UJEDINJENI, A NE RAZJEDINJENI!

 Znamo da je ključnu ulogu u uspostavljanju višestranačja u Srbiji, i ostalim srbskim zemljama, odigrala SDB koja je iz Brozovog šinjela regrutovala komunističke nacionaliste i marskističke četnike, da bi paralelno sa drobljenjem srbskih teritorija, udovoljavajući svima sem Srbima, te iste domaće obaveštajne strukture, u sprezi sa stranim, nastavile da drobe srbsku političku scenu po istom scenariju do te mere da danas sve parlamentarne i vanparlamentrane stranke liče jedna na drugu kao jaje jajetu sa tri osnovna domaća zadatka: da narod ne prepozna lance na nogama i rukama; da narod ne iznedri autentičnu srbsku političku opciju koja će voditi srbsku politiku; da se narod, po sistemu kuvane žabe, pretvori u beslovesnu masu srećnih robova!

Sva ova tri domaća zadatka ispunili su i vlast i opozicija, dosledno negujući antisrbski kontinuitet titoizma, slobizma, dosizma i aktuelnog grabizma.

Uvođenjem dužničkog ropstva eliminisali su slobodnu tržišnu ekonomiju u kojoj danas dominiraju obogaćeni probisveti, ratni i mirnodopski profiteri, za koje su nadležni psihijatri, istražni i pravosudni organi.

Nametanjem rotirajućih Kurta i Murta izbori su svedeni na vašarsku farsu ispod providne šatre gde se odigrava tragikomedija u kojoj zli ne mogu da se dogovore oko toga ko je od njih najgori i pri tom se služe histeričnom galamom kroz dirigovane medije kako se ne bi čuo glas razboritih i odlučnih koji su u stanju da se znalački odupru, onom sa strane, kontrolisanom haosu na bazi naizmenične simetrije.

Ove dve prethodne evidentne činjenice na svim nivoima uslovile su pojavu apolitičnosti kod naroda koji drži do mentalne higijene, da bi taj isti narod, zabavljen sopstvenim nametnutim jadom, počeo da liči na kuvanu žabu u loncu za topljenje nacija, nemoćan da bilo šta promeni.

Međutim, iz tog nametnutog bezizlaza ipak postoji izlaz. Samo treba hteti, smeti i umeti.

Imajući u vidu da je stvarnost takva kakva jeste, izlaz vidim u objedinjavanju svih patriotskih nevladinih organizacija u jedan srbski patriotski tabor. To sam svojevremeno, tačnije rečeno u novembru 2008. godine, lično u Beču predložio cenjenom Bošku Obradoviću, jednom od lidera „Dveri srbskih“, da upravo „Dveri“ budu nukleus oko koga će se okupiti sve srbske patriotske nevladine organizacije, a  u protivnom, naglasio sam mu lično tada,  rad „Dveri“ će se tumačiti kao sektašenje i žuti lov u mutnom na srbskoj političkoj i nacionalnoj sceni!

Žao mi je što čitaocima moram javno da saopštim sledeće.  Cenjeni gospodin Boško Obradović tada se uplašio tog mog predloga do te mere da je odjednom imao neki neodložan razgovor i brže bolje se udaljio, ne popivši serviranu kafu!

Na poslednjim izborima video se domet „Dveri“ kao političkog pokreta!  Od gotovog napravili su veresiju. Nisu umeli da otresu prezrele kruške i jabuke, što je zaprepastilo sve domaćine koji drže do sebe i svakog pojedinca čiji je kojeficijent inteligencije iznad broja cipela koje nosi!

Da se ne bi na narednim izborima situacija ponovila opet izlazim, ovom prilikom javno, sa predlogom: Sve patriotske nevladine organizacije moraju se svrstati u jednu preporoditeljsku političko-nacionalnu opciju. Na taj način svi mešetari će biti dovedeni pred svršen čin. Narod će imati lak izbor: na jednoj strani autentična srbska politička patriotska opcija koja vodi srbsku politiku i štiti srbski narod, a na drugoj strani odnarođena politička oligarhija s leva, s desna i po sredini koja vodi politiku Brisela, Vašingtona, Vatikana i Berlina na štetu Srba! U takvoj jasnoj polarizaciji, vidljivoj čak i slepcima, siguran pobednik na narednim izborima je blok srbske patriotske opcije. U tom slučaju političkim diletantima i nacionalnim štetočinama neće pomoći ni krila natovskih bombardera, jer geopolitička situacija nije sada ista kao kad je rušilac Rusije dobijao Nobelovu nagradu za mir, baš kao i što je tu NAGRDU (nije štamparska greška!) dobio i Marti Ahtisari, otimač Kosova i Metohije, najsvetije srbske tapije, a on je, da podsetim, šta sam govorio na masovnim srbskim demonstracijama u Beču u vreme sramnih pregovora o Kosmetu, sin Oliva Adolfsena koji je u Drugom svetskom ratu bio oficir u nacističkoj zloglasnoj SS diviziji „Viking“, a služio je u nacističkom bataljonu „Nord-Ost“, a taj bataljon su sačinjavali isključivo finski dobrovoljci koji su bili odani ratnom zločincu Adolfu Hitleru! Finski nacistički bataljon „Viking“, da podsetim, bio je zloglasna Hitlerova udarna pesnica protiv Rusa! Pa da podsetim i na to da je čak i zloglasni nemački komandant Hajnrih Himler izrekao niz pohvala SS diviziji „Viking“ u kojoj je, veran Hitleru, služio otac Martija Ahtisarija!

Dakle, nacionalnim štetočinama i političkim diletantima, svim Trojanskim konjima koji ostavljaju magareće otiske po obrazu srbskog naroda, za utehu ostaje brzopotezno davanje srbskog državljanstva Solani, Bleru, Širaku, Denžeru, Lajčaku, Merkelovoj, Racingeru (rimskom papi), čak i Ahtisariju i ostalim gaulajterima,  pa neka svi oni demokratski na izborima pomognu njihove srbske demo(no)kratske pulene protiv srbskog naroda!

Da bi se došlo do tog cilja prethodno treba objediniti sve srbske nevladine patriotske orgaizacije u jednu srbsku patriotsku stranku koju će predvoditi najhrabriji i najpametniji, oni koji imaju moralni i nacionalni kredibilet, oni koji se nisu uprljali dosadašnjim činjenjem, ili nečinjenjem, u okviru antisrbskog kontinuiteta titoizma, slobizma, dosizma i aktuelnog grabizma! Takvih ima svuda i oni su apsolutna većina, gurnuta na marginu, kao i ceo narod, u kviru dogovorne balsfemije vlasti i opozicije kao režimske dekoracije!

Objedinjavanje svih patriotskih srbskih nevladinih organizacija pokušaće da spreče svi oni koji pretenduju da govore u ime srbskog naroda, a koji potajno, ispod patriotske maske, rade protiv vitalnih srbskih nacionalnih interesa.

Čak i u tom slučaju situacija narodu će biti najkristalnije jasna kako se ne bi više niko zavaravao.

Proces objedinjavanja svih srbskih patriotskih nevladinih organizacija neće biti ni malo lak baš zahvaljujući strahu koji će protiv tog neminovnog istorijskog čina udružiti sve dosadašnje srbske nacionalne štetočine i političe diletante i baš ta činjenica će biti jasan putokaz kako da se sa antisrbksih stranputica izađe na pravi srbski put! Samo pri tom treba hteti, smeti i umeti. A kad to kažem mislim prvenstveno na činjenicu da je srbskom narodu pravo na Otadžbinu od Boga dato, a Božije pravo, da podsetim,  daleko je starije od svih kasnijih ovozemaljskih prava! Dakle, hteti, smeti i umeti srbskom narodu služiti onako kako Bog služi grešnicima. U tom slučaju takvi političari postaju aristokrati Neba po ovozemaljskoj plakaonici i u svako doba dana i noći uživaju gostoprimstvo i Boga i siromaha istovremeno, a sa tim moralnim kapitalom kupuje se celo nebo koje je svima nama iznad glava, i mondijalistima i antiglobalistima! Dakle, treba samo hteti, smeti i umeti svome narodu služiti, a ne služiti zlim tuđinima protiv vitalnih interesa sopstvenog naroda!

Interes srbskog naroda je da bude ujedinjen na srbskoj etničkoj i istorijskoj teritoriji, onako kako sam javno predlagao u elaboratu „Predlog za nacrt srbskog nacionalnog programa“ 13. maja 1989. godine, zbog čega mi je uzalud suđeno u Podgorici i zbog čega je ondašnji MUP Crne Gore raspisao saveznu poternicu za mnom koj je nekoliko puta obnavljana i koja je i dan danas na snazi (Dačiću, svaka ti čast!), baš kao što mi je uzalud suđeno u Austriji tri puta za poslednjih 30 godina zbog mojih javnih odbrana Srba u svetu, u nametnutim sudskim procesima na kojima sam u sva tri slučaja, sam bez advokata, katastrofalno tri puta porazio pedantno bečko pravosuđe koje je uzor Haškom tribunalu.

Ako sam ja, kao pojedinac, koji je tri puta robijao zbog nacionalnog antikomunizma dok je zlikovac Broz bio na vrhuncu moći, mogao uspešno sam da se nosim sa antisrbskim jugoslovenskim pravosuđem, ako sam, kao poliitčki emigrant, mogao u inostranstvu sam da se nosim sa stranim pravosuđem u montiranim sudskim procesima sa političkom pozadinom, možete da pretpostavite kolika je snaga ujedinjenja svih onih koji hoće, smeju i umeju!

Od ujedinjenja srbskog naroda i oslobođenja okupiranih teritorija niko pod ovom kapom nebeskom nema pravo da odustane. Ovo se naročito odnosi na sve one koji pokušavaju da žive od Srbstva, na one kojima niko nije došapnuo da se za Srbstvo živi!

Da bi se stiglo do tog konačnog istorijskog čina treba sabrati sve raspoložive patriotske snage u srbskom narodu, a to sabiranje treba da počne sa ujedinjavanjem svih patriotskih nevladinih organizacija u jednu snažnu političku stranku. Dakle?