Indijsko lansiranje francuskog satelita

Indijska organizacija za kosmička istraživanja (ISRO) izvršila je stoto lansiranje. Raketa-nosač PSLVC-21 je izvela u kosmos francuski i japanski aparat. Iako se zasad razmere indijskog kosmičkog programa ne mogu porediti s američkim ili ruskim, može se pretpostaviti da situacija neće dugo ostati takva.

Lansiranje rakete-nosača izvršeno je s uređaja za lansiranje Kosmičkog centra «Satiš Dhvana» na ostrvu Šriharikota 9. septembra. U orbitu je izveden francuski satelit SPOT-6 (6. aparat u okviru francuskog programa „Eksperimentalni sistem za posmatranje Zemlje“), koji je namenjen posmatranju Zemlje u optičkom dijapazonu s rezolucijom od 1,5 metra. Masa satelita iznosi 712 kg, a planirani rok rada na orbiti – 10 godina.

Japansko «opterećenje» se sastojalo od eksperimentalnog japanskog mikrosatelita PROITERES (Project of Osakf Institute of TechnologyElectric-Rocket-Engine Onboard Small Space Ship). Osim toga, deo korisnog opterećenja nosača je isporučio ISRO, koji je prilikom ovog lansiranja testirao nove sisteme avionike.

ISRO je 1969.g. osnovao Indijski kosmički program, a praktično, on je započet 1963. godine, tako da se iduće godine može govoriti o njegovoj 50-godišnjici. I ovom jubileju zemlja se približava ako ne velikim, onda barem formiranim programom za osvajanje kosmosa, a prioritet je dat korišćenju kosmosa za zemaljske potrebe.

Glavne indijske rakete-nosači PSLV (Polar Satellite Launch Vehicle) i GSLV (Geosynchronous Satellite Launch Vehicle) u različitim modifikacijama mogu da iznesu teret od 1,05 do 2,5 tona u geoprolazne orbite. Zasad se kao uspešniji pokazao PSLV. U njegovoj istoriji trenutno postoji samo jedno neuspešno lansiranje, prvo, u septembru 1993.g. To što je izabran za lansiranje SPOT-6 (prvobitno je lansiranje planirano za avgust ove godine, ali je odloženo i realizovano 8. septembra), mnogo toga govori. Do danas je ISRO u kosmos lansirao već 29 satelita drugih država.

Septembarsko lansiranje PSLV je drugo ove godine. Prvo je izvršeno krajem aprila kad je raketa-nosač izvela u kosmos indijski satelit za daljinsko sondiranje RISAT-1. Osim toga, za kraj godine je planirano još jedno lansiranje, čiji će osnovni korisni teret predstavljati indijsko-francuski satelit SARAL.

Sudbina GSLV se razvija manje uspešno. Od 7 lansiranja samo su 2 bila uspešna i jedan delimično uspešan. Za jesen ove godine ISRO planira dalansira modifikaciju GSLV M1.II. Osim toga, u agenciji se radi na trećoj, teškoj varijanti – GSLV Mark III, koja je u stanju da iznese 4 tone u geoprolaznu orbitu. Njegov prototip treba da bude poslat u suborbitalni let 2013. g. (odložen je s kraja 2012.g.).

Kad su u pitanju rakete-nosači Indija postepeno postaje značajan učesnik na tržištu, u pogledu naučnog kosmosa situacija je nešto drugačija. Do početka 2000.g. Indija skoro nije učestvovala u kosmičkim istraživanjima. Njen prvi naučni aparat «punih dimenzija» - međuplanetarna automatska mesečeva stanica Chandrayaan-1, napravljena u širokoj međunarodnoj kooperaciji, pokazala se kao vrlo uspešna i dostavila je istraživačima na raspolaganje zanimljive podatke o Mesecu. Lansirana 2008.g. ona je postala deo međunarodne flotile misije na Mesec, koja je sadržala japanski Kaguya, kineski Chang’e 1 i američki par LRO/LCROSS. Upravo ovo je odigralo određenu ulogu u tome što je indijski naučni program počeo sve više da privlači pažnju svetske javnosti.

Kao većina kosmičkih država Indija je deklarisala dugoročni program za Mesec, koji je uključivao aparate za sletanje i kretanje na Mesecu.Druga misija Chandrayaan-2 trebalo je da se održi u „paru“ s ruskim projektom „Luna-Resurs“. Međutim, nesreća „Fobos-Grunt“ je izazvala ponovno razmatranje ruskih raketnih planova i pomeranje rokova za realizaciju projekta.

Niko ne može da kaže da li će u takvim uslovima biti realizovan zajednički projekat s Indijom. Indija je objavila da sledeći planetni projekat neće biti vezan s Mesecom, već s Marsom, pritom treba da se realizuje doslovno «sutra». 2013.g. prema Crvenoj planeti startuje mali kosmički aparat za proučavanje Marsa s orbite njegovog satelita. Na promenu situacije mogli su da utiču i promena planova Rusije u unutrašnji razlozi.

Indija je već išla do Meseca, a Mars daje potpuno nove mogućnosti za razradu tehnologije. Ovakav pristup je karakterističan za početak kosmičkog programa kad se ne radi toliko o planskom proučavanju objekta koliko o složenim tehničkim zadacima, čije je rešavanje zanimljivo samo po sebi.

Tako kratki rokovi za pripremu misije izazivaju skepticizam stručnjaka. Britanska štampa direktno izjavljuje da je nerazumno trošiti novac na tako složenu i neopravdanu misiju kad veći deo stanovništva živi u bedi. Skromni projekat za Mars će u kontekstu gromkih uspeha SAD najverovatnije ostati neprimećen. Ne samo to, ako je misija na Mesec izgledala kao nastavak jednom zauzetog kursa, let na Mars izgleda kao danak modi. Uostalom, to je tačka gledišta zemalja koje su odavno angažovane na kosmičkim istraživanjima. Za Indiju sopstveni satelit za Mars može biti mnogo značajniji.