Sasvim nekontrolisano Kosovo

Još jedan datum je ušao u istoriju Srbije i cele Evrope. To je 10. septembar ove, 2012. godine. Prestaje da postoji Međunarodna civilna kancelarija, osnovana 2008. radi nadgledanja i kontrole stanja na Kosovu posle samoproglašenja nezavisnosti. Nažalost, reakcija srbskih vlasti nije bila jednoznačna.

SAD, Turska i evropske zemlje koje su priznale Kosovo osnovale su Međunarodnu civilnu kancelariju (ICO – International Civilian Office) u skladu sa „Ahtisarijevim planom“, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Ova organizacija je imala pravo da kontroliše rad kosovske vlade, da odbacuje zakone koje usvaja kosovski parlament i da nadgleda izbore u pokrajini, kao i proces stupanja Kosova u međunarodne i regionalne organizacije i potpisivanje međunarodnih ugovora od strane pokrajinskih vlasti. U petak, 7. septembra, parlament Kosova je usvojio odgovarajuće amandmane na ustav, zahvaljujući čemu je rukovodilac kancelarije Piter Fejt tri dana kasnije saopštio da je kancelarija u Prištini zatvorena. "Premijer" Kosova Hašim Tači je već izjavio da „završetak nadgledanja predstavlja najviše međunarodno priznanje Kosova“.

Pa ipak, zatvaranje Međunarodne civilne kancelarije ne znači potpuni prekid međunarodnog nadgledanja pokrajine. Na Kosovu će ostati misija za nadgledanje poštovanja zakona i vladavine prava (EULEX) koja je formirana pod pokroviteljstvom EU, kao i kontingent KFOR-a pod komandom NATO-a. Štaviše, kako je saopštio generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen, NATO ne planira da smanjuje taj kontingent (u kome trenutno ima 5576 ljudi). Međutim, Euleks i KFOR imaju nešto drukčije zadatke. Oni su preuzeli odgovornost za bezbednost u pokrajini, tako da je njihova uloga posrednička, a sva punoća političke vlasti odsada je u rukama kosovske vlade, na koju međunarodna zajednica više neće vršiti toliki pritisak.

Od Račka do Hule: Evropi je dosadno bez rata
Masakr u sirijskom selu Hula podsetio je visoke ruske zvaničnike na tragediju u kosovskom selu Račak, koja je poslužila kao opravdanje za bombardovanje SRJ 1999.

Aktuelna srbska vlada se suočava sa novim problemima vezanim za Kosovo. Ove godine je ta pokrajina postala još bliža pravom međunarodnom priznanju svoje nezavisnosti. Srpske vlasti ne samo da nikako nisu mogle to da spreče, nego su i doprinele pogoršavanju situacije. Ove godine je Kosovo, zahvaljujući pristanku srpske vlade, steklo pravo da učestvuje u radu regionalnih organizacija na Balkanu, uz uslov da se reč „Kosovo“ u zvaničnim dokumentima i na tabli ispred kosovskih delegacija piše sa zvezdicom i fusnotom koja ukazuje na nedefinisani status ove teritorije. Međutim, nedavno je premijer I. Dačić izjavio da Srbija ima ozbiljnije probleme nego što je pitanje zvezdica na tabli. Kako saopštavaju mediji u Srbiji, Dačić je izjavio: „Ne treba da se heroišemo na pitanju fusnote i zvezdice, a da prihvatamo carinu na administrativnim prelazima. Prethodna vlada se heroisala na fusnoti, a u drugom dogovoru je maltene prihvatila neke kosovske carinike na prelazima“.

Međutim, ubrzo zatim je usledila novost o zatvaranju Međunarodne civilne kancelarije i prenošenju njenih funkcija na kosovsku vladu na čelu sa Hašimom Tačijem. Reakcija zvanične Srbije, međutim, nije bila jednoznačna. Sa jedne strane, Dačić je dao sledeću izjavu: „Kraj procesa nadgledanja nezavisnosti Kosova za Srbiju nema značaja, jer ona ne prihvata ni nadgledanu, niti nenadgledanu nezavisnost“. Istovremeno je Kancelarija za Kosovo i Metohiju pozvala međunarodnu zajednicu da ne smanjuje svoje prisustvo na Kosovu, da ne bi došlo do eskalacije nasilja nad Srbima. Ako je Međunarodna građanska kancelarija mogla da utiče na politiku kosovskih vlasti prema Srbima, onda je sada to pitanje u nadležnosti vlade Kosova, sa čime će srpske vlasti morati da se suoče. Pored toga, za vreme nedavne Dačićeve posete Briselu predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je izjavio da je priznavanje Kosova obavezan uslov za stupanje Srbije u EU. Ubrzo zatim je Štefan File, evropski komesar za proširenje i politiku prema susedima, korigovao tu izjavu i precizirao da EU od Srbije zahteva samo „normalizaciju“ odnosa sa vladom Kosova. Međutim, na jeziku evropskih diplomata „normalizacija“ može da znači samo prvi korak na putu ka zvaničnom priznavanju nezavisnosti pokrajine.

Zaslepljeni Ahtisari
Nobelovac Marti Ahtisari nedavno je izjavio da „Srbija može da ide u Rusiju“ ako ne prizna Kosovo. Šta se krije iza zaslepljujućeg bljeska ove misli?

Reakciju Rusije nije bilo teško predvideti. U izjavi Ministarstva spoljnih poslova Rusije podvlači se da Međunarodna upravljačka grupa, koja je donela odluku o zatvaranju kancelarije u Prištini, nema zvaničan opštepriznati status, tako da „nezavisno od njene odluke Kosovo kao što je bilo, tako i ostaje kvazidržava koja nema međunarodni pravni subjektivitet“. Ta izjava je potpuno u skladu sa ruskom politikom nepriznavanja nezavisnosti Kosova.

Slabljenje međunarodnog nadgledanja politike kosovske vlade samo je još jedan korak Kosova ka sticanju nezavisnosti. Hašim Tači i njegova ekipa sada će biti nezavisniji u donošenju svojih odluka. Nejasna je sudbina severnih delova Kosova, koji se ne potčinjavaju ni Međunarodnoj civilnoj kancelariji, ni kosovskoj administraciji. I ako Srbija i dalje bude insistirala na svojoj teritorijalnoj celovitosti i pokušavala da zadrži sever pokrajine, Tačijeva "vlada" će pokrenuti pitanje o celovitosti Kosova, što može izazvati konflikt, i to ne samo na diplomatskom nivou. U svakom slučaju, zatvaranje Međunarodne civilne kancelarije nije doprinelo stvaranju novih mogućnosti za rešavanje problema pokrajine, nego je, naprotiv, još više komplikovalo situaciju vezanu za Kosovo.

Mihail Vaščenko,

Autor je doktor istorijskih nauka, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Original publikacije