Da li će piratstvo u Somaliji biti okončano?

Parlament Somalije je izabrao novog predsednika. U toku narednih nedelja očekuje se izbor predsednika i prvi put za poslednju 21. godinu će Somalija, izmučena beskonačnim konfliktima, dobiti zakonitu vlast. Ovo daje nadu u to da će moći da se osvoji još jedna pobeda – da se okonča s piratstvom koje nanosi kolosalnu štetu međunarodnoj zajednici.

Adenski moreuz, u kojem uglavnom deluju morski razbojnici iz Somalije, jedna je od najživljih raskrsnica za brodove na svetu. Istovremeno se primećuje oživljavanje gusarskih aktivnosti u blizini zapadne obale Afrike.

Napadi somalijskih pirata postaju sve ređi. U referatu koji su sredinom jula objavili Međunarodni pomorski biro (IMB) pri Međunarodnoj trgovinskoj komori i američki fond One Earth Future, broj napada u prvom polugodištu 2012. godine opao je za 60% u poređenju s istim periodom 2011. godine. Istovremeno, morski razbojnici svaki put postaju sve okrutniji: za poslednjih godinu dana od njihovih ruku poginulo je 35 ljudi, odnosno 3% talaca koje su uhvatili. Većina je bila ubijena prilikom pokušaja bekstva ili u toku operacija spasavanja.

Trenutno bezbednost plovidbe u Adenskom moreuzu i Indijskom okeanu obezbeđuju vojni brodovi EU, SAD, NATO, Rusije i drugih država. Ruski stručnjak za Somaliju Georgije Kapčic smatra da je to jedan od tri osnovna faktora koji su doveli do smanjenja aktivnosti pirata:

- Prvi je poboljšanje ekonomske situacije u dve nove formacije koje se graniče sa Somalijom – Somalilendu i Puntlendu – na jugu je još uvek vrlo teško i loše. Drugi je sprovođenje trgovačkih brodova kroz opasne vode od strane evropskih zemalja, Amerikanaca i Rusije. Treći je pooštravanje kazni za piratsku aktivnost.

Posle 1991. godine Somalija se praktično raspala na delove. Centralna vlada, koju priznaje međunarodna zajednica, kontroliše samo jug zemlje i 60% prestonice – grada Mogadiš. Na severu postoje još dve državne tvorevine – Somalilend i Puntlend. Osim toga, u znatnom delu zemlje svoj poredak su uspostavili pirati i radikalni islamisti.

Bez obzira na određeno poboljšanje situacije u zemlji, što je povezano s prestankom vojnih konflikata, većina stanovništva živi u krajnjoj bedi. Italijanski politikolog, stručnjak za pitanja odbrane i bezbednosti Lorenco Striuli ističe da se samo vojnim merama problem piratstva ne može rešiti:

- Trebalo bi, kao što je predviđeno planom EU, pojačati zakonodavni sistem prelazne vlade Somalije, tačnije, treba stvoriti sudove i razraditi puteve za primenu krivičnih zakonika, između ostalog, sagraditi zatvoren.

Do sada je pritvoreno oko 200 pirata, ali njihove glavešine ostaju na slobodi. Često se ispostavlja da je vrlo teško kazniti sa svom strogošću zakona čak i obične izvršioce uhvaćene na mestu zločina.

Lorenco Striuli smatra: Zasad skoro svi vojni brodovi u ovoj zoni, uključujući i one koji učestvuju u vojno-morskim operacijama EU „Atalanta“, koji hapse pirate ne znaju šta s njima da rade zbog niza pravnih problema vezanih za specifičnosti statusa zločina koji se počine u morskim vodama.

Mnogi analitičari ističu da neke zemlje i ne teže ka tome da kazne morske razbojnike, pošto piratstvo ide na ruku izvesnim poslovnim krugovima, između ostalog, onima koji se bave osiguranjem.

Ruski stručnjak za Somaliju Georgije Kapčic smatra: Somalijski morski razbojnici ne deluju sami po sebi, oni su nekim tajanstvenim kanalima povezani s ljudima koji su zainteresovani za to da ova plovidba postane opasna. A ko je zainteresovan za to? Pre svega, osiguravajuće kompanije koje se bogate od osiguranja brodova, koje somalijski pirati ponekad zaplenjuju i koji se na taj način otkupljuju. A kad budu zaplenjeni osiguravajuće kompanije plaćaju premiju, ali se i bogate na tome.

Po računicama američkog fonda One Earth Future u okviru projekta „Okean bez piratstva“ (Ocean Beyond Piracy)samo u 2011. godini šteta od piratstva je iznosila 7 biliona dolara. To nisu samo otkupi talaca, već i osiguranje bezbednosti brodova i organizovanje suđenja uhvaćenim piratima. Ovi ogromni troškovi nanose značajan udarac kako pomorskom saobraćaju, tako i imidžu zemlje koja je već prilično nastradala u građanskom ratu.