Ofanziva papirnih izdanja

Dve najveće izdavačke kuće Rusije - „Eksmo“ i AST – odložili su spajanje usled teškog finansijskog stanja AST. Međutim u budućnosti se neće moći izbeći restrukturizacija tradicionalnih izdavaštva. Oni moraju da se ujedine da bi sačuvali svoje pozicije u odnosu na elektronsko izdavaštvo, koje beleži nagli rast, i da sve više osvajaju digitalne tehnologije.

Informacija o potencijalnom udruživanju „Eksmo“ i AST potiče iz juna meseca ove godine sa Book Expo America – međunarodnog sajma knjiga u Njujorku. Istina još tada je direktor „Eksmo“ Oleg Novikov naglasio, da je pre potpisivanja dokumenata potrebno proceniti sav rizik udruživanja sa kompanijom koja ima ozbiljne finansijske teškoće. Sada je spajanje „Eksmo“ i AST odloženo. Pritom, kako kaže Novikov, kompanije sarađuju.

- Takvo udruživanje tradicionalnih izdavaštva je razuman korak. Tržište štampanih knjiga je u padu, broj knjižara se smanjuje. Prema rečima Olega Novikova protekle godine je „nestalo“ 8% tržišta, između ostalog prekinula je sa radom velika mreža knjižara „Top-Knjiga“. Teška vremena su sadanastala za popularnu mrežu „Bukva“. Ukoliko se broj obližnjih knjižara smanji, čitalac će se odvići od čitanja –alarmantno upozoravaju eksperti.

Na svetskom tržištu vlada slična situacija. Tako je u SAD u julu prošle godine bankrotirala najveća mreža knjižara Borders, koja je imala na raspolaganju oko 700 knjižara. Ona nije izdržala konkurenciju elektronskih knjiga i elektronskih uređaja – čitača. Nakon bezuspešnog pokušaja lansiranja onlajn-prodaje 2008. godine, Borders je prodala svoje mogućnosti za onlajn prodaju mega-sistemu internetovske trgovine „Amazon.com“. Dok je druga velika kompanija prodaje knjiga - Barnes and Noble – bezbolno prošla internet reinkarnaciju. Ona razvija svoj biznes u mreži i lansirala je Nook – analogiju elektronskoj knjizi Kindle, proizvodnje „Amazon.com“. Sada su popularne obe marke.

U Rusiji elektronsko izdavaštvo knjiga takođe dobija maha. „Beležimo dvostruko povećanje tržišta godišnje“, - ističe generalni direktor velike prodavnice elektronskih knjiga „LitRes“ Sergej Anurjev. Naprimer 2010. godine ovo tržište je izašlo na 60 miliona rubalja, a protekle godine premašilo 130 miliona.

Iako je udeo elektronskog tržišta na ukupnom tržištu knjiga još uvek manji od 1%, a broj čitalaca štampanih knjiga još uvek je u dominantnoj većini, uskoro se očekuje promena ove situacije. Obim prodaje elektronskih „uređaja“ za čitanje (bukridera) protekle godine je porastao u Rusiji na 265%. Ove godine može da pređe cifru od 2 miliona jedinica. Slične prognoze postoje i za plasman tablet računara.

Prateći ovu ekspanziju digitalizma, tradicionalne izdavačke kuće bile su jednostavno prinuđene da krenu u osvajanje digitalnog formata. Eksperti smatraju da su veoma realne prognoze, prema kojima će 2015-2017. godine u Rusiji udeo elektronskog tržišta u ukupnom književnom izdavaštvu činiti do 5%. „U SAD ovaj faktor već sada iznosi 25%“, - konstatuje glavni urednik internet sajta - biznis u izdavaštvu knjiga „Pro-Vooks“ Andrej Gračev.

- U svakom slučaju, ukoliko tradiocionalna izdavaštva budu ignorisala elektronske tehnologije, oni mogu ostati bez ičega, izjavio je nedavno na 25.-omMoskovskom međunarodnom sajmu knjiga Oleg Novikov. „Mi smo prebacili u digitalni format 70% našeg kataloga. Nadamo se, da će do iduće godine 90% knjiga „Eksmo“ imati elektronski format“, - kaže Novikov. Jer elektronska knjiga „pruža izdavačima mogućnost da budu bliži čitaocima, da naprave pristupačniju knjigu – i po ceni, i po mogućnostima njene kupovine“, dodaje u nastavku Novikov.

- Ne sme se ignorisati ova unikalna mogućnost. Sergej Anurjev precizira: „Na kraju krajeva izdavačima knjiga je potrebno da oni i autori dobijaju zaradu, a od kojih knjiga, „papirnih“ ili elektronskih, njima je svejedno“.

Međutim cene na digitalna izdanja u Rusiji na današnji dan su veoma različite. „Naše elektronske knjige su 2-3 puta jeftinije nego papirna izdanja u tvrdom povezu, ali često su u istom nivou sa knjigama u mekom povezu“, - kaže Anurjev.

Ujedno, situacija u Rusiji se razlikuje od SAD, gde je cena elektronskih knjiga u startu bila manja, smatra Andrej Gračev. Jer „Amazon.com“, primera radi, da bi privukao čitaoce na korišćenje elektronskih knjiga, u početku vršio prodaju po smešnoj ceni od jedan – dva dolara. „U Rusiji vodećiigrači tržišta preduzimaju eksperimente u oblasti formiranja cena, međutim u većini slučajeva cena elektronske i tradicionalne knjige je ista, - naglašava Gračev. Iako je to nerazumno, jer u situaciji sa digitalnim izdanjem nema nikakvih troškova na papir i mnoge druge stvari“. Tako da prekomernim povećanjem cene na elektronska izdanja, učesnici tržišta sami odbacuju deo potencijalnih kupaca.

Ujedno treba reći, da uprkos tome što su cene na elektronske knjige niske, znatan deo čitaoca nema želju da ih kupuje, i daje prednost ilegalnim digitalnim analozima štampane knjige. Prema nekim procenama, samo jedna od deset elektronskih knjiga legalno se daunloduje čitaocima.

Sa ovom navikom teško je izboriti se. Piratskih sajtova je u Internetu, na našu žalost, prisutno veoma mnogo. Ispada, da tradicionalni izdavači pokušavaju da nađu svoje mesto u digitalnom svetu, ali teško ga nalaze, jer su tamo mnoge pozicije zauzele piratske ekipe. Uostalom, kako smatra mladi pisac Dmitrij Gluhovski, izdavači do danas nisu do kraja svesni pretnje, koju za njih predstavlja piratstvo. „Koliko mi je poznato, tokom proteklih nekoliko godina broj primeraka štampanih književnih dela se smanjio za trećinu, upravo iz razloga, što je književnost najosetljivija tačka. Ljudi će pre kupiti sebi bukrider a zatim će ga napuniti daunlodovanim besplatnim knjigama, nego što će svaki put kupovati štamparijski izdatu knjigu. Tim pre, što papirne knjige koštaju po 10-20 dolara“.

Treba spomenuti, da je nedavno, svoje nezadovoljstvo postojećim zakonodavstvom u borbi protiv piratstva iznelo Ministarstvo kulture, sa ciljem zaštite autorskih prava audiovizuelnih dela. Ministarstvo je ponudilo da se poveća odgovornost internet provajdera, vlasnika web-prostora ikorisnika za razmeštanje i daunlodovanje piratskog materijala. Ima smisla i povećanje zaštite knjige. Treba razraditi itinerer zajedničke aktivnosti knjigoizdavaštva i države“, - izjavio je zamenik rukovodioca Federalne agencije za štampu i masmedije Vladimir Grigorjev.

- Na ovaj ili onaj način, u današnjoj otežanoj situaciji, tradicionalni izdavači knjiga moraće da se prilagode. Prema stavu većine eksperata, spajanje i ukrupnjivanje izdavačkih kompanija je neizbežno. Čak ako to bude propraćeno odrđenim negativnim pojavama, naprimer ako to smanji brzinu reakcije ove grane na potrebe potrošača.

U novim uslovima sve će se više menjati taktika književnog izdavaštva. U mnogim izdavačkim kućama već je dobio maha projektni sistem, govori Andrej Gračev, glavni urednik „Pro-books“: „Sada postoje producenti knjiga, koji prolaze sa knjigom put od početka do kraja. Takav producent razrađuje projekat knjige, nalazi autora ili izdanje za prevod, osmišljava na koji način da se izvrši objavljivanje, koju cenu utvrditi i na koji će se način distribuirati. Sve to kooridinira jedan čovek“.

Izdavačke kuće će aktivnije eksperimentisati sa novim tehnologijama promovisanja knjiga. Na primer, da se organizuje multimedijska reklama knjiga, sa video, fotografijama, audiosnimcima intervjua sa autorima, i da se vrši promovisanje u Internetu. Mogu se objavljivati odlomci knjiga, da se nudi učesnicima socijalnih mreža da dodaju nastavak. „Kada pišem roman, radim sve što je moguće da čitalac sazna o njemu znato pre, nego što će se roman naći u knjižarama, - kaže Dmitrij Gluhovski. – Na taj način, čitaoc postaje koautor teksta, ili prati tok njegovog stvaranja, kao neku seriju“. Gluhovski informiše o svojim novim projektima u socijalnim mrežama i blogovima.

Sasvim je moguće, da će u borbi za čitaoca, papirna izdavaštva početi da izdaju knjige, koje su ranije odbacivali zbog tematike ili neodgovarajućeg obima. A moguća je i ovakva šema: autori – početnici, koji su objavili svoja dela prvo u Mreži i imali uspeh, zatim će dobiti povoljne ugovore sa tradicionalnim izdavačima. Primera radi, mladi američki pisac Amanda Hoking (Amanda Hocking), debitovala je u Internetu sa romanima o vampirima i nakon prodaje velike partije svojih knjiga onlajn, - dobila je ponudu o saradnji od strane velikog „papirnog“ izdavaštva„MacMillan“.

U svakom slučaju, papirne i elektronske knjige će postojati. Kako kaže u šali britanski glumac i pisac Stiven Fraj, elektronske knjige su isto takva pretnja papirnim knjigama, kao što su liftovi pretnja stepeništu. Makar zbog toga, što štampane knjige imaju svoje unikalne prostore. Neće da nestanu albumi, poklon-izdanja, almanah-izdanja, izdanja za decu i mnogo drugo. Sa ljubavlju izdata knjiga biće remek delo poligrafske umetnosti i svedočanstvo naše epohe.