Pregled štampe 17-22. septembar

Vlada odobrila nacrt budžeta

20. septembra usvojen je nacrt državnog budžeta za 2013-2015. godinu. Ovo se desilo bez obzira na to što je predsednik RF Vladimir Putin kritikovao dokument. Premijer-ministar Dmitrij Medvedev je istakao da mu se, kad je on bio predsednik, takođe nije sviđao budžet koji je pripremio g-din Putin. U odgovor na kritiku predsednika koji je optužio vladu za neizvršavanje njegovih sopstvenih naloga, usvojenih na osnovu predizbornih obećanja Ministarstvo finansija predlaže da se resursi za njihovo finansiranje ostvare uz pomoć angažovanja dividendi od kompanije „Rosneftgas“. «RBK-daily»

Vlada je našla način da finansira predizborna obećanja Vladimira Putina: 95% sredstava „Rosneftgasa“ će biti uzeto za budžet. Na računima „Rosneftgasa“ se nalazi oko 130 milijardi rubalja. 95% ovog iznosa – 123,5 milijardi rubalja biće utrošeno za izvršenje ukaza predsednika i za dokapitalizaciju „Rushidro“ i „Inter RAO“, što će im omogućiti da realizuju investicione projekte na Dalekom Istoku. To će okončati učešće „Rosneftgasa“ u privatizaciji državne kompanije TEK. Za ideju se aktivno zalagao predsednik saveta direktora državnog holdinga i predsednik „Rosnefta“ Igor Sečin. Sečin je uspeo da dobije podršku Putina koji je 22. maja izdao dekret kojim se „Rosneftegasu“ dozvoljava da kupuje aktivu koja se privatizuje. "Vedomosti“

Može se dogoditi da SAD i EU uvedu sankcije protiv ukrajinske vlasti

Vašington je spreman da uvede personalne sankcije protiv predstavnika ukrajinske vlasti koji su učestvovali u krivičnim progonima lidera opozicije. Ovo sledi na osnovu teksta rezolucije Senata SAD. Pitanje uvođenja sankcija ostaće otvoreno do kraja izbora – kako parlamentarnih u Ukrajini, tako i predsedničkih u SAD. Vašington hapšenje bivše premijerke Julije Timošenko i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Lucenka, kao i drugih članova vlade narandžastih, ocenjuje kao „politički motivisano lišavanje slobode“. Ovakve zahteve je ranije iznela Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Međutim, u Evropskoj uniji je odlučeno da se sačeka da se završe ukrajinski parlamentarni izbori zakazani za 28. novembar, a zatim da se donese odluka šta da se radi s Ukrajinom.„Nezavisimaja gazeta“

U gruzijskim zatvorima su mučeni neprijatelji Sakašvilija

Skandal s mučenjem zatvorenika u Gruziji, zbog kojeg su na ulice Tbilisija i drugih gradova izašle hiljade ljudi ne jenjava, bez obzira na to što je Mihail Sakašvili na njega operativno reagovao. Video snimci na kojima se zatvorenici muče i siluju pendrecima i metlama, izbio je u utorak uveče. Već u sredu je predsednik Gruzije dao nalog da se otpuste svi službenici ministarstva za izvršenje kazne. Istovremeno, gruzijske vlasti su dale izjave u kojima su optužile opozicione snage za provokaciju. Po njihovoj verziji, mučenja zatvorenika su snimana za nadoknadu koju su obećali predstavnici opozicione koalicije „Gruzijski san“ (na čelu je biznismen Bidzina Ivanišvili). Čak i ukoliko je opozicija platila snimanje opozicionari nisu mogli sami da organizuju mučenja u kojima su učestvovali činovnici ministarstva na veoma visokim dužnostima. Bivši radnik Gldanskog zatvora Vladimir Bedukadze koji je predao novinarima skandalozne snimke izneo je nova priznanja. Po njegovim rečima, u zatvoru su se mučenja i nasilje pre svega primenjivali na neprijateljima Sakašvilija. Tako da „lopovima u zakonu“ za vreme Sakašvilija nije suđeno za počinjene zločine, već za pripadnost kasti, uz konfiskaciju njihove imovine. Zatim su se mučenja proširila i na političke i ideološke neprijatelje. Jedna od žrtava bio je pukovnik gruzijske obaveštajne službe Sergo Tetradze. Optužen za izdaju domovine, umro je usled zverskog seksualnog nasilja, ali nije priznao dela koja su mu bila inkriminisana. „Komsomolska pravda“

Biće više bankrota

Po podacima Federalne službe sudskih izvršitelja (FSSI) od 44 miliona stanovnika Rusije koji imaju dug prema bankama zbog kredita, pet miliona prošle godine nije moglo da plati svoje obaveze. Ako se govori o ukupnim ciframa, svoje kredite ne može da izmiri 10 procenata onih koji su uzeli zajam od banke. Građana koji će potencijalno bankrotirati u Rusiji ima oko dva miliona. Zasad. Imajući u vidu to da je na dan 1. januara 2012. godine obim kredita koji su dobili stanovnici zemlje premašio 5 bilona rubalja, ova cifra u budućnosti može postati i veća. „Rosijskaja gazeta“

Krst na polumesecu

Urbanističko-zemljišna komisija Moskve odlučila je da odustane od izgradnje islamskog gumanitarnog centra s džamijom u rejonu Mitino. Oko hiljadu i po stanovnika Mitina je izašlo u uličnu akciju po parolom „Recimo džamiji u Mitinu ne“. Mnogi stanovnici rejona se plaše da će islamski centar na religiozne praznike privlačiti na hiljade pravovernih muslimana. A to će otežati saobraćajnu i epidemiološku situaciju u rejonu. Međutim, oseća se strašan nedostatak džamija u Moskvi zbog stalnog povećanja broja muslimana u gradu. Odustajanje moskovskih vlasti od izgradnje džamije zbog protesta stanovnika nije izlaz iz situacije. Moskva će neizbežno biti višenacionalni i mnogokonfesionalni grad. Dakle, vlasti će sigurno morati da rešavaju problem mesta za obavljanje religioznih kultova. Svako takvo rešenje ne treba da uzima u obzir samo urbanističke faktore ili mišljenje građana, već i objektivne demografske religije. Ne samo to, RPC namerava da u Moskvi podigne 200 modulnih hramova maštajući o tome da obnovi slavu prestonice kao grada „bezbroj“ crkava. „Gazeta.ru“

Rastu emigrantska raspoloženja

Skoro trećina stanovnika Rusije koji žive u gradovima (31%) želeli bi da emigriraju iz zemlje, svedoče podaci istraživanja, koje je u septembru izvršio analitičkih holding „Romir“. Težnja za napuštanjem zemlje koja se povezuje s povratkom Vladimira Putina na dužnost predsednika se pojačala, potvrđuju sociolozi. Pre sedam godina, kad je sprovođena slična anketa, ljudi koji su želeli da emigriraju bilo je svega 19%. Odnosno, za poslednjih sedam godina pokazatelj se povećao za 12%.Najčešće želju da odu iz Rusije izražavaju muškarci, ljudi s visokim obrazovanjem i visokim prihodima, koji se nalaze u nevenčanom braku ili neoženjeni. Udeo onih koji žele da emigriraju je znatno veći među omladinom 18-24 godine (48%), odnosno svaki drugi omladinac. Među najprivlačnijim pravcima za stanovnike Rusije i dalje ostaju Evropa (37%), Severna Amerika i Australija s Novim Zelandom, iako je za sedam godina opalo interesovanje za evropske zemlje (od 51%), a za Australiju je poraslo. Pad interesovanje za evropski pravac stručnjaci objašnjavaju kriznim stanjem ekonomije evropskih zemalja. „Newsru.com“