SAD – Srbija: Priznajte realnost OVK suvereniteta!!!

Tako je sadašnji “premijer Kosova” Hašim Tači predložio Ramušu Haradinaju, optuženom pred Haškim Tribunalom, da postane sledeći “premijer”, dok sam Hašim Tači namerava da sedne u “predsedničku” fotelju. Mandat sadašnje “kosovske vlade” završava se 2014. godine, ali ipak, patroni Kosova smatraju da je neophodno ranije, 2013. godine, sprovesti izbore. I posle njih, Hašim Tači i njegova vladajuća Demokratska partija Kosova, treba da dobiju punu podršku sada opozicione partije Ramuša Haradinaja – Alijanse za budućnost Kosova. Tači i Haradinaj su se 14. septembra 2012. godine dogovorili o zajedničkom formiranju buduće vlade. Osim toga, Haradinaj treba da uzme pod svoju kontrolu Kancelariju za evropske integracije Kosova.
Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju je prvu optužnicu protiv Haradinaja podigao u martu 2005. godine. Tada mu je suđeno po 37 tačaka optužnice (za ubistva, mučenja, kršenja zakona i običaja rata, itd., tokom konflikta na Kosovu i Metohiji). Po različitim ocenama, po njegovom naređenju bilo je ubijeno više od 300 ljudi, Srba i Albanaca nelojalnih prema OVK, kao i za otmicu preko 400 ljudi. Beograd je protiv njega podneo prijavu za 108 krivičnih dela, po tačkama “terorizma”, “zločinačkog organizovanja sa ciljem podrivačke delatnosti”, “ubistva građanskih lica”. No, glavni “rezultat” delatnosti Haradinaja je očigledan: ako je pre početka diverzija i terorističkih operacija OVK bojovnika u Metohiji živelo više od 100 hiljada Srba, to ih posle završetka konflikta (kada je NATO 78 - dnevnim bombardovanjem spasao OVK od potpunog uništenja) ovde praktično više nema. Haradinaj je posle potpunog etničkog čišćenja postao suvereni “gazda” Metohije. I odmah je pristupio organizovanju diverzantsko-terorističke obuke bojovnika Albanske nacionalne armije (Makedonija) i Albanskih odreda – čiji je cilj već bio jug centralne Srbije.2 To znači da je već tada “sfera interesa” prelazila daleko van granica Kosova i Metohije.
Ako ovome dodamo da je i Drenički klan Hašima Tačija (klan Osmani) u to vreme bio jedan od najopasnijih kriminalističkih organizacija u Evropi, sa uporištem u Zagrebu, čiji su pipci obuhvatali Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Nemačku, Švajcarsku, Albaniju i Tursku.3
Iz knjige vojnog obaveštajca Đ. Đorđevića “Kosmetska Golgota – obmana SAD i NATO”: “Ramuš Haradinaj se nalazi u pećini oko Đakovice sa oko 300-400 terorista. On finansira novu Srebrenicu. Sa njim se nalaze i američki instruktori. Ramuš Haradinaj i Agim Čeku će, pored Tačija, postati gospodari u senci, koji će oskrnaviti duhovne vrednosti Srba na najstrašnije načine – spaljivanjem svetinja, prodajom u ropstvo srpske omladine, mnogi će biti gurnuti u propast narkozavisnosti, političari koji će se odricati Kosmeta, juga Srbije, Raške oblasti, Vojvodine, biće potkupljivani krvavim narko-dolarima, po pravoslavlju će se udariti brutalnim zverskim sredstvima”. Klinton, Bler i Olbrajt su svesno izabrali upravo takve saveznike – primećuje dalje Đorđević i dodaje - “Naši operativci su mu nekoliko puta bili za petama, ali su ga uvek spasavali Amerikanci, prebacujući ga u Albaniju”.4
Haradinaj u jednom intervjuu to potvrđuje: “Mi smo u septembru 1998. godine skoro doživeli poraz u ratu sa srbskim bezbednosnim snagama, no Ričard Holbruk je uspeo da isposluje prekid vatre i dolazak Verifikacione misije, što nam je pomoglo da se pripremimo za prolećnu ofanzivu”.5 Tokom NATO bombardovanja Haradinaj je bio jedan od ključnih ljudi Alijanse na Kosovu i Metohiji i on je pored nekoliko vođa OVK imao satelitski telefon kojim je direktno komunicirao sa NATO u cilju bolje koordinacije napada.6 U svojim memoarima Haradinaj priznaje: “Mi smo neprekidno napadali srpske snage. Na svakom mestu, danonoćno. Nismo se skrivali. Svakodnevno smo ubijali srpske policajce…”.7
Međutim, u aprilu 2008. godine, Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu je opravdao Haradinaja po svih 37 tačaka optužnice. Pri tom, odbrane kao takve nije ni bilo. U suštini je Tužilaštvo ispunjavalo funkciju odbrane “podlokavajući” proces i negirajući srpske žrtve (bilo je reči samo o selu Jablanica u okolini Dečana), uglavnom su se istraživale žrtve drugih naroda – kosovskih Cigana, kosovskih Egipćana i “neposlušnih” Albanaca. Što naravno, ni u kojoj meri ne umanjuje krivicu Haradinaja. Većinu srbskih žrtava Tribunal je prosto ignorisao. Haradinaj je čitavo vreme procesa proveo na slobodi, osim kratkog boravka kada je iznosio prigovor. Što je još gore, sudska palata je načinila apsolutan presedan – dozvolila mu je da se bavi politikom(!) I za to vreme “sticajem slučajnih okolnosti” fizički je likvidirano oko 30 svedoka i članova njihovih porodica koji su mogli posvedočiti o ratnim zločinima bivšeg glavara OVK. Ostali su radije držali jezik za zubima ili su “upadali u potpunu post-traumatsku amneziju“ (slučaj krunskog svedoka Ševćeta Kabašija koji je iznenada izgubio pamćenje. On je radije platio 100 hiljada eura Tribunalu samo da ne svedoči protiv komandira “Osmeha” – kako je glasio nadimak Haradinaja). Protiv brata Ramuša Haradinaja, Dauta, takođe je bilo pokušaja pokretanja krivičnog procesa. No, sve se završilo isto tako tužno. Dermot Grum u ime Tužilaštva je ovako opisao “bratsku pomoć”: “Vaša visosti, ubijeno je ni manje ni više, nego deset ljudi, povezanih sa ovim procesom”.8 Postoji još jedan ne manje važan aspekt. Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju je dobio sve veoma obilne dokaze od strane srbskog tužilaštva, protiv Ramuša Haradinaja. No, oslobađajuća presuda u suštini je anulirala sve prikupljene dokaze, pošto se oni ne mogu koristiti čak ni pri obnovi procesa, u skladu sa principom da se “ne može dva puta suditi za jedan zločin”. Indikativno je da je Haradinaja opravdao niko drugi nego upravo Alfonso Ori, koji sada sudi generalu Ratku Mladiću. Upravo on nije tražio sprovođenje iznošenja odbrane. A i nije bilo neophodnosti za njom, svi svedoci su bili uklonjeni. Otvaranje novog procesa postalo je moguće tek nakon pronalaženja novih dokaza. Ovaj put optužba je iznosila samo 6 tačaka a proces je završen u rekordno kratkom roku – od avgusta 2011 do aprila 2012. godine. Novu presudu, čije se donošenje očekuje u novembru, Haradinaj takođe očekuje na slobodi. Izgleda da MTBJ uopšte ne smeta Haradinaju da se zadovoljno smeši kao i ranije – on već “cilja” na zauzimanje premijerske fotelje.
Američki diplomata Džejms Huper je, očigledno u želji da pojača utisak o tek iznesenom nemačkom ultimatumu Srbiji od “Sedama tačaka”, 14. septembra istupio sa novim zahtevima, ovaj put od strane SAD. On je zahtevao ni manje ni više nego da se omogući “nezavisnom Kosovu” članstvo u Ujedinjenim Nacijama. Njegova tvrdnja da je Srbska napredna stranka već napravila radikalan zaokret i da je spremna za “veliku odluku”, a to znači da postoji šansa na uzajamno prihvatljivo rešenje sa kosovskim vlastima (tačnije zadovoljavajuće za interese Prištine), što predstavlja njegov psihološko-propagandni blic-krig. SNP sada ima mogućnost da povrati poverenje međunarodne zajednice, pa u tom smislu i kosovara – smatra Huper. Kako ispada, poverenje međunarodne zajednice može se zadobiti samo dobrovoljnim odricanjem od sopstvenog suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalnih i državnih interesa. Ispada da se problemi sa severom Kosova i Metohije, koji ne želi da se potčini vlastima u Prištini, mogu veoma lako rešiti. Potrebno je samo “završiti sa prijemom Kosova u UN”. U tom slučaju – razvija dalje svoju misao Huper – Beograd je obavezan da ubedi Rusiju da odustane od veta u SB UN (Pri tom on snishodljivo “dozvoljava” samoj Srbiji da ne glasa za članstvo Kosova). U rezultatu svega, Srbija je “jednostavno” dužna da pređe na “konstruktivne odnose” sa Kosovom, da prizna realnost suvereniteta Kosova na čitavoj teritoriji, uključujući i sever pokrajine. Međutim, Huper utire put i za dalji prodor albanskog faktora: ukoliko Srbija očekuje legitimitet u pružanju zaštite srbskom stanovništvu na Kosovu, onda ona mora da pokaže fleksibilnost i spremnost da omogući Prištini da ima iste takve odnose sa Albancima u Preševskoj dolini.9 (Opštine Preševo, Medveđa, Bujanovac)
Na taj način se politički razvoj Kosova usmerava u pravcu stvaranja jedinstvenog fronta Tači-Haradinaj i uspostavljanja čitave vlasti od strane glavara OVK – ključnih partnera SAD na jugu Balkana. Stejt Department žuri sa završetkom svog projekta na Kosovu, koji nosi obrise velikoalbanskog ekstremizma i terorizma. Asimetrično razložena, neodlučna i kolebljiva pozicija Srbije, neobezbeđena međunarodnom podrškom, zaista može “asistirati” završetku poslova SAD na Balkanu. Međutim, istorija “albanskog faktora” se ovim neće završiti. U tom slučaju će se neizbežno ustupati i odstupati i u drugim pitanjima i na drugim teritorijama.

1 Obaveštajni rad komadira sa ciljem dobijanja informacija o protivniku, svojevrsno političko izviđanje (prim. prevodioca)
2 https://bs.scribd.com/doc/98722124/130/RAMU-Hiqmija-HARADINAJ
3 https://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/taci-lider-organizovanog-kriminala-i-terorizma.html
4 https://www.glas-javnosti.rs/clanak/feljton/glas-javnosti-09-07-2008/propaganda-nato-i-terorista-ovk
5 https://www.vreme.com/cms/view.php?id=430999
6 https://www.smedia.rs/spress/vest/787/Ramus-Haradinaj-OVK-Haski-tribunal-Zlocini-nad-Srbima-Haradinaj-krvnik-koji-izmice-pravdi-VIDEO.html
7 https://www.smedia.rs/spress/vest/787/Ramus-Haradinaj-OVK-Haski-tribunal-Zlocini-nad-Srbima-Haradinaj-krvnik-koji-izmice-pravdi-VIDEO.html Autor knjige «Priče o ratu i slobodi» je B.Hamzaj, u njenoj osnovi se nalazi serijal intervjua Ramuša Haradinaja.
8 https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/161793/Iza-kulisa-sudenja-Haradinaju-Ubijeno-30-svedoka
9 https://www.nspm.rs/hronika/dzejms-huper-sledeci-korak-za-kosovo-je-uclanjenje-u-un.html


  Tagovi: Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju OVK Kosovo i Metohija Rusija SAD Srbija Ramuš Haradinaj Hašim Tači Tako je sadašnji “premijer Kosova” Hašim Tači predložio Ramušu Haradinaju, optuženom pred Haškim Tribunalom, da postane sledeći “premijer”, dok sam Hašim Tači namerava da sedne u “predsedničku” fotelju. Mandat sadašnje “kosovske vlade” završava se 2014. godine, ali ipak, patroni Kosova smatraju da je neophodno ranije, 2013. godine, sprovesti izbore. I posle njih, Hašim Tači i njegova vladajuća Demokratska partija Kosova, treba da dobiju punu podršku sada opozicione partije Ramuša Haradinaja – Alijanse za budućnost Kosova. Tači i Haradinaj su se 14. septembra 2012. godine dogovorili o zajedničkom formiranju buduće vlade. Osim toga, Haradinaj treba da uzme pod svoju kontrolu Kancelariju za evropske integracije Kosova.
Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju je prvu optužnicu protiv Haradinaja podigao u martu 2005. godine. Tada mu je suđeno po 37 tačaka optužnice (za ubistva, mučenja, kršenja zakona i običaja rata, itd., tokom konflikta na Kosovu i Metohiji). Po različitim ocenama, po njegovom naređenju bilo je ubijeno više od 300 ljudi, Srba i Albanaca nelojalnih prema OVK, kao i za otmicu preko 400 ljudi. Beograd je protiv njega podneo prijavu za 108 krivičnih dela, po tačkama “terorizma”, “zločinačkog organizovanja sa ciljem podrivačke delatnosti”, “ubistva građanskih lica”. No, glavni “rezultat” delatnosti Haradinaja je očigledan: ako je pre početka diverzija i terorističkih operacija OVK bojovnika u Metohiji živelo više od 100 hiljada Srba, to ih posle završetka konflikta (kada je NATO 78 - dnevnim bombardovanjem spasao OVK od potpunog uništenja) ovde praktično više nema. Haradinaj je posle potpunog etničkog čišćenja postao suvereni “gazda” Metohije. I odmah je pristupio organizovanju diverzantsko-terorističke obuke bojovnika Albanske nacionalne armije (Makedonija) i Albanskih odreda – čiji je cilj već bio jug centralne Srbije.2 To znači da je već tada “sfera interesa” prelazila daleko van granica Kosova i Metohije.
Ako ovome dodamo da je i Drenički klan Hašima Tačija (klan Osmani) u to vreme bio jedan od najopasnijih kriminalističkih organizacija u Evropi, sa uporištem u Zagrebu, čiji su pipci obuhvatali Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Nemačku, Švajcarsku, Albaniju i Tursku.3
Iz knjige vojnog obaveštajca Đ. Đorđevića “Kosmetska Golgota – obmana SAD i NATO”: “Ramuš Haradinaj se nalazi u pećini oko Đakovice sa oko 300-400 terorista. On finansira novu Srebrenicu. Sa njim se nalaze i američki instruktori. Ramuš Haradinaj i Agim Čeku će, pored Tačija, postati gospodari u senci, koji će oskrnaviti duhovne vrednosti Srba na najstrašnije načine – spaljivanjem svetinja, prodajom u ropstvo srpske omladine, mnogi će biti gurnuti u propast narkozavisnosti, političari koji će se odricati Kosmeta, juga Srbije, Raške oblasti, Vojvodine, biće potkupljivani krvavim narko-dolarima, po pravoslavlju će se udariti brutalnim zverskim sredstvima”. Klinton, Bler i Olbrajt su svesno izabrali upravo takve saveznike – primećuje dalje Đorđević i dodaje - “Naši operativci su mu nekoliko puta bili za petama, ali su ga uvek spasavali Amerikanci, prebacujući ga u Albaniju”.4
Haradinaj u jednom intervjuu to potvrđuje: “Mi smo u septembru 1998. godine skoro doživeli poraz u ratu sa srbskim bezbednosnim snagama, no Ričard Holbruk je uspeo da isposluje prekid vatre i dolazak Verifikacione misije, što nam je pomoglo da se pripremimo za prolećnu ofanzivu”.5 Tokom NATO bombardovanja Haradinaj je bio jedan od ključnih ljudi Alijanse na Kosovu i Metohiji i on je pored nekoliko vođa OVK imao satelitski telefon kojim je direktno komunicirao sa NATO u cilju bolje koordinacije napada.6 U svojim memoarima Haradinaj priznaje: “Mi smo neprekidno napadali srpske snage. Na svakom mestu, danonoćno. Nismo se skrivali. Svakodnevno smo ubijali srpske policajce…”.7
Međutim, u aprilu 2008. godine, Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu je opravdao Haradinaja po svih 37 tačaka optužnice. Pri tom, odbrane kao takve nije ni bilo. U suštini je Tužilaštvo ispunjavalo funkciju odbrane “podlokavajući” proces i negirajući srpske žrtve (bilo je reči samo o selu Jablanica u okolini Dečana), uglavnom su se istraživale žrtve drugih naroda – kosovskih Cigana, kosovskih Egipćana i “neposlušnih” Albanaca. Što naravno, ni u kojoj meri ne umanjuje krivicu Haradinaja. Većinu srbskih žrtava Tribunal je prosto ignorisao. Haradinaj je čitavo vreme procesa proveo na slobodi, osim kratkog boravka kada je iznosio prigovor. Što je još gore, sudska palata je načinila apsolutan presedan – dozvolila mu je da se bavi politikom(!) I za to vreme “sticajem slučajnih okolnosti” fizički je likvidirano oko 30 svedoka i članova njihovih porodica koji su mogli posvedočiti o ratnim zločinima bivšeg glavara OVK. Ostali su radije držali jezik za zubima ili su “upadali u potpunu post-traumatsku amneziju“ (slučaj krunskog svedoka Ševćeta Kabašija koji je iznenada izgubio pamćenje. On je radije platio 100 hiljada eura Tribunalu samo da ne svedoči protiv komandira “Osmeha” – kako je glasio nadimak Haradinaja). Protiv brata Ramuša Haradinaja, Dauta, takođe je bilo pokušaja pokretanja krivičnog procesa. No, sve se završilo isto tako tužno. Dermot Grum u ime Tužilaštva je ovako opisao “bratsku pomoć”: “Vaša visosti, ubijeno je ni manje ni više, nego deset ljudi, povezanih sa ovim procesom”.8 Postoji još jedan ne manje važan aspekt. Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju je dobio sve veoma obilne dokaze od strane srbskog tužilaštva, protiv Ramuša Haradinaja. No, oslobađajuća presuda u suštini je anulirala sve prikupljene dokaze, pošto se oni ne mogu koristiti čak ni pri obnovi procesa, u skladu sa principom da se “ne može dva puta suditi za jedan zločin”. Indikativno je da je Haradinaja opravdao niko drugi nego upravo Alfonso Ori, koji sada sudi generalu Ratku Mladiću. Upravo on nije tražio sprovođenje iznošenja odbrane. A i nije bilo neophodnosti za njom, svi svedoci su bili uklonjeni. Otvaranje novog procesa postalo je moguće tek nakon pronalaženja novih dokaza. Ovaj put optužba je iznosila samo 6 tačaka a proces je završen u rekordno kratkom roku – od avgusta 2011 do aprila 2012. godine. Novu presudu, čije se donošenje očekuje u novembru, Haradinaj takođe očekuje na slobodi. Izgleda da MTBJ uopšte ne smeta Haradinaju da se zadovoljno smeši kao i ranije – on već “cilja” na zauzimanje premijerske fotelje.
Američki diplomata Džejms Huper je, očigledno u želji da pojača utisak o tek iznesenom nemačkom ultimatumu Srbiji od “Sedama tačaka”, 14. septembra istupio sa novim zahtevima, ovaj put od strane SAD. On je zahtevao ni manje ni više nego da se omogući “nezavisnom Kosovu” članstvo u Ujedinjenim Nacijama. Njegova tvrdnja da je Srbska napredna stranka već napravila radikalan zaokret i da je spremna za “veliku odluku”, a to znači da postoji šansa na uzajamno prihvatljivo rešenje sa kosovskim vlastima (tačnije zadovoljavajuće za interese Prištine), što predstavlja njegov psihološko-propagandni blic-krig. SNP sada ima mogućnost da povrati poverenje međunarodne zajednice, pa u tom smislu i kosovara – smatra Huper. Kako ispada, poverenje međunarodne zajednice može se zadobiti samo dobrovoljnim odricanjem od sopstvenog suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalnih i državnih interesa. Ispada da se problemi sa severom Kosova i Metohije, koji ne želi da se potčini vlastima u Prištini, mogu veoma lako rešiti. Potrebno je samo “završiti sa prijemom Kosova u UN”. U tom slučaju – razvija dalje svoju misao Huper – Beograd je obavezan da ubedi Rusiju da odustane od veta u SB UN (Pri tom on snishodljivo “dozvoljava” samoj Srbiji da ne glasa za članstvo Kosova). U rezultatu svega, Srbija je “jednostavno” dužna da pređe na “konstruktivne odnose” sa Kosovom, da prizna realnost suvereniteta Kosova na čitavoj teritoriji, uključujući i sever pokrajine. Međutim, Huper utire put i za dalji prodor albanskog faktora: ukoliko Srbija očekuje legitimitet u pružanju zaštite srbskom stanovništvu na Kosovu, onda ona mora da pokaže fleksibilnost i spremnost da omogući Prištini da ima iste takve odnose sa Albancima u Preševskoj dolini.9 (Opštine Preševo, Medveđa, Bujanovac)
Na taj način se politički razvoj Kosova usmerava u pravcu stvaranja jedinstvenog fronta Tači-Haradinaj i uspostavljanja čitave vlasti od strane glavara OVK – ključnih partnera SAD na jugu Balkana. Stejt Department žuri sa završetkom svog projekta na Kosovu, koji nosi obrise velikoalbanskog ekstremizma i terorizma. Asimetrično razložena, neodlučna i kolebljiva pozicija Srbije, neobezbeđena međunarodnom podrškom, zaista može “asistirati” završetku poslova SAD na Balkanu. Međutim, istorija “albanskog faktora” se ovim neće završiti. U tom slučaju će se neizbežno ustupati i odstupati i u drugim pitanjima i na drugim teritorijama.

1 Obaveštajni rad komadira sa ciljem dobijanja informacija o protivniku, svojevrsno političko izviđanje (prim. prevodioca)
2 https://bs.scribd.com/doc/98722124/130/RAMU-Hiqmija-HARADINAJ
3 https://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/taci-lider-organizovanog-kriminala-i-terorizma.html
4 https://www.glas-javnosti.rs/clanak/feljton/glas-javnosti-09-07-2008/propaganda-nato-i-terorista-ovk
5 https://www.vreme.com/cms/view.php?id=430999
6 https://www.smedia.rs/spress/vest/787/Ramus-Haradinaj-OVK-Haski-tribunal-Zlocini-nad-Srbima-Haradinaj-krvnik-koji-izmice-pravdi-VIDEO.html
7 https://www.smedia.rs/spress/vest/787/Ramus-Haradinaj-OVK-Haski-tribunal-Zlocini-nad-Srbima-Haradinaj-krvnik-koji-izmice-pravdi-VIDEO.html Autor knjige «Priče o ratu i slobodi» je B.Hamzaj, u njenoj osnovi se nalazi serijal intervjua Ramuša Haradinaja.
8 https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/161793/Iza-kulisa-sudenja-Haradinaju-Ubijeno-30-svedoka
9 https://www.nspm.rs/hronika/dzejms-huper-sledeci-korak-za-kosovo-je-uclanjenje-u-un.html


  Tagovi: Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju OVK Kosovo i Metohija Rusija SAD Srbija Ramuš Haradinaj Hašim Tači Tako je sadašnji “premijer Kosova” Hašim Tači predložio Ramušu Haradinaju, optuženom pred Haškim Tribunalom, da postane sledeći “premijer”, dok sam Hašim Tači namerava da sedne u “predsedničku” fotelju. Mandat sadašnje “kosovske vlade” završava se 2014. godine, ali ipak, patroni Kosova smatraju da je neophodno ranije, 2013. godine, sprovesti izbore. I posle njih, Hašim Tači i njegova vladajuća Demokratska partija Kosova, treba da dobiju punu podršku sada opozicione partije Ramuša Haradinaja – Alijanse za budućnost Kosova. Tači i Haradinaj su se 14. septembra 2012. godine dogovorili o zajedničkom formiranju buduće vlade. Osim toga, Haradinaj treba da uzme pod svoju kontrolu Kancelariju za evropske integracije Kosova.
Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju je prvu optužnicu protiv Haradinaja podigao u martu 2005. godine. Tada mu je suđeno po 37 tačaka optužnice (za ubistva, mučenja, kršenja zakona i običaja rata, itd., tokom konflikta na Kosovu i Metohiji). Po različitim ocenama, po njegovom naređenju bilo je ubijeno više od 300 ljudi, Srba i Albanaca nelojalnih prema OVK, kao i za otmicu preko 400 ljudi. Beograd je protiv njega podneo prijavu za 108 krivičnih dela, po tačkama “terorizma”, “zločinačkog organizovanja sa ciljem podrivačke delatnosti”, “ubistva građanskih lica”. No, glavni “rezultat” delatnosti Haradinaja je očigledan: ako je pre početka diverzija i terorističkih operacija OVK bojovnika u Metohiji živelo više od 100 hiljada Srba, to ih posle završetka konflikta (kada je NATO 78 - dnevnim bombardovanjem spasao OVK od potpunog uništenja) ovde praktično više nema. Haradinaj je posle potpunog etničkog čišćenja postao suvereni “gazda” Metohije. I odmah je pristupio organizovanju diverzantsko-terorističke obuke bojovnika Albanske nacionalne armije (Makedonija) i Albanskih odreda – čiji je cilj već bio jug centralne Srbije.2 To znači da je već tada “sfera interesa” prelazila daleko van granica Kosova i Metohije.
Ako ovome dodamo da je i Drenički klan Hašima Tačija (klan Osmani) u to vreme bio jedan od najopasnijih kriminalističkih organizacija u Evropi, sa uporištem u Zagrebu, čiji su pipci obuhvatali Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Nemačku, Švajcarsku, Albaniju i Tursku.3
Iz knjige vojnog obaveštajca Đ. Đorđevića “Kosmetska Golgota – obmana SAD i NATO”: “Ramuš Haradinaj se nalazi u pećini oko Đakovice sa oko 300-400 terorista. On finansira novu Srebrenicu. Sa njim se nalaze i američki instruktori. Ramuš Haradinaj i Agim Čeku će, pored Tačija, postati gospodari u senci, koji će oskrnaviti duhovne vrednosti Srba na najstrašnije načine – spaljivanjem svetinja, prodajom u ropstvo srpske omladine, mnogi će biti gurnuti u propast narkozavisnosti, političari koji će se odricati Kosmeta, juga Srbije, Raške oblasti, Vojvodine, biće potkupljivani krvavim narko-dolarima, po pravoslavlju će se udariti brutalnim zverskim sredstvima”. Klinton, Bler i Olbrajt su svesno izabrali upravo takve saveznike – primećuje dalje Đorđević i dodaje - “Naši operativci su mu nekoliko puta bili za petama, ali su ga uvek spasavali Amerikanci, prebacujući ga u Albaniju”.4
Haradinaj u jednom intervjuu to potvrđuje: “Mi smo u septembru 1998. godine skoro doživeli poraz u ratu sa srbskim bezbednosnim snagama, no Ričard Holbruk je uspeo da isposluje prekid vatre i dolazak Verifikacione misije, što nam je pomoglo da se pripremimo za prolećnu ofanzivu”.5 Tokom NATO bombardovanja Haradinaj je bio jedan od ključnih ljudi Alijanse na Kosovu i Metohiji i on je pored nekoliko vođa OVK imao satelitski telefon kojim je direktno komunicirao sa NATO u cilju bolje koordinacije napada.6 U svojim memoarima Haradinaj priznaje: “Mi smo neprekidno napadali srpske snage. Na svakom mestu, danonoćno. Nismo se skrivali. Svakodnevno smo ubijali srpske policajce…”.7
Međutim, u aprilu 2008. godine, Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu je opravdao Haradinaja po svih 37 tačaka optužnice. Pri tom, odbrane kao takve nije ni bilo. U suštini je Tužilaštvo ispunjavalo funkciju odbrane “podlokavajući” proces i negirajući srpske žrtve (bilo je reči samo o selu Jablanica u okolini Dečana), uglavnom su se istraživale žrtve drugih naroda – kosovskih Cigana, kosovskih Egipćana i “neposlušnih” Albanaca. Što naravno, ni u kojoj meri ne umanjuje krivicu Haradinaja. Ve