Da li Gasprom narušava evropske norme konkurencije?

Na inicijativu Evropske komisije, antimonopolska istraga protiv ruske kompanije „Gasprom“ je postala još jedan značajan detalj u ne tako jednostavnim odnosima između Rusije i Evropske unije u oblasti energetike. Izraz „energetski rat“, u Briselu još uvek otvoreno ne koriste. Međutim, geopolitički interes zapadnih institucija i energetskih kompanija u svrgavanju ruskog giganta sa evropskih tržišta izvan je van svake sumnje. Temu nastavlja Petar Iskenderov.

- Incijativa Evrokomisije stvara, blago govoreći, jak utisak. Počnimo od toga, o početku obimnih istraga, koje neće uključiti samo Rusiju, već i desetak zemalja Evropske Unije, bilo je objavljeno na sajtu same Komisije. Ni „Gasprom“, ni bilo koje druge ruske organizacije i institucije nisu dobile nikakve operativne dokumente. Drugačije rečeno, ispada da je Evropska komisija postala „sekretar za štampu“, šaljući konkretne signale evropskim potrošačima ruskog gasa.

Za šta uopšte optužuju „Gasprom“?

Prvo, za svesno razdvajanje tržišta gasa u cilju ometanja slobodne dostave gasa državama članicama EU. Drugo za stvaranje prepreka za diversifikaciju snabdevanja gasom. Treće za nametanje nefer cena svojim klijentima. Primetićemo, sve tri izjave su po priznanju Evropske komisije, hipotetičke.

Ukupno, ruski gas čini 25% ukupnih isporuka na evropskom tržištu, a tek u nekim drugim državama, udeo isporuka je značajno veći.

Pođimo dalje- govoreći o važnosti problema obezbeđivanja energetske bezbednosti SAD i njihovih evropskih saveznika, bivši savetnik predsednika SAD za pitanja nacionalne bezbednosti- Zbignjev Bžežinski, podvlačio je, da će po ocenama misnistarstva energetike, već 2015. godine, svetske potrebe energenta „porasti za više od 50%“, u poređenju sa potrebama tokom 90-tih godina 20.og veka.

Do nedavno, Komisija je ukazivala na sjajne mogućnosti projekta „Nabuko“. Ali, sada je konačno izgubio atraktivnost za investitore i, naravno, neće biti realizovan – bar ne u svom izvornom obliku. Slogan ili bolje rečeno izgovor „diversifikacija“, u Briselu je dobilo još čudnije značenje - kao stvaranje prepreka za ruske isporuke – primetio je za „Glas Rusije“, ekspert, direktor ruskog ogranka međunarodne kompanije Pace Global Energy Services Armen Badalov:

- Očigledan je ogromni jaz između interesa neposredno Brisela i EU kao takve i posebnih zemalja članica. Reč je najpre o krupnim potrošačima, kao čto je npr. Nemačka. Oni su veoma zainteresovani za ruski gas. Gasovod „Severni tok“ uveliko radi i putem njega se isporučuje gas na tržište Evrope. Ukratko, razvija se veoma intresantan dijalog, a Evropska komisija ga samo ometa.

Trenutni energetski skandal, koji više liči na energetski rat, prati još jedan aspekt. To je - interes korporacija, koje se oslanjaju na razvoj alternativnih izvora energije, posebno iz škriljaca gasa. Tako, eksperti bliski američkom Nacionalnom obaveštajnom savetu, u nedavnom izveštaju izrazili su uverenje da se do „2025. godine očekuju nova tehnološka dostignuća koja će moći da obezbede alternativu nafti i gasu.“ Dakle, ne deluje li danas Evropska komisija u interesu prekookanskih struktura i kompanija?

Čini se da je američki ekpert Noam Čomski bio u pravu kada je prognozirao da će glavni zadatak dominacije SAD biti „podrška kontrole nad osnovnim izvorima energije u svetu“.