Mobilni sistemi kao budućnost nuklearnog štita

Mobilni sistemi kao budućnost nuklearnog štita Tejkovska divizija u Ivanovskoj oblasti (Evropski deo Rusije) postala je prva koja je u potpunosti završila modernizaciju novim mobilnim kompleksima Topolj-M i Jars. Kasnije Jarsom treba da budu opremljene i neke jedinice Raketnih trupa strateške namene (RTSN). Koliko današnje stanje nuklearnog štita odgovara potrebama odbrane zemlje?

Očuvanje nuklearnog štita

RTSN u postsovjetsko vreme ostale su jedan od malobrojnih elemenata vojne mašinerije koji podržavaju bojevu gotovost zemlje. Govoreći o konkretnim komponentama borbene moći RTSN danas, treba istaći da današnja obnova potencijala ovog važnog vida Oružanih snaga u mnogome je zasluga Moskovskog instiuta termotehnike i Votkinske fabrike. To je projektant i proizvođač inerkontinentalnih raketa Topolj, Topolj-M i Jars.

Kada je 1997. bila pokretana serijska proizvodnja raketa Topolj-M podzemnog baziranja, već se pretpostavljalo da ovim raketama, kao i napravljenim na njihovoj osnovi raketama Jars, kako podzemnim, tako i mobilnim, predstoji da postanu osnova borbene moći RTSN. Upravo mobilni kompleksi su razmatrani kao najperspektivniji. Podzemni lansirni uređaji do kraja 80-ih dostigli su maksimalno savršenstvo i odličnu zaštićenost i bili su u stanju da sačuvaju raketu postavljenu unutra čak od bliske nuklearne eksplozije. Ipako oni nisu garantovali zašitu od direktnog pogađanja poklopca šahte od strane visokpreciznog oružja. A 90-ih godina mogućnosti takvih pogodaka su bile jasno pokazane.

Ipak rakete Topolj-M sa jednim blokom, kako podzemne, tako i mobilne, koje nose samo jedno punjenje, nisu garantovale nanošenje neprihvatljive štete. Posebno u spoju prvog udara verovatnog protivnika sa najavljenim postavljanjem sistema PRO, koji će biti u stanju da psresreće nosače preostale posle takvog udara. Odgovor na ovaj izazov postao je Jars, koji spaja mobilnost sa višestrukim punjenjem. Ova raketa nosi, po postojećim informacijama, četiri bojeva bloka. Zajedno sa kompleksom sredstava proboja PRO to garantuje da će bar deo blokova stići na cilj.

Tejkovska divizija čija su dva puka modernizovana mobilnim raketama Topolj-M, a dva druga Jarsom, prva je jedinica koja je u potpunosti opremljena novim sistemima. 36 lansiranih rampi i više od 70 bojevih blokova – ova moć je dovoljna za uništavanje desetina miliona ljudi. Uporedo sa tim, danas je važna ne samo udarna moć RTSN, koliko spremnost postojanjeg potencijala i njegova zaštićenost.

Uslovi i perspektive

Značaj mobilnih kompleksa u arsenalu RSN skočio je višestruko pošto su Barak Obama i Dmitrij Medvedev potpisali sporazum START-3. On je ukinu ograničenja regiona baziranja i postavljanja mobilnih kompleksa. Nemogućnost da se predvidi iz koje tačke ogromnog operativnog regiona će biti izvedeno lansiranje, zčajano otežava njegovo blagovremeno pronalaženje i presretanje. Na taj način mobilnost je danas sigurnija zaštita nego hiljade tona fortifikacijskog armiranog betona i desetine centimetara oklopnog čelika šahtova.

Jars treba u narednih 10 godina potpuno da zameni u sastavu RTSN Topolj sovjetske proizvodnje. Ako taj zadatak bude rešen, program minimum održavanja bojeve gotovosti RTSN u uslovima postavljanja sitema PRO SAD će biti ispunjen. Program maksimum zavisi već ne samo od sredstava izdvojenih na strateške nuklearne snage. Bez obzira na mobilnost, ovi sistemi takođe imaju potrebu za zaštitom. I danas treba da bude reči o stvaranju zaštićenih regiona, pouzdano pokrivenih sistemom protivavionsko-kosmičke odbrane. Unutar njih mibilni raketni kompleksi će biti pouzdano zaštićeni od iznenadnog prvog napada. Takav prilaz će omogućiti da se sačuvaju mogućnosti ne prosto nanošenja neprihvatljive štete, već i garantovanog uništavanja bilo kog potencijalnog agresora. Kako je pokazala istorija hladnog rata, to je dovoljna garancija da se on ne pretvori u „vrući“.

Ilja Kramnik,