Nećemo Kosovo u Venecueli

Američke ratno-separatističke igre počele oko Venecuele i Bolivije. Razlog je veoma značajan jer je u pitanju „Briga za ljudska prava Indijanaca“ iza koje u stvari stoje interesi naftaša i pokušaj otcepljenja venecuelanske provincije Gulja koja je najbogatija naftom. A za podršku ove briga oko Indijanaca, NATO otvara svoju vojnu bazu na ostrvu Kurasao nedaleko od obala Venecuele
 
Čavez: Nećemo Kosovo u Venecueli

BEOGRAD - Nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović prisustvovao je u Karakasu međunarodnim skupovima Konferenciji o problemima zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja Latinske Amerike i Svetskoj konferenciji za mir, odakle je izvestio i našu javnost o ovim događajima.
 
- Ovim konferencijama prisustvuju delegacije iz više od 150 zemalja sa svih kontinenata sveta sa nekoliko stotina delegata. Među njima je i delegacija Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. Predsednik Venecuele Hugo Čavez je u svom obraćanju više puta naveo primer razbijanja SFRJ i najnovijeg razbijanja teritorijalnog integriteta Srbije i istakao da se radi o slučaju razbijanja suverenih zemalja, koji se primenjuju i u drugim delovima sveta. Takođe je naglasio da se i Latinska Amerika suočava sa pokušajima Amerike da se primeni model oduzimanja Kosova od Srbije, kako bi se ugrozio suverenitet nekih drugih zemalja.
 
Kao primer za to naveo je događaje u Ekvadoru i pokušaj otcepljenja venecuelanske provincije Gulja koja je najbogatija naftom, te da je potrebna tesna saradnja svih latinoameričkih zemalja kako bi se osujetio plan američkih korporacija. Ovo nije prvi put da Hugo Čavez osuđuje ilegalno proglašenje nezavisnosti Kosova, a ovom prilikom je ponovio da Venecuela nikada neće priznati ilegalno otcepljenu srpsku provinciju. Čavez je upozorio da se u tim pokušajima primenjuje ista tehnologija i da su angažovani isti timovi, pa je tako pomenuo Vilijema Vokera i sadašnjeg ambasadora SAD u Kolumbiji koji je bio šef misije na Kosmetu - preneo je Jovanović.
 
Hrvatska „kifla“ u Boliviji
 
U delu zemlje u kojoj neko želi da stvori nekakvu „Republiku Santa Kruz“ živi veli broj doseljenika baš iz Hrvatske
 
KARAKAS - Dok u centru Karakasa, u hotelu „Alba“ (raniji „Hilton“) autor ovih redova vodi razgovor sa predstavnikom Bolivije, predstavnik La Paza strpljivo, na komadu papira skicira mapu Bolivije, a potom ilustruje plan da se od dela njegove zemlje, protivno njenoj volji i međunarodnom pravu, stvori nekakva „Republika Santa Kruz“. To bi, kaže, bila nametnuta separatistička tvorevina oblika „kifle“, slična obliku Hrvatske. Usput, kao kuriozitet, dodaje, u tom delu Bolivije živi veliki broj Hrvata naseljenih posle Drugog svetskog rata.
Latinoamerička, odnosno bolivijska „kifla“, počinjala bi blizu tromeđe Bolivija-Peru-Brazil na severozapadu i blagim lukom ka istoku u odnosu na centar zemlje, završila se u na tromeđi Bolivija-Argentina-Čile, cepajući teritoriju na dva približno jednaka dela. Naš sagovornik ukazuje da SAD podstiču separatizam provincije Santa Kruz iako ona već po važećem bolivijskom ustavu uživa vrlo visoki stepen autonomije.
 
Briga za ljudska prava Indijanaca

Sve se to čini kako zbog velikih bogatstava tog dela Bolivije, tako i zbog njegovog važnog geostrateškog položaja na kontinentu, objašnjava sagovornik. Ukoliko bi došlo do realizacije američkog plana, navodi, ostatak zemlje sa La Pazom kao glavnim gradom ne samo da bi ostao bez većeg dela svojih prirodnih bogatstava, bez osnove razvoja, već bi bio podložan izolaciji, kontroli, pritiscima svake vrste. Od sadašnjih pet suseda Bolivije, ona bi praktično ostala samo sa dva, dok bi Santa Kruz imao četiri.
Američki ambasador, dodaje bolivijski zvaničnik, čak i u svojim javnim istupanjima provinciju Santa Kruz naziva „Republika Santa Kruz“, što predstavlja otvorenu podršku separatistima.
 
U odvojenom razgovoru dobro upućeni sagovornici iz Brazila ukazuju kako predstavnici SAD najednom, na čudan i zabrinjavajući način, pokazuju „brigu“ o ljudskim pravima Indijanaca u Brazilu i na južnoameričkom kontinentu uopšte. Naime, oni se zalažu i za „fleksibilnost“ Brazila kako bi u sastav budućih separatističkih tvorevina na brazilskim granicama sa Bolivijom i Venecuelom ušli i delovi brazilske državne teritorije. Jer, zaboga, i s jedne i s druge strane brazilsko-bolivijske i brazilsko-venecuelanske granice žive indijanska plemena koja „prirodno“ teže ujedinjavanju kako bi sačuvala svoju kulturu i identitet. Razume se, ističu sagovornici, Amerikanci drugima drže lekcije da odricanjem od delova svojih teritorija pomognu ostvarivanje ljudskih prava Indijanaca, a pri tom im ni na pamet ne pada da se bar prisete i zapitaju kakvu su „brigu“ oni ispoljili, ili kakvu danas ispoljavaju, za ljudska prava Indijanaca na teritoriji SAD.
 
Kurasao umesto nezavisnosti dobija - NATO bazu

U Venecueli, ali i šire - u Latinskoj Americi, posebnu zabrinutost izazivaju informacije da NATO otvara svoju vojnu bazu na ostrvu Kurasao nedaleko od obala Venecuele. Dakle, ispod polutara, na južnoj hemisferi. Kurasao, ostrvo sa oko 130.000 stanovnika, još uvek holandska kolonija, dugo vodi diplomatsku borbu za nezavisnost. Umesto toga, dobija NATO bazu. Šta bi mogli biti ciljevi NATO u Latinskoj Americi, pitaju se zabrinuti stanovnici, a ne samo vlade zemalja ovog kontinenta.
 
NATO baza na ostrvu Kurasao

Zabrinutost vlada latinoameričkih država izaziva i politika širenja NATO, ne samo na Istok, već i prema Pacifiku, Južnom Atlantiku - po čitavom globusu. Ovu zabrinutost dele i svi učesnici Svetske konferencije o miru, Skupštine svetskog saveta za mir i Konferencije o suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Izražena je zabrinutost i zbog promena u politikama Nemačke i Japana, zemalja koje su svojim ustavima uzele obavezu da sa njihovih teritorija neće nikada biti ratnih pohoda. Korak po korak, ističu upravo delegati iz tih zemalja, one su se uključile u američke i NATO vojne intervencije i agresije širom globusa. Ne menjajući ustavne zabrane, one suštinski menjaju svoju politiku prihvatajući vojni intervencionizam.
 
Učesnici konferencija u Karakasu nemaju dilema - NATO se ne širi samo na Istok, već po čitavom globusu. Planeta Zemlja tako ulazi u globalnu militarizaciju.
Imajući u vidu opasnosti koje se nadvijaju nad LA venecuelanski predsednik Ugo Čaves je, pored ostalog, pokrenuo i inicijativu za što skorije konstituisanje Saveta za odbranu i bezbednost na kontinentu koji bi se bavio koordinisanjem odgovarajućih aktivnosti latinoameričkih država kako bi se obezbedila veća sigurnost i stabilnost kao glavna pretpostavka razvoja. Prema njegovim rečima, tu inicijativu do sada su podržali Brazil, Bolivija, Argentina, Ekvador, Kuba, Nikaragva i druge LA zemlje. Hoće li to biti dovoljno za izvesniju budućnost Zelenog kontinenta?