Makedonski roman na ruskom

Vlada Urošević, makedonski pisac i poeta, autor mnogih eseja o ruskoj literaturi, po prvi put je boravio u Moskvi. U Rusiji je izdat prevod njegovog romana „Nevesta zmija“. Prevod je ranije bio predstavljen u okviru seminara makedonskog jezika, kulture i literature na Ohridu, juna ove godine.

Glavni lik ovog romana- Ivan (u originalu Denko), traži nevestu koju je otela zmija i na tom teškom putu saznaje da se glavna junakinja zaljubila u svog otmičara.

Osobenost ove knjige je u tome što ona predstavlja mešavinu makedonskog folklora i nadrealizma. U njoj su likovi i makedonskih bajki, ali je pri tome ona napisana u nadrealnom stilu- smelo i sa mnogo ironije. Sam Vlada Urošević je ušao u svet literature kao poeta, 50-tih godina prošlog veka, kada je nadrealizam bio tek u povoju.

Prisustvo autora na nedavnoj prezentaciji prevoda njegovog romana u Makedonskom kulturnom centru je samu prezentaciju pretvorilo u knjuževno veče. Zajedno sa svojom suprugom Tatjanom, prevodiocem za ruski jezik sa makedonskog, on je po prvi put boravio u Moskvi, iako od detinjstva znaju rusku klasiku i učili su ruski jezik u školi.

Sa Vladom Uroševićem smo porazgovarali na srbskom:

- Moj deda po majci bio je veliki rusofil, i on je imao jednu veliku biblioteku ruskih knjiga, prevedenih na srbski jezik. Inače sam, naravno, od samih mojih početaka interesovanja za literaturu odmah našao to što mi je bilo blisko, Gogolja. Gogolja ja obožavam, čitao sam ga više puta, posle sam pratio mnoge stvari iz ruske literature, koji su dodirnuli moj interes, pisao sam o mnogim stvarima u ruskoj literaturi. Ova poseta Moskvi došla mi je kao neka vrsta potvrde onoga što mi je vezivalo za Rusiju. Sad sam to konačno to uspeo i da vidim i da potvrdim ponovo da vidim da su ti moji afiniteti bili zaista duboko usađeni u meni. I to što sam znao o Rusiji sada postoji i da može da se vidi. Ja sam veoma uzbuđen ovom mojom posetom.

O prevodu svog romana na ruski jezik, Vlada Urošević je sasvim slučajno saznao:

- Ja se znam duže vreme s Olgom Panjkinom. I ona mi nije govorila da prevodi moju knjigu. Jedan put, kad smo se sreli jednog dana, ona mi je rekla da prevela je moj roman. Ja sam bio zaprepašten. Znate, pisac često puta prinuđen da sam traži prevodioca, a ovo jedanput došlo tako, Olga je prevela sama bez nikakvog mog insistiranja. I uopšte nisam znao da ona to radi. I sada ja sam uzeo to na ruskom da čitam. To je vrlo inventivan i kreativan prevod. Moj roman je veoma težak jezički. Sama tema je nalagala da jezik bude često puta pun arhaizama, folklorizama. I nikad nisam mislio da to uopšte može da bude prevedeno na neki drugi jezik. Ja nisam mislio na mogući prevod i pisao sam to samo za moju makedonsku publiku. I veoma mi je zainteresovalo šta je sad Olga Panjkina uradila sa time, kako je ona to rešila. Tamo je bilo puno mesta, koja odgovaraju samo jednom makedonskom pogledu na svet, makedonskom osećanju. Olga je prišla vrlo hrabro tome. Menjala je ono što ruski čitalac ne bi mogao da ima kao asocijaciju. Ona mu je pomagala i menjala je ceo kontekst, a ostavljala dubinu sadržaja. To je izvanredno smelo napravljeno i sa mnogo duha. Ja sam veoma zadovoljan.

Čućemo šta sama Olga Pankina govori o radu na prevodu romana Vlade Uroševića:

- Pre svega, moram primetiti, da Vlada Urošević vlada dobrim jezikom, kaže Olga Pankina. Nema potrebe posebno ga ulepšavati za ruskog čitaoca i to mnogo pomaže prevodiocu. Tj prevoditi ga je lako i prijatno, samo se prati tekst. Naravno, bilo je i nekih problema- u vezi sa tim što je ovaj roman zapravo bajka. Morala sam da tražim ekvivalente u ruskim bajkama. Ali, u svakom slučaju, knjiga se čita u jednom dahu. Uverena sam da će čitaoci uživati.

Mi se, sa svoje strane, takođe nadamo da će ova knjiga Vlade Uroševića naći svoje čitaoce u Rusiji.