Uoči pregovora Beograda i Prištine: “efikasno sklanjanje Srbije od severa pokrajine”?

Predsednik Albanije Bujar Nišani se 1 i 2 septenbra nalazio u poseti Prištini, tokom koje je na sopstvenu inicijativu održao niz sastanaka sa Albancima, višim predstavnicima vlasti na jugu Srbije (opštine Preševo, Medveđa, Bujanovac). Nišani se sreo sa sedmočlanom delegacijom u koju su uglavnom ulazili predstavnici lokalne samouprave i lideri političkih partija, Riza Halimi (Partija za demokratsko delovanje), Ragmi Mustafa (Demokratska partija Albanaca), Nagip Arifi (Demokratska partija), Jonuz Musliu (Pokret za demokratski progres), Rami Zuljfiju (Demokratska unija Albanaca) i Skender Destani (Demokratska unija doline). Sedmi član delegacije bio je Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca. Na savetovanju su uzeli učešće i “zamenik premijera Kosova” S. Petrović i “srbski ministri u kosovskoj vladi” N. Rašić i R. Tomić. Na savetovanju se razgovaralo o ekonomskoj saradnji Albanije i kompanija sa juga Srbije, uključivanju i predstavnika “Preševske doline” u pregovarački proces Beograda i Prištine u Briselu, o pojačanju podrške zvanične Albanije i Kosova “Preševskoj dolini”. U celini, albanski predstavnici su demonstrirali veliko nestrpljenje. Retorika je sadržala i takve reči poput “Region Preševske doline je postao talac zaoštravanja srbsko-albanskih odnosa od strane srpske administracije”. Odjeknula je i jasna pretnja: “Bez sticanja posebnih prava etničkih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, mira i dobrosusedskih odnosa u regionu neće biti”.1

Da napomenemo da su albanski političari posle proglašenja nezavisnosti “Republike Kosova”, izneli ideju o ujedinjenju “albanskih zemalja”, to jest teritorija na kojima etnički Albanci predstavljaju većinsko stanovništvo (teritorije Srbije, Crne Gore, Makedonije, Grčke i Albanije) u “prirodnu Albaniju” (što nije drugo nego lingvistički umekšana varijanta Velike Albanije). U prvi plan je izbačena doktrina o tri srpske opštine kao “najokupiranije albanske teritorije u regionu Balkana”. Ideolozi “Prirodne Albanije” traže reviziju međunarodnih sporazuma – Berlinskog kongresa iz 1878. godine i Londonskog ugovora iz 1913. godine, - kao “kompenzaciju” za štetu koja je zadesila Albance posle odlaska Otomanske imperije sa prostora Balkanskog poluostrva. Takođe se zahteva povratak na stanje iz 1956. godine, kada su Preševo i Bujanovac administrativno pripadali Kosovu i Metohiji.

Na jednoj od promocija “Prirodne Albanije” u novembru 2010. godine, direktno je rečeno ko je začetnik ideje – niko drugi nego američki predsednik Džordž Buš mlađi, koji je tokom svog boravka u Tirani u junu 2007. godine izjavio da se “osovina Beograd – Atina mora zameniti trouglom Tirana – Atina – Beograd.2 (Treba imati u vidu da je u Albaniji, u mestašcetu Fuše Kurju udaljenom dvadesetak kilometara od Tirane, Džordžu Bušu mlađem podignuta bronzana statua visine 3 metra, u znak podrške “nezavisnosti Kosova”, koje je nekoliko meseci posle te posete proglasilo nezavisnost. Tokom te posete desila mu se i neprijatnost – rukujući se sa oduševljenim Albancima, Džordž Buš mlađi je ostao bez skupocenog časovnika3). Albanci tvrde da ujedinjenje svih “albanskih teritorija” u “Prirodnu Albaniju” podržavaju SAD i EU.4

U rezultatu svega, može se konstatovati da se produžava albanska separatistička politika. Tri srpske opštine na jugu zemlje smatraju se kao “Istočno Kosovo”. A srbska država ne reaguje – nema ni političkih ni pravnih ocena pokušaja da se izvrši međunarodni pritisak na vlasti u Srbiji i na unutrašnje ugrožavanje bezbednosti zemlje i generalnog podsticanja destrukcije zemlje i ugrožavanja teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zemlje, - za šta je u principu svaka vlast odgovorna. “Albanski faktor” je postao deo državnog aparata na jugu Srbije, on dobija jaku podršku na višem nivou od strane Albanije, njegova“ pouzdana zaleđina” je “nezavisno Kosovo” sa NATO bazama.

Kao drugo – pojačan je pritisak od strane EU. Informacija koja se pojavila 1. septembra, da nemački kancelar Angela Merkel planira tokom septembra da uputi “specijalnu ekipu” od posebno poverljivih lica, da bez uvijanja prenesu srbskom rukovodstvu šta se zapravo očekuje od Srbije na putu ka EU. Nemačka priznaje da Srbija ostaje najuticajnija država u regionu i zbog toga je za Berlin kosovsko pitanje prioritet i oni pažljivo prate svaki korak srbskih vlasti želeći da budu sigurni da će svaki prethodni dogovor biti ispoštovan. Srbska vlast priznaje da Nemačka igra ključnu ulogu na Balkanu (nije slučajno odmah po formiranju nove vlasti, Nemačku posetio i premijer Ivica Dačić i vice-premijer Aleksandar Vučić). I ako je prošlog leta Angela Merkel samo pomenula određene uslove u odnosu na Kosovo, to je sada dala prednost jasnom nazivanju stvari svojim imenom. Niz informacija govori da se radi o članstvu Kosova u UN, reviziji politike “i Kosovo i EU”, uklanjanju “paralelnih”5 struktura vlasti na severu Kosova i Metohije, prekidu finansiranja severnog dela pokrajine od strane Srbije. Posle toga, predstavnici EU nameravaju razmatrati pitanje integracije Kosova u EU.

Premijer Srbije Ivica Dačić je 3. septembra izjavio da je Srbija spremna da uradi sve što je potrebno, radi dobijanja datuma početka pregovora o članstvu u EU, ali je primetio da “Srbija neće prihvatiti ništa što je suprotno njenim državnim i nacionalnim interesima”. Za 4 i 5. septembar je planirano savetovanje Ivice Dačića sa vodećim predstavnicima EU: Predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem, Visokim predstavnikom za spoljnu politiku Ketrin Ešton, Komesarom EU za proširenje Stefanom Fileom, kao i ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova Belgije. Brisel je sa svoje strane već pripremio radni dokument pod nazivom “Platforma normalizacije odnosa između Srbije i Kosova”, sa kojim su početkom septembra upoznati premijer Srbije Ivica Dačić i “kosovski” premijer Hašim Tači. Ivica Dačić između ostalog namerava da saopšti svoju spremnost o početku pregovora sa Prištinom. Osim toga, ukazano je na “finansijsku neophodnost” pregovora u Briselu: po rečima Dačića, za opstanak države neophodno je pronaći 2-2,5 milijarde evra radi budžetskog deficita, koji je u nasledstvo ostavila bivša vlada a koji je bio dva puta veći od očekivanog.6

Uznemirujuće je to što odluke nisu donele srpske vlasti. To ne krije ni direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić, koji je primetio da “bez dogovora Brisela i Vašingtona, mi ne znamo kakav će biti format tih pregovora”. Ukazujući na zavisnost Srbije od MMF-a i EU, Todorić ipak konstatuje da bi “bilo kakva računica na istočne partnere bila isuviše velika spoljnopolitička avantura”.7

Jačanje institucija “nezavisnog Kosova” teče stabilno u skladu sa zapadnim planovima (modernizovanim Ahtisarijevim planom). Prethodna runda “tehničkih” pregovora Beograda i Prištine (pregovaračke timove predvodili su Boris Stefanović i Edita Tahiri, uz posredništvo Roberta Kupera) u proleće 2011. godine, bila je pripremna faza za sprovođenje predstojećih pregovora. Tada su sva pitanja bila rešavana ustupcima albanskoj strani. Ostalo je nerešeno samo jedno pitanje – sever pokrajine. U ovom trenutku Priština je spremna da pođe samo na kozmetičke ustupke, poput povećanja broja srbskih poslanika u “skupštini Kosova”, legalizaciju Saveza opština severa kao nekakvog lokalnog parlamenta, imenovanje 4 predstavnika Srbije “odgovorna” za oblast kulture, vere i obrazovanja, ekonomskog razvoja i infrastrukture i policijske uprave. Ti činovnici bi bili u rangu ministara, ali ne bi ulazili u sastav “kosovske vlade”. Posebno "dirljiva" su bila obećanja da će Srbi biti amnestirani zbog neplaćanja električne energije i drugih komunalija.

Uoči pregovora Beograda i Prištine, očigledno je da ti pregovori nisu nužni Srbiji, nego Prištini. I forsiranje pregovaračkog procesa takođe je samo u interesu Zapada i Prištine. Takođe je očigledno da srbska strana nije u potpunosti spremna za te pregovore. Tek poslednjih dana su se pojavili glasovi o neophodnosti formiranja nove strategije po pitanju Kosova i Metohije. Ni međunarodnim saradnicima Srbije, ni srbskoj javnosti, nije poznato iz kojih razloga Beograd pristaje na neprekidno ispunjavanje želja i zahteva Vašingtona, Brisela i Prištine, ne ističući svoje, opravdane i argumentovane potrebe na svim nivoima. Između ostalog, na međunarodnom nivou najlogičnije je insistiranje na pregovaračkom procesu u okrilju UN, na direktnom učešću Saveta Bezbednosti UN. Državnu strategiju i taktiku po pitanju Kosova i Metohije, neophodno je promeniti kardinalno i kvalitetno, da bi se započela odlučujuća ustavno-pravna borba za očuvanje dela svoje teritorije u dražavnim granicama. Odlazak srpske države sa teritorije Kosova i Metohije, označiće prestanak srbskog suvereniteta kao takvog i potvrdu nezvaničnog statusa kolonijalnog protektorata. Za Rusiju će automatski biti dovedena u pitanje realizacija neiscrpnog potencijala multilateralne saradnje oko projekta – “Južni tok”, koja je dobila moćan podsticaj sporazumima Nikolić-Putin, Vučić-Rogozin itd.

1 https://www.blic.rs/Vesti/Politika/340597/Predsednik-Albanije-u-Pristini-sa-Albancima-sa-juga-Srbije
2 https://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Tuzilastvo-proverava-izjave-celnika-Preseva-i-Bujanovca.lt.html
3 https://www.naslovi.net/2010-06-11/seebiz/zahvalni-albanci-podizu-spomenik-georgu-bushu/1780283
4 https://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Tuzilastvo-proverava-izjave-celnika-Preseva-i-Bujanovca.lt.html
5 «Paralelnim strukturama» na Zapadu i u Prištini nazivaju se srpske državne ustanove i organi upravljanja.
6 https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/251580/Dacic-Spremni-smo-za-Pristinu
7 https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/251522/Legitimno-je-da-Vlada-promeni-stav-o-fusnoti