike danas sustiže vodeće zemlje sveta. Ulogu bespilotnih letelica u vojsci je teško oceniti po zasluzi, ali prekomerne nade mogu se pretvoriti u razočarenje.

Prvo upoznavanje

Mogućnost da se pogodi neprijatelj sa što je moguće veće udaljenosti, i da se pritom ostane neranjiv, mogućnost da se rasprši neodređenost slike iznad bojnog polja – mnogima se činilo (i čini se) da su bespilotne letelice šansa za ostvarenje ovih vekovnih težnji vojskovođa.

Cijena i mogućnosti aparata ove klase neprekidno rastu, a za vodeće zapadne armije veliki park BL je postao vizit karta. U ruskoj armiji je izbor aparata donedavno bio mali.

Istovremeno, informacije o kupovini i borbenoj primeni zapadnih bespilotnih letelica primorale su vojno rukovodstvo RF da obrati pažnju na nedovoljan razvoj ove oblasti u zemlji. Pritom, informacioni fon u vezi s ovom temom dovodi do prekomernih očekivanja u pogledu mogućnosti ovih aparata.

Očekivanja i realnost

Ne treba negirati mogućnosti BL. Njihova pojava je zaista donela revolucionarne promene u organizaciji borbenih dejstava, naglo smanjivši privremeni jaz između otkrivanja i pogađanja cilja. Za udarne aparate koji mogu da nose naoružanje ovaj jaz se smanjuje na svega nekoliko sekundi. U ovom smanjivanju se sastoji glavni adut savremenih armija Zapada, koje su u stanju da pogode otkrivene ciljeve pre nego što protivnik koji nije navikao na naglo povećanje brzine razmene informacija stigne da reaguje.

Ujedno, aktivan razvoj aparata taktičkog lanca predstavlja potencijalnu Ahilovu petu razvijenih armija. Opasnost se može sastojati u tome što razvijene vojske, koje koriste BL do sada nisu nailazile na protivnika koji poseduje modernu aparaturu za radioelektronsku borbu. U slučaju da protivnik uspe da poremeti vezu između BL i komandnih centara posledice mogu biti krajnje ozbiljne. Praktično, brigada, divizija ili čak čitava grupa vojske, koja koristi bespilotne letelice, lišava se ogromnog broja informacija s bojnog polja.

Rusko iskustvo

Pored svih potencijalnih opasnosti prekomernog korišćenja BL, njih treba imati. Nažalost, ruska vojska bespilotne letelice ne koristi ni iz daleka tako aktivno kao ostale zemlje. O mogućnostima SAD ili Izraela, koji koriste BL za korigovanje artiljerijskih i avionskih udara i za uništavanje precizno određenih ciljeva uz pomoć sopstvenog naoružanja, naši vojnici zasad mogu samo da sanjaju.

Obnavljanje finansiranja nije dovelo do brzih rezultata – prvi aparati nove generacije ruskih proizvoda nisu opravdali nade. Izlaz je pronađen u kupovini BL u Izraelu radi upoznavanja s tehnologijom i principima korišćenja ovih sistema. Ovo je dovelo do pojave mašina koje su u stanju da izdrže vojna ispitivanja i koje se potencijalno mogu koristiti u serijskoj proizvodnji.

Konkurencija u ovoj oblasti, imajući u vidu tako jake nedržavne igrače kao što je peterburški „Tranzas“ može da uvede Rusiju u vodeću grupu zemalja-proizvođača BL. Pitanje je vremena koje je potrebno za sticanje iskustva i u tome da li postoje narudžbine na domaćem tržištu. Uostalom, bez obzira na sva pitanja u vezi s ovom kategorijom letelica, njihove mogućnosti su potrebne ruskoj vojsci u lokalnim konfliktima. I rukovodstvo vojnog nadleštva, kao prvo, to shvata, a kao drugo, raspolaže dovoljnim sredstvima.

Ilija Kramnik,