Aleksandar Dugin: Veliki prelom u srpskoj politici

Poznati ruski geopolitičar i filosof Aleksandar Dugin izjavio je, u razgovoru sa saradnikom "Srpska.Ru", da se na srpskoj političkoj sceni sada događa veliki prelom, jer je, kako naglašava, "nastupio čas istine".

Predsednik Srbije Boris Tadić predlaže za svoju zemlju integraciju u Evropsku uniju (EU) i, u suštini, odvajanje Kosova i Metohije (Kosmet). Tadić, dakle, želi Srbiju da povede u EU, čije su neke članice priznale nezavisnost Kosmeta. On time narušava političku legitimnost kao srpski predsednik, ističe Dugin.

Legitimnost bilo kog srpskog predsednika podrazumeva, dodaje Dugin, da on u svojoj političkoj delatnosti štiti interese svog naroda. "Ukoliko se radi o trgovini interesima naroda, takav predsednik nije politički legitiman", smatra Dugin.

Stav Tadića nije bio očit sve do kraja predsedničkih izbora u Srbiji. Sve je, prema oceni ruskog geopolitičara, postalo jasno posle samoproglašene nezavisnosti Kosmeta i okonačalo se padom vlade i raspisivanjem novih parlamentarnih izbora.
Politička situacija u Srbiji je "krajnje složena", rekao je Dugin, uz opasku da će se Tadić i njegova partija saglasiti sa faktičkim odvajanjem Kosmeta, u zamenu za ulazk u EU, što zapravo označava "izdaju zemlje".

"To je, posle svih patnji koje su Srbi doživeli, izuzetno bolno, ali je neki izlaz". Na pitanje kakvo je to, u stvari, rešenje Dugin kratko odgovara: "Sasvim neprijatno".

Dugin smatra, kad je reč o stavovima premijera u ostavci Vojislava Koštunice i zamenika predsednika Radikalne stranke Tomislava Nikolića, da ta dvojica političara žele da očuvaju srpski obraz i vode borbu do kraja za teritorijalnu nedeljivost Srbije. Nikolić i Koštunica osim toga računaju, kako procenjuje Dugin, na podršku Rusije i drugih zemalja koje nisu priznale Kosmet.

"Meni se čini da će faktor Rusije ovde biti odlučujući", ističe Dugin, uz napomenu da, ako Srbi osete da ih Rusija istinski podržava, tada će ubedljiva većina glasati za stranke Nikolića, Koštunice i druge grupacije iz rodoljubivo nastrojenog političkog bloka.

Na molbu da prokomentariše stav zvanične Moskve prema Srbiji, Dugin je odgovorio da bi svaka ruska vlast koja ne bi podržala Srbe i Srbiju "bila nelegitimna i sa ruske strane".

Osećanja ruskog naroda su na strani Srbije i to obavezuje i ruske političare, precizirao je Dugin.

"Srpska vlast koja se ne bude oslanjala na podršku Srba neće biti legitimna u Srbiji, kao što ni ruska vlast koja u ovom kritičnom trenutku ne bi podržala Srbiju ne bi bila legitimna u Rusiji", smatra Dugin.

Srbija, kao što je bivalo više puta u istoriji, postaje činilac svetske politike i Rusija je sada u situaciji ne samo da pruži podršku Srbima, već i da zbog toga uđe u konflikt sa SAD što je, kako ukazuje Dugin, "veoma ozbiljan korak", kao što je nekad bila veoma važna odluka Rusije da zbog Srba uđe u Prvi svetski rat.

Dugin tvrdi da je namera Tadića da žrtvuje Kosmet radi približavanja Srbije EU rešenje koje nije odgovarajuće za Moskvu, iako bi takvo rešenje odložilo njen sukob sa NATO alijansom.

Kritikujući prilično nejasan stav Moskve oko podrške koju daje različitim političkim snagama u Srbiji, Dugin navodi da se Rusija, po tom pitanju, još nije "probudila".

"Realnost (geopolitička) u kojoj se Rusija nalazi je neprijatna", kaže Dugin i dodaje da "Srbi sada imaju priliku da probude Rusiju" i privuku na svoju stranu Kinu i mnoge druge zemlje.

Rusija se u proteklim godinama, tokom iračke i drugih kriznih situacija, držala pasivno, tvrdi Dugin i upozorava da bi, ako se na vreme "ne probudi", kroz neko vreme i nad njenom teritorijom mogli da se nađu američki borbeni avioni.

Srbi imaju sada jedinstvenu priliku, smatra Dugin, da se ne samo spasu daljeg maltretiranja i ponižavanja od strane SAD i njenih satelita, već i da izazovu moćan kontratalas kojim bi se pokrenuo novi istorijski tok.

Srpski narod se već po toj veoma važnoj osobini dokazao i zato se može nazvati i "izabranim", rekao je Dugin.

Na primedbu da je tokom minulih 17 godina iz Rusije bilo dosta pohvala na račun srpske "izuzetnosti", ali malo prave i "odlučne" pomoći, Dugin je rekao da je to tačno, ali da pri tome treba imati u vidu da su sadašnje okolnosti u svetu bitno različite od onih koje su vladale devedesetih godina prošlog veka.

Tokom devedesetih Čečenija se faktički izdvojila iz Rusije, podseća Dugin i ukazuje da su tada sve priče o nekakvoj ruskoj veličini i moći, sa pozicije iskrenih rodoljuba, bile bajke, a ne istina.

Tada je izgledalo da se ruski rodoljubi "beznadežno" bore za opstanak svoje zemlje. Dolaskom na vlast Vladimira Putina dogodila se, međutim, velika promena. Pokazalo se da je bilo potrebno samo "rukom, ili čak prstom mrdnuti" da bi se sprečio raspad Rusije, kaže Dugin.

U slučaju Srbije, smatra on, Kremlj treba, figurativno govoreći, da "prstom mrdne" kako bi se ceo tok događaja pokrenuo u, za srpske interese, pozitivnom pravcu. Iako to možda na prvi pogled liči na neku bajkovitu priču -- to, "pri ruskoj moći", uopšte nije bajka, naglašava Dugin.

Na molbu da odgovori kako vidi događaje na svetskoj političkoj sceni tokom ove i sledeće godine, Dugin je rekao da će to biti razdoblje u kome će se rešavati sudbina budućeg planetarnog gepolitičkog ustrojstva. Sudbina budućih odnosa moći u svetu rešavaće se prema Duginovom mišljenju na Kosmetu, ali i u ostalim kriznim žarištima (Irak, Kavkaz, Pakistan itd.).

Ukoliko bi u tom sukobu pobedile SAD, to bi bio takozvani jednopolarni svet u kome bi Amerikanci bili "sve i svja" i u potpunosti određivali "ko je terorista, ko demokrata, ko ima pravo na opstanak, a ko ne", navodi Dugin i izražava otvorenu sumnju da će se taj scenario i ostvariti.

"Svet kakav je sada svakako će se menjati i to naglo", veruje Dugin i predviđa da nas očekuju "potpuno novi procesi" koji će se odvijati na "tegoban, dramatičan, mučan i krvav način".

Očuvanje postojećih odnosa, u okviru sadašnjeg sistema Ujedinjenih nacija nije, prema Duginovoj oceni, moguće.

On kao potvrdu svojih tvrdnji navodi da je u prošlosti propao svetski poredak zasnovan na znamenitom Vestfalskom miru, pa zatim onaj koji je uspostavljen posle Napoleonovih ratova, kao i sporazum iz Jalte koji je doživeo slom na kraju hladnoratovskog perioda.

Sada treba, kaže Dugin, izgraditi novi sistem odnosa u svetu. Taj proces se, po njemu, može okončati ili pobedom zagovornika unipolarnog sveta, ili uspostavljanjem nekoliko novih političkih blokova, što je drugo ime za višepolarni svetski poredak.

Upravo uspostavljanje višepolarnog svetskog poretka predstavlja jedinu šansu na kojoj Srbija može graditi svoju političku budućnost, tvrdi Dugin.

On izriče još jednu pohvalu Srbima. Ističe da su oni narod koji se "ne saginje". Takvi su i Rusi, tvrdi Dugin, uz opasku da se njegovi sunarodnici u važnim istorijskim okolnostima i događajima obično, za razliku od svoje braće po pravoslavnoj veri, "teško bude".

Dugin podseća na ruski "san" za vreme Napoleonovog pohoda na Moskvu, koji je slavni francuski vojskovođa zauzeo, ali ga je na kraju vojska maršala Kutuzova "odbacila" čak do Pariza.

Rusija, oličena u Sovjetskom savezu, je "spavala", dok je Hitlerova armada hrlila ka Moskvi, ali se, ipak, u poslednji čas probudila i potpuno porazila Nemce, na "njihovom terenu" u Berlinu.

Sadašnji ruski "san" događa se u periodu nadiranja NATO alijanse ka Moskvi i u takvoj situaici Srbi su se bolje pokazali, jer su se, po Duginovim rečima, odavno "probudili".

Na molbu da oceni koliko je novi ruski presednik Dmitrij Medvedv spreman da u pogledu podrške Srbiji nastavi Putinovim kursom, Dugin je odgovorio da će njegovo ponašanje u konfliktu oko Kosmeta dosta zavisiti i od budućih poteza Srba i njihovih političkih čelnika.

"Ako vi nastavite da se odlučno borite za svoje interese na Kosmetu, tada će i Medvedev morati da to podrži, jer bi u suprotnom mogao izgubiti vlast", smatra Dugin.

"Nije uzalud Putin za Medvedeva rekao da je i on ruski nacionalista", podsetio je Dugin, iskazujući čvrsto uverenje da će Moskva i dalje čvrsto i dosledno braniti srpski i vlastiti stav oko statusa Kosmeta.

Nepromišljeno stremljenje Srbije ka EU moglo bi da je košta ne samo gubitka Kosmeta, već u perspektivi i Vojvodine, Raške oblasti, a i potpunog ukidanja Republike Srpske, upozorava Dugin.

Kad je reč o sličnosti i glavnim karakteristikama dva naroda, ruskog i srpskog, zanimljiva je i sledeća Duginova opaska: on navodi da Rusi vole svoju vlast koja je za njih "svetinja", dok je za Srbe takva "svetinja", po njegovom mišljenju, sam narod, te Srbe i zbog toga, kao i zbog njihove rodoljubive i slobodarske tradicije, u Rusiji veoma cene i poštuju, zaključio je Dugin.

Aleksandar Dugin je u Rusiji sada jedan od najuglednijih domaćih gepolitičkih mislilaca i autor je više desetina knjiga iz domena geopolitike i političke sociologije.

Poznata Duginova knjiga "Osnovi geopolitike" prevedena je početkom ovog desetleća na srpski jezik i predstavlja ne samo veoma dobar udžbenik savremene gepolitičke teorije, već i jako korisno -- praktično -- uputstvo za delovanje na svetskoj političkoj sceni.

 Dugin je tu knjigu pisao još polovinom prošlog desetleća, i već tada je savetovao srpskoj političkoj eliti da se snažno okrene Rusiji i što tešnjoj saradnji sa blokom zemalja u kojima je njen uticaj najveći, jer je to nabolja garancija da će uspešno rešiti svoje fundamentalno važne probleme.

Prošlo je desetak godina od takvih Duginovih saveta, a surova stvarnost je potpuno potvrdila vrednost njegovih ranijih zaključaka u vezi odgovora na pitanje sa kime Srbija treba da napravi tesan poltički i ekonomski savez.
    
Dugin je, inače, sredinom marta boravio u Beogradu, gde je bio jedan od zapaženih učesnika Međunarodne konferencije "Rusija i Balkan -- aktuelna pitanja bezbednosti i saradnje" održane na Pravnom fakultetu.