Kosovski front: Prvi udar

Pre mesec dana se zbio događaj koji je u principu bio očekivan, ali za koji su se svi zdravomisleći ljudi nadali da se ipak neće desiti: 17. februara 2008. godine su albanski teroristi, koji su prigrabili vlast u srpskoj pokrajini Kosovo, uz podršku SAD i EU proglasili svoju „nezavisnost“ od Srbije. Tako je tim nepravednim činom pređena ona nevidljiva međa iza koje počinje rat ne prosto protiv Srbije, već protiv Pravde, protiv Boga.   

Ruski narod je odvajkada bio posebno osetljiv na svakojaka ispoljavanja nepravde, pogotovo ako se ona čini duhovno i krvno bliskim ljudima. I sada je bol bratskog naroda odjeknuo u dušama Rusa koji braći-Srbima učinjenu nepravdu duboko primaju k srcu. Na talasu tih događaja u Rusiji je počelo formiranje širokog društvenog pokreta „Kosovski front“ koji je sebi postavio za cilj pružanje svake moguće pomoći srpskom narodu, a takođe pozvao sve neravnodušne ljude da organizuju akcije solidarnosti sa Srbijom. Već 19. februara 2008. godine u Kijevu je kod ambasade Srbije održan miting u organizaciji Srpske zajednice Ukrajine „Sveti Sava“ uz učešće kozačkih i društvenih organizacija. Piket u Moskvi je održan 23. februara, u Tuli -- 24. februara.   

 A 26. februara su održana dva piketa odjednom -- u Novosibirsku, u organizaciji organizacije „Lad“ (sklad) gde se okupilo preko 50 ljudi -- kozaka, učesnika raznih vojno-rodoljubivih udruženja itd. a drugi piket je istovremeno održan u Moskvi, preko puta zgrade Ministarstva inostranih poslova. Na njemu je učestvovalo preko 200 ljudi, među kojima su bili predstavnici raznih pravoslavno-rodoljubivih organizacija, kao i Srbi koji žive i rade u Moskvi. Tokom tog piketa je obznanjen početak akcije „Plava vrpca -- Rusija za Srpsko Kosovo!“ u znak podrške srpskom narodu.   

29. februara je održan veliki miting u Dnjepropetrovsku. Istog dana je u Novosibirsku ponovo održan miting u organizaciji „Lada“. A 2. marta je isto udruženje organizovalo Veče prijateljstva „Iste boje -- ista vera“ na kome su učestvovali predstavnici Srba iz rasejanja u Novosibirsku.
    
4. marta je u Sankt-Peterburgu održano molitveno stajanje u podršku srpskom narodu. Oko 200 ljudi neravnodušnih prema sudbini bratskog naroda kome oduzimaju svetu zemlju Kosova i Metohije došlo je da izrazi solidarnost sa Srbima i molitveno ih podrži. Beloruski kozaci su 10. marta 2008. godine održali moleban u podršku bratskog pravoslavnog naroda. Ima saznanja o tome da su održane mnogobrojne spontane akcije podrške Srbima, bez odobrenja vlasti.  

Sve su te akcije tek vrh ledenog brega. Ne zna se tačno koliko je još održano akcija u raznim gradovima, selima, naseljima Rusije, Ukrajine, Belorusije. U svakoj crkvi, svakom manastiru uznosile su se molitve za braću-Srbe. Žitelji moskovske opštine Perovo su, na primer, izlazeći iz zgrada mogli videti letke u podršku Srbije, a na kvakama ulaznih vrata, stubovima, drveću -- plave vrpce koje simvolizuju podršku Srpskom narodu. Iste takve vrpce su mnoge ruske devojke po gradovima Rusije uplitale u kike. Ruse je toliko zaprepastila nepravda izvedenog bezakonja da su se neki zakleli da neće skinuti plave vrpce sve dok Kosovo i Metohija ne postane slobodno. Nikad još od početka 1990-ih godina nije u Rusiji bilo tolikog poleta rodoljubivih osećanja. 

Uporedo s akcijom „Plava vrpca“ počela je akcija „Ruske zastave nad Srbijom“. Organizatori te akcije su predložili da se prikupljaju i šalju u Srbiju svi simvoli i atributi u vezi Rusije -- zastave, grbovi itd., izražavajući na taj način podršku Srbiji od strane naroda Rusije. Borba srpskog naroda za svetu zemlju Kosova i Metohije izazvala je ogroman stvaralački polet saosećajnih Rusa. Tako su napravljeni plakati na temu neodvojivosti Kosova i Metohije od Srbije, napisani stihovi i mnogobrojni članci. Tako Rusi izražavaju svoju podršku srpskom narodu koji se našao u teškoj situaciji.   

Akcije protesta protiv otcepljenja Kosova i Metohije održane su svugde, u svim prestonicama sveta gde u rasejanju žive predstavnici srpskog naroda. Tako su, na primer, mitinzi održani u Vašingtonu, Briselu, Ženevi, Sidneju i drugim svetskim prestonicama. U slovenskim državama -- Poljskoj, Češkoj i drugim takođe su održane masovne akcije čiji su učesnici -- ni izdaleka samo Srbi -- izražavali podršku Srbiji i njenom narodu. A u Poljskoj su, na primer, tokom fudbalske utakmice između dva poljska tima koja se igrala 24. februara, navijači istakli veliki natpis „Kosovo je Srbija!“.
    
Poseta predstavnika Pokreta Srbiji imala je ogroman značaj za razvoj pokreta „Kosovski front“ u Rusiji. Srpska javnost je tokom tog puta dobila verodostojna saznanja o razmerama pokreta. Predstavnik Pokreta je na mitingu u Kosovskoj Mitrovici preneo reči podrške čitavog ruskog naroda i njegove odlučnosti da svim raspoloživim sredstvima doprinosi oslobođenju svete kosovske zemlje. Predstavnik Pokreta se susreo i sa svetski poznatim režiserom Emirom (Nemanjom) Kusturicom u njegovom selu Mokra Gora. Kusturica je obavešten o reakciji Rusa na zbivanja u Srbiji i dobio na poklon kozačku nagajku (kratak bič od upletenog remenja) koju su mu poslali sibirski kozaci. Režiser je u razgovoru iskazao misao da će biti nemoguće osloboditi Kosovo bez ozbiljne vojne operacije. Ozbiljni srpski vojni stručnjaci smatraju da će Srbija, ako u narednih godinu dana ne uđe u rat za oslobođenje Kosova, u najskorije vreme prestati da postoji kao celovita država. Pritom svi smatraju da Srbija trenutno uopšte nije spremna za ozbiljna vojna dejstva, i da je opšta geopolitička situacija krajnje nepovoljna za bilo kakav oružani sukob.
    
Izvodeći zaključak prve etape borbe za oslobođenje Kosova i Metohije može se pouzdano reći da su akcije podrške srpskom narodu održane u preko 50 gradova, naselja i sela Rusije, Ukrajine i Belorusije. U tim akcijama je po najskromnijim procenama učestvovalo oko pola miliona ljudi. U 25 gradova Rusije, Ukrajine i Belorusije već postoje organizacije „Kosovskog fronta“ i bujica ljudi koji žele da se priključe tom pokretu ne jenjava. U „Kosovski front“ su se dosad uključile i čitave organizacije kao što su Moskovska podružnica „Saveza Ruskog naroda“, Savez Pravoslavnih Ripidonosaca, „Narodni Sabor“. Trenutno osnovne programske dokumente „Kosovskog fronta“ predstavljaju „Kosovska gramata“ iz 2006. godine, Poslanica Vladike Raško-Prizrenskog Artemija od 14. februara 2008. godine, Poziv „Kosovskog fronta“ od 18. februara 2008. godine.
    
 „Kosovski front“ će se u svojim dejstvima rukovoditi iskustvom i metodama pokreta Slovenskih komiteta (Aksakova-Černjajeva) iz druge polovine 19. veka. U to vreme su Slovenski komiteti delovali na teritoriji čitave Rusije i verovatno predstavljali najuspešniji pozitivni društveni pokret u poslednjih 150 godina. Te organizacije su u ono doba prikupljale ogromne priloge za borbu Slovena protiv turskog jarma, organizovale i finansirale velike grupe ruskih dobrovoljaca pa čak i srpske i bugarske ustaničke odrede. Slovenski komiteti su odigrali ogromnu ulogu i u kulturnom preporodu balkanskih Slovena.
    
Ono što se u Rusiji zbilo posle 17. februara predstavlja ispoljavanje najuzvišenijih osećanja Rusa koji kao da na taj način stupaju u redove vojske svetog Cara Lazara koji bije neprekidni Vidovdanski boj na Kosovom Polju, boj za Carstvo Nebesko.
    
U ove dane Velikog Posta završava se prva etapa duge borbe za oslobođenje Kosova. Ona se izrazila u mnogobrojnim akcijama podrške srpskom narodu o kojima je već bilo reči. Tu etapu možemo nazvati Prvi Kosovski udar posle koga treba da uslede mnogobrojni novi udari čija učestanost ne treba da opada, već da raste, da neprijatelj ne bi mogao doći sebi od one moći i snage koju sadrži vojska svetog Cara Lazara.
    
Na kraju ovog pregleda „Kosovski front“ navodi kratak program dejstava kojim će se rukovoditi u najskorijoj budućnosti.   
    
Sedam kosovskih udara
    
Prvi Kosovski udar -- izvođenje širokih akcija podrške srpskom narodu u vidu mitinga, piketa, skupova, molebana, litija i dr.
    
Drugi Kosovski udar -- sveopšte formiranje struktura „Kosovskog fronta“: u svakom gradu i selu mora se pojaviti podružnica Pokreta. Front mora postati najmasovnija društvena organizacija u Rusiji. U njegove redove moraju ustati milioni ljudi. Neprijatelj mora videti našu snagu i prestrašiti se.
    
Treći Kosovski udar -- široki rad sa stanovništvom i javnim glasilima na razjašnjavanju; izrada i širenje plakata, majica sa simvolikom Srbije i „Kosovskog fronta“.
    
Četvrti Kosovski udar -- za oslobođenje Kosova su neophodna ogromna finansijska sredstva i mi ih moramo prikupiti. Budžet „Kosovskog fronta“ će biti tako ustrojen da će polovina svih priloženih sredstava ići u takozvani „stabilizacioni fond“ u kome će se akumulirati sredstva za slučaj zaoštravanja situacije u Srbiji i radi mogućnosti hitnog pružanja delotvorne pomoći. Druga polovina finansijskih sredstava će ići na organizaciju i rad na razjašnjavanju.
    
Peti Kosovski udar -- pomoć, uključujući i finansijsku, srpskim rodoljubivim organizacijama.
    
Šesti Kosovski udar -- doprinos stvaranju u Srbiji sistema vojno-rodoljubivog vaspitavanja omladine po uzoru na ruski.
    
Sedmi Kosovski udar -- podrška naporima Ruske vlade u stvari pravednog rešavanja „kosovskog pitanja“.