Iščekujući izveštaj Dika Martija

Podsećanja radi, u knjizi bivšeg glavnog tužioca Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte „Lov- ratni zločinci i ja“ se pominje otmica lica nealbanske nacionalnosti na Kosovu 1999. Procenjuje se da je bilo 300 žrtava, koje su bile prevožene u specijalnu „Žutu kuću“ na severu Albanije, gde su im uzimali vitalne organe. Karla del Ponte dalje tvrdi da su sve to znali i rukovodioci terorističke organizacije OVK, od kojih je jedan i sadašnji premijer Kosova Hašim Tači čije ime figurira u čuvenom izveštaju gospodina Martija.

Treba reći, da je, prema pisanju „Politike“ ilegalno uzimanje organa započeto tokom ratnih sukoba na Kosovu 1999.godine, nastavljeno, kasnije u klinici „Medikus“. Takođe, nove informacije pokazuju da isti ljudi stoje iza organizacije ovog nelegalnog biznisa.

Razlika je u tome što dok su u „Žutoj kući“, na severu Albanije žrtve bili oteti srbski civili i drugi nealbanci, na klici „Medikus“ organi su oduzimani od osoba koje su ih prodavale kako bi došle do zarade.

Iako je suđenje povodom slučaja „Medikus“, započeto u oktobru 2011.godine, upravo pod okriljem misije Euleks na Kosovu, sam Euleks poriče, gotovo upadljivu, vezu između ova dva slučaja.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudka prava u Srbiji, Sonja Biserko, u izjavi povodom nelegalne trgovine ljudskim organima, za Glas Rusije navodi:

To jeste globalni problem. To nije samo problem na Kosovu, već i šire u regiji, jer o tome se mnogo pričalo i za vreme rata u Bosni, i u drugim područjima zahvaćenim takvim sukobima, da postoji šansa da se događaju takve stvari. Znači, važno je da su se ovog puta umešale Ujedinjene Nacije i Evropska Unija. To je način ili mogućnost da se ovaj problem izdigne na jedan nivo koji bi se na taj način istitucionalizovao i omogućio da se taj proces globalno prati kroz razne međunarodne institucije.

Dalje, po pitanju celog slučaja, gospođa Biserko dodaje:

- Moram da kažem da je Beograd dosta koristio tu činjenicu u usporavanju priznanja Kosova i pokušao da diskredituje Kosovo i kvalifikuje kao kriminalna država. Mislim da to nije dobro za buduće odnose Kosova i Srbije, jer oni ipak ne mogu izbeći činjenicu da je normalizacija odnosa važna i za jednu i za drugu stranu. Pogotovu, za Srbiju, u ovoj fazi, kada se deklerativno izjašnjava kao zemlja koja želi da uđe u Evropksu Uniju. Mislim da ceo slučaj treba ostaviti sudskim organima i organizacijama koje se time bave, a onda nakon toga zauzeti određene stavove i zaključke za budućnost.

Sa druge strane, zamenik tužioca za ratne zločine i portparol Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, Bruno Vekarić, na pitanje o kompetentnosti Okružnog suda u Prištini da vodi slučaj „Medikus“, odgovara:

- Mnogo je važnije, da kada se pristupa jednom ovakvom fenomenu, postoji ona jasna politička volja, a ona prirodno ne postoji na Kosovu. U svim ovim velikim izveštajima, pre svega mislim na onaj koji je podneo Dik Marti, pominju se visoki funkcioneri Kosova.To je jedno pitanje, a drugo je pitanje mene kao građanina Srbije i kao nekog ko predstavlja državne organe Srbije, ja svakako imam rezervu, jer Srbija zvanično ne priznaje Kosovo. Postoje određene relacije u tom spoljno političkom smislu i pošto smo mi pravosudni organ - zbog toga po prirodi stvari izražavam rezervu.

Srbsko tužilaštvo za ratne zločine je nastavilo rad na rasvetljavanju sudbine više stotina nestalih Srba sa Kosova, a i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije, je uključeno u ovu istragu. Na pitanje o povezanosti slučaja „Žute kuće“ i „Medikus“, kao i globalnog karaktera zločina, gospodin Vekarić odgovara:

- Ono što nas zanima jeste i ono prethodno stanje za vreme rata, kada su ljudi odvođeni, nestajali i očigledno bili predmet upravo ove užasne pojave. Sa druge strane, javnost, uključujući i izveštaje ljudi na visokim položajima, nam je saveznik. Mi želimo da ono što otkrijemo u nekoj fazi istrage, podelimo sa javnošću. Mislimo da ćemo na taj način držati tenziju. U suprotnom će se sve polako zaboraviti, reći će se „to je bio užas, svašta se tih 90.-tih dešavalo na Zapadnom Balkanu i hajde da idemo dalje“. Mislim da je nedopustivo da se zaborave žrtve.

Tužilaštvo, na čelu sa kanađaninom Džonatanom Ratelom, inače pripadnikom misije Euleks, predložilo je pozivanje novih svedoka, čemu se odbrana usprotivila uz obrazloženje da su „pristrasni“. Gospodin Vekarić komentariše ove navode:

- Odbrana može da kaže šta želi, mnogo je važnije kako će na to reagovati sudsko veće. Očigledno da nekom nije stalo da se potpuno otvori ta knjiga i da se dođe do istine. Možda sam naivan, ali želim da svi pravosudni organi u regionu, u drugim državama koje se pominju, sve te međunarodne komisije, Vilijamsonov tim, sva tužilaštva koja rade u 6 zemalja se bave trgovinom organima, da svi budemo jedan tim i da razotkrijemo taj fenomen. To je prosto užasno da neko prodaje ljudske organe. Jedno je to (ne)legalno davanje organa, koje je zabranjeno u skoro svim zakonodavstvima, a drugo je uzimanje organa od ljudi koji se posle bacaju u neke jame. To je nešto najmonstruoznije, što ljudski um ne može ni da zamisli.

Jovana Vukotić,