Spomen-hram za poginule ruske dobrovoljce

Iguman manastira Reževići kod Petrovca na moru, u Crnoj Gori, arhimandrit Hrizostom, došao je na ideju da u svom rodnom gradu Ćupriji sagradi crkvu sa spomen-kosturnicom svih poginulih ruskih dobrovoljaca u ratovima na području bivše Jugoslavije 90-tih godina prošlog veka.

Projekat je još na nivou idejnog rešenja čiji je autor beogradski arhitekta Dragan Antonijević. Predložili smo da se crkva podigne u Ćupriji u kojoj se nalaze mošti Svetog Cara Lazara, a u rimsko vreme na tom prostoru u gradu Horeum Margi nalazila se jedna od prvih episkopija,čiji je episkop učestvovao na prvom Vaseljenskom Saboru. Predvideli smo da se u tom gradu sagradi hram, a u podu hrama da se sahrane kosti ljudi koji su ispunili reč Hristovu „Od ove ljubavi nema veće, da ko dušu svoju položi za bližnjega svoga“. Sećajući se tih ruskih dobrovoljaca koji su stradali po Bosni, Hrvatskoj i Kosovu, moramo da se setimo i priče jevanđeljske o milostivom Samarjaninu koji je pomogao ranjenom čoveku u nevolji.

Isto tako su i ti ljudi iz svih krajeva nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, koji su bili pretežno pravoslavni, ali je među njima bilo i jevreja, došli u Bosnu, a kasnije i na Kosovo, i ratovali su na strani svoje braće, srbskog pravoslavnog naroda. I to u trenutku kada su mnogi Srbi bežali u Kanadu, Ameriku, Australiju, ovamo su došli ljudi koji nisu imali nikakvu obavezu da stradaju za slovensku braću i pravoslavnu veru, sem ličnog ubeđenja da čine dobro pomažući sebi sličnima.

Naravno, trenutno je najvažnije pitanje finansiranja, pa smo oca Hrizostoma pitali da li su neka sredstva već obezbeđena.

Para za sada nema, ali sa nadom u Boga sve se počinje molitvom, željom i mišlju, i kako vreme bude prolazilo, ako je to delo po Bogu - ono će biti, a ako je božja volja da te kosti ostanu tamo gde su ti ljudi poginuli, one će i dalje osvećivati zemlju koju su ljubili.

Interesovalo nas je i kada bi sredstava bila obezbeđena koliko bi vremena trebalo da se ovaj spomen-hram sagradi.

Zavisi od mnogo toga, možda će biti izgrađen za godinu, dve ili tri. Ali, hramovi se nikada ne prave brzo, već se grade od duše, sa ljubavlju i molitvom. Gradnju hrama treba da prati i molitva, da se ne ispune reči svetog vladike Nikolaja Velimirovića koje je svojevremeno prekorno uputio srbskom narodu „Crkve gradite da vas vide ljudi, crkve gradite Bogu se ne molite“, što znači da treba da gradimo crkvu i Bogu da se molimo.

Prema mišljenju oca Hrizostoma svetovne vlasti u Srbiji neće imati ništa protiv izgradnje ovakvog hrama.

Nema razloga da se ovaj projekat ne podrži. Treba odabrati pravu lokaciju, kupiti zemlju, i krenuti sa ispunjavanjem duga prema našoj stradaloj ruskoj braći. Takvu ideju nema razloga da ne podrže lokalne vlasti.

Za sada je sa ovim projektom nezvanično upoznato i nekoliko ljudi iz Ruske pravoslavne crkve.

Zvanično RPC nije upoznata sa projektom, o njemu zna nekoliko mojih prijatelja iz ruske crkve i njima se ova ideja dopada.

Za kraj ovog našeg razgovora smo zapitali oca Hrizostoma šta bi poželeo pravoslavnim slušaocima Glasa Rusije.

Pokajanje, utehu i nadu. Da se spasemo svi.

I naravno, molitvu za sveštenike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koji nisu crnogorski državljani, i koji imaju ogromnih problema jer im Agencija za nacionalnu bezbednost u Podgorici iz neobjašnjivih razloga ne dozvoljava regulisanje boravka, i uskraćuje im pravo da legalno vrše versku službu u pravoslavnim hramovima širom Crne Gore.