Zabavni agresori

Na nedavnom aero-mitingu u Batajnici učestvovali su i NATO avioni F-16, isti oni koji su 1999. bombardovali Srbiju. Publika je protestovala, ali su to mnogi srbski mediji prećutali. Iz NVO sektora se pak moglo čuti da „Srbija nije ruska gubernija [pa da se u njoj] nekažnjeno vređaju NATO zvanice“.

U nedelju 2. septembra na vojnom aerodromu kod Beograda otvoren je međunarodni aero-miting „Batajnica 2012“, posvećen 100-godišnjici srbskog ratnog vazduhoplovstva. Pored Srbije u mitingu učestvuje još 16 zemalja, među kojima i 9 učesnica Severnoatlantske alijanse. Radio i televizija Srbije organizovali su direktan prenos otvaranja ove manifestacije. Prema njihovim podacima, prenos je pratilo 2.102.000 TV gledalaca.

Međutim, državni mediji su prikazali samo zvanične događaje na aero-mitingu, ne pominjući incident vezan za prisustvo delegacije NATO-a na ovom prazniku. Predstavnici SAD i NATO-a bili su izviždani za vreme mitinga. Aktivisti SNP „Naši“, „Kanon“ i „Korak Srbije“ organizovali su miting ispred američkih lovaca-bombardera F-16. Kako saopštava Internet-portal „Vesti online“, oni su uzvikivali antinatovske i antiameričke parole („F..k, f..k NATO pakt“), a neki od njih su ispljuvali vojne simbole SAD i NATO-a. Zatim su demonstranti raširili transparent sa natpisom „NATO f..k off!“ i amblemom alijanse stilizovanim u obliku kukastog krsta. Ta akcija je naišla na podršku posetilaca aero-mitinga, koji su se fotografisali pored transparenta. Neki od njih su otvoreno optuživali prisutne američke pilote za agresiju i pokazivali im uvredljive gestove. Kako su izjavili učesnici akcije, „ubice srbskog naroda, koje su nas nepoštedno bombardovale 1999, nisu dobrodošle na srbskom nebu“. Treba istaći da policija koja je prisustvovala na aero-mitingu nije pokušavala da spreči ovu akciju.

Ova akcija je veoma indikativna. Obično se u Srbiji demonstracije i mitinzi protesta protiv NATO-a organizuju u martu, na godišnjicu početka agresije, ali i početkom septembra je pojavljivanje aviona NATO-a na nebu iznad Beograda bilo dovoljan povod za negativnu reakciju građana Srbije. Naime, akcija je naišla na odobravanje i kod običnih posetilaca aero-mitinga. Stoga bi bila ozbiljna greška shvatiti ovaj događaj samo kao „performans“ grupe malih nacionalističkih organizacija. Štaviše, ni srpske vlasti nisu kritikovale antinatovski miting, a na jeziku politike i diplomatije ćutanje ima svoje značenje.

Događaj je osudila samo nevladina organizacija „Mladi za demokratiju“, čiji su predstavnici izjavili da „Srbija nije ruska gubernija [pa da se u njoj] nekažnjeno vređaju NATO zvanice“, dodavši da je „ovaj događaj prst u oko svim gostima NATO alijanse koji su doživeli neprijatnosti“.

Drugi nedavni događaji samo potvrđuju da srbska vlada u skorije vreme ne planira bespogovorno stupanje u NATO i potčinjavanje njegovim direktivama. Štaviše, kako saopštava agencija Srna, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić na nedavnom susretu sa Deborom Ešenhurst, komandantom Nacionalne garde Ohaja, otvoreno je izjavio da će Srbija sarađivati sa NATO-om u okviru programa „Partnerstvo za mir“, ali nema nameru da stupa u alijansu. Sa druge strane, Vučić je krajem avgusta posetio Rusiju, gde je postignut dogovor o tešnjoj vojnoj saradnji između Srbije i Rusije. Postoje informacije da će Srbija naručiti od Rusije MiG-35, a ne gore pomenute F-16. Međutim, nije stvar samo u tome. U Jugoslaviji, a zatim i u Srbiji, dugo godina je korišćena upravo sovjetska i ruska vojna tehnika, tako da bi kupovina ruskih aviona za Srbiju i finansijski bila povoljnija.

Bilo kako bilo, akcija na aero-mitingu u Batajnici svedoči da se srbsko društvo još uvek negativno odnosi prema SAD i NATO-u. Sa druge strane, predstavnici alijanse su morali znati da će njihovo prisustvo na ovoj manifestaciji i demonstriranje vojne tehnike mnogi građani Srbije shvatiti kao uvredu i provokaciju. Upravo ti lovci F-16 bili su glavna udarna snaga NATO-a u operaciji protiv Srbije 1999. Pojava delegacije NATO-a na aero-mitingu još jednom je podsetila Srbe i na probleme u pokrajini Kosovo, gde je smešten vojni kontingent NATO-a.

Upadljivo je i to što nije bilo negativne reakcije srbskih zvaničnika na ovaj incident. Tačno je da je, barem na rečima, stupanje u Evropsku uniju strateški cilj kako prethodne, tako i sadašnje vlade Srbije. Ali, sudeći po poslednjim događajima, srpske vlasti prave razliku između Evropske unije i NATO-a, i kada je u pitanju vojna saradnja ne daju prednost NATO-u u odnosu na Rusiju. U svakom slučaju, to se može zaključiti iz nedavnih poteza ministra Vučića. Drugim rečima, zvanična Srbija teži da razvija saradnju sa Rusijom, između ostalog i u vojnoj sferi, i nema nameru da raspoloženja rukovodilaca Severnoatlantske alijanse doživljava kao instrukcije.

Mihail Vašpčenko - autor je doktor istorijskih nauka, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Original publikacije