Tuđe dece nema

Završena je druga etapa biciklističke trke Rusija i svet bez siročadi. Njeni učesnici, bivši sportisti, uvereni su: nema tuđe dece. Oni su rešili da proputuju čitav svet kako bi skrenuli pažnju na problem usvajanja. Na današnji dan iza leđa biciklista ostalo je skoro 5000 kilometara puteva. Akcija je startovala 5. juna u Kijevu, a druga etapa se završila u glavnom gradu Urala Jekaterinburgu.

Ovu decu su već usvojili. Ali ona žele da sva deca Zemlje imaju mamu i tatu. U avgustu 28 dečaka zajedno sa roditeljima koji su ih usvojili selo je na bicikle i uputilo se po svim ruskim gradovima. Na čelu kolone biciklista je rukovodilac najvećeg rehablitacionog centra za decu sa ulice u ZND Genadij Mohnenko. On je uveren da dečiji domovi i internati treba da postanu stvar prošlosti.

- Sam imam 31 usvojeno dete. Sa mnom ide otac 16-oro usvojene dece, otac 11-oro dece, od kojih je sedam zaraženo HIV-om. Vidimo da čak i najteže dete, kada se nađe u porodici, preživljava radikalnu promenu, menjaju se njegov život i sudbina. Preko ovog putovanja oko sveta na biciklima rešili smo da nadahnemo ljude na to da idu u internate, dečije domove i da uzimaju siročiće u porodice.

Po rečima Genadija Mohnenka, danas na jedno siroče u Rusiji dolazi hiljadu radno sposobnih, odraslih ljudi. Oni imaju mogućnosti da učine decu srećnom. Tuđe dete se može zavoleti kao svoje, uvern je on.

- U jedan glas sa svojim prijateljima koji imaju usvojenu decu govorim: naravno, ona će postati rođena! Ili, na primer, strah povodom genetike – dece alkoholičara i narkomana. Mi se osmehujemo, jer ne postoji nasledna narkomanija ili alkoholizam. Moja usvojena deca su iz porodica alkoholičara i narkomana, ali to su divna deca, talentovana.

U timu su tri usvojena Genadijeva sina. Dečaci su bili nezbrinuti od 4-5 godine, a jednog su našli na ulici kada su mu bile dve godine. Sada se otac njima ponosi. I ima zašto: jedan je postao šampion Ukrajine u boksu, drugi je savladao najviši vrh Evrope – Elbrus i planinu Ararat. Od najmlađeg su lekari svojevremeno digli ruke – nisu se nadali da će moći da se izleči od toksikomanije. Ipak izlečio se – pomogli su porodica, toplina i ljubav roditeljskog doma.

Kao o čudu o svojoj novoj porodici govori najmlađi učesnik biciklističke trke, 13-godišnji Jura koga su usvojili pre godinu dana.

- Mama je umrla, tata je pio, napijao se, tukao me. Tako se desilo da sam dospeo u novu porodicu. Kada deca dospevaju u porodicu, ona procvetaju, njih zalivaju ljubavlju, kao cvet vodom.

Ove dečake nisu uplašile teškoće dugog putovanja. Dnevno su morali da prelaze 100-150 kilometara. A u poslednjoj etapi više od 200. Iz Jekaterinburga učesnici trke su se uputili kući – počela je školska godina i vreme je da se sedne u klupe. A sledećeg leta će se vratiti kako bi stigli do Bajkala. Za 6 godina momci nameravaju da izvrše put oko sveta – da pređu Evropu i Severnu Ameriku od Aljaske do zapadne obale Tihog okeana. Da u svetu ne ostane siročadi, ubeđeni su učesnici biciklističke trke koji treba da provedu ukupno 14 meseci vrteći pedale.