Rumunska opozicija se ne nada u dekolonizaciju

Kada su rumunski političari shvatili kog monstruma su probudili, želja da se koristi antievropska ili antizapadna retorika svela se na nulu. Mada opozicija shvata da se ova tema ne sme prećutkivati, ali i povratak ka bespogovornoj hvali EU i zapadnih strateških saveznika postala je nemoguća.

Rumunski evroskepticizam se pojavio u najmanje pogodnom trenutku. Lideri briselske birokartije pokušavaju da pokrenu proces pretvaranja EU u federativnu državu, što pretpostavlja predaju većeg dela suvereniteta evropskih država federalnom centru. Proces političke integracije izgleda kao univerzalni lek od krize. Ipak nailaze na žestok otpor nacionalnih elita i onog dela stanovništva EU koji se razočarao u ideale ujedinjene Evrope ili jednostavno ne veruje u ekonomsku renesansu. U tom kontekstu pokušaji rumunskih političara da vrate džina evrospekticizma u bocu javnog nesvesnog verovatno je ispunjenje zahteva Brisela.

Ligično je da je glavna uloga u procesu pranja obraza EU u očima rumunskih birača bila dodeljena opozicionim političarima i novinarima. Jer upravo oni su se usudili da kritikuju EU i evropsku birokratiju zbog grubog mešanja u unutarpolitičku borbu, zaboravivši da oni sami veoma žele da postanu deo evropske elite.

Analiza rumunske štampe i izjava opozicionih političara pokazuje da je izabrana kompleksna strategija. Sa jedne strane nepopularnog predsednika Beseskua pokušavaju da predstave kao čoveka Moskve, a sa druge da ubede birače da EU ostaje ideal demokratije, a Evropska komisija glavni prijatelj Rumunije, koji deluje na osnovu neprecizne informacije.

Ubediti birače u to da je Trajan Besesku čovek Moskve, a ne Brisela ili Vašingtona, krajnje je složen zadatak. Ipak političke tehnolozi opoziconih snaga prilaze tom zadatku kreativno. Izvlače se skandali od pre sedam godina i vrše se pokušaji da se optuži Beseskuova administracija za saradnju sa Viktorom Butom, a okruženje Beseskua za bliske i ne baš nesebične veze sa ruskim metalurškim kompanijama. Za sada se efekat ne vidi. Nepopularnost Beseskua će se i dalje negativno odražavati na percepciju EU od strane rumunskih birača.

Sa tačke gledišta opozicione štampe i analitičara, poricati da je Rumunija de-fakto evropsko-američka kolonija više nije moguće. Poslednje nedelje oni su sami o tome govorili, pa i birač je video u direktnom programu dokaze kolonijalnog statusa Rumunije. Novinari i političari morali su da izvedu neočekivani zaključak. Ispostavilo se da je za to što je Rumunija evropska kolonija kriva politička elita Bukurešta koja nije uspela da ubedi EU da je Rumunija dostojna da bude suverena država. I da zemljom treba da upravlja predsednik kojeg je izabrao narod, a ne guverner nametnut iz Brisela.

Poznati analitičar Bogdan Kiriak, koji je i lansirao sintagmu „guverner Besesku“ piše na prvoj strani portala DeČeNjuz:

Lideri opozicije imaju dve mogućnosti da izađu iz ove situacije. Prva je da daju ostavku i da zamole gazde Beseskua da na njihovo mesto imenuju druge lidere. Druga se sastoji ut ome da lideri opozicije objasne isto ako što je objasnio Besesku kako oni gledaju na život i svet. I zašto bi bilo dobro da Rumunijom upravljaju oni, a ne guverner uzpodršku specijalnih službi i omražen u narodu. Objasniti će biti teško i garantovanog rezultata nema.

Lideri opozicije prate taj savet i pokušavaju da promene mišljenje Brisela u nadi da će lišti Trajana Beseskua evropske podrške. Pri tome, sa tačke gledišta rumunskog birača, situacija je sasvim žalosna. Novinari rečima, a političari delom primoravaju da se pomiri sa tim da je kolonijalni status Rumunije nepromenjiv. Maksimum u šta se može danati je zamena jednog guvernera drugim.

Valentin Mindrešesku,