Glavna evropska pitanja ostaju nerešena

Španska vlada je utvrdila „budžet spasenja“. 2013. godine je predviđeno smanjivanje deficita do 50 milijardi evra. Pri tome, vlasti su nakon masovnih protesta, praktično ustuknule pred zahtevima građana. Tržišta su pozitivno dočekala novosti iz Madrida, ali eksperti se plaše preteranog optimizma.

Španija je objavila da je sledeća, 2013. godina, „poslednja godina recesije“. Sa ovakvom izjavom je istupila vlada države, koja je u četvrtak predstavila budžet. Ove su događaje čekali svi eksperti i investitori, pošto upravo Španija, sledeći Grčku preživljava kritične faze krize. Predviđeno smanjenje budžeta- 50 milijardi evra, zadovoljavaju potrebe evropskih regulatornih tela.Takođe, vlada na čelu sa premijerom Marianom Rahoja je izjavila o stvaranju „nezavisnog budžetnog upravljanja“. Pri tome čudi to što su penzije i državne subvencije povećane, iako je najavljivano njihovo oštro smanjivanje. Čak ni porezi neće rasti, iako su o tome ranije govorili kao o neohodnoj meri za konsolidaciju budžeta. Možda je ovakve odluke vlada donela nakon brojnih protesta. Početkom nedelje gnevni demonstranti su gotovo zauzeli zdanje parlamenta. A vlasti u Španiji istovremeno ništa ne govore o rešavanju strukturnih problema, primećuje ekonomista Igor Nikolaev:

- Prihvaćene mere, posebno ovako nedosledne nisu u stanju da izmene trend narastanja krize. Zato što, sa jedne strane, povećavaju socijalne isplate, a sa druge pokušavaju da štede. I traži se novac koji bi mogao da zapuši još po neku rupu. Makar do onog momenta dok zemlje zahvaćene krizom ne počnu da obraćaju pažnju na to šta se dešava u realnoj ekonomiji, šta se dešava na tržištu rada, prozitivnih promena neće biti. Dovoljno je baciti pogled na to šta se dešava sa nezaposlenošću.

U Španiji je danas svaki četvrti stanovnik bez posla i to je najlošiji pokazatelj za poslednjih 10 godina. Iz Pariza takođe stižu loše vesti: preko 3 miliona ljudi je nezaposleno, što je istorijski maksimum još od krizne 1998. godine. Glasne izjave Fransoa Olanda, da će sa socijalistima država „osetiti razliku“, sada zvuče kao loša šala. Dolazeći na vlast, novi francuski lider je obećao da će završiti sa politikom radikalnih smanjenja potrošnje. Mnogo se govori o stimulaciji rasta. Osim poulističkih koraka, ništa značajno nije bilo učinjeno i sada drugoj ekonomiji Evrope preti mogućnost recesije. Uzgred, o početku recesije, sada već u okvirima cele evrozone, govori agencija „Standard&Poor’s”. U intervjuu za „Glas Rusije“ direktor francuske Više škole ekonomije Žak Sapir je izjavio da ne veruje da će evrozona opstati u sadanjšem obliku:

- Što se tiče toga što očekuje evrozonu, ja sam pesimista. Smatram da će u ovakvom obliku, evrozona veoma teško preživeti predstojeću zimu i 2013. godinu. To sve ipak ne znači da će EU umreti. Pre svega, zajednica će proći kroz period reformi, ali će nastaviti svoj razvoj. Pravo pitanje se krije u nečem drugom. To je pitanje vezano sa razvojem evropske ekonomije. Ako mi predložimo politiku smanjenja troškova, apsolutno jednoznačno, to će našu ekonomiju voditi ka dugoročnom padu tokom 4 do 6 godina. U vezi sa tim, politička težina EU u međunarodnoj areni će se suštinski smanjiti, što će posledično voditi ka brojnim krizama unutar EU.

Evropske vlasti nastavljaju da traže izlaz iz krize pomoću monetarnih metoda: smanjiti državnu potrošnju, davanje kredita i restrukturizaciju dugova. Grčka, sa čijim je budžetnim problemima i započeta kriza u evrozoni, već neko vreme živi na „veštačkom disanju“. Sve vreme se pominje neophodnost izlaska Atine iz monetarnog saveza. Lideri zemalja EU i dalje održavaju „samite spasenja“, jedan od njih se održava početkom oktobra. Ali, ni ovde se, za sada ne nazire progres u rešavanju strukturnih problema.