Danas presuda Haradinaju

Sudsko veće Haškog tribunala izreći će posle podne presude bivšem pokrajinskom premijeru, jednom od komandanata OVK Ramušu Haradinaju i dvojici saoptuženih - Idruzu Baljaju i Lahiju Brahimaju, koje optužnica tereti za zlocine nad Srbima, Romima i Albancima na Kosovu 1998. godine. U završnim rečima na suđenju, krajem januara, tužilac Dejvid Re zatražio je po 25 godina zatvora za svakog od trojice optuženih, dok je odbrana tvrdila da tužilaštvo nije iznelo nijedan pouzdan dokaz o krivici i zatražilo da budu oslobođeni po svim tačkama optužnice. Optužnica u 37 tačaka tereti Haradinaja, Brahimaja i Baljaja za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja od 1. marta do 30. septembra 1998. godine.

Tužilac Re je ocenio da je tužilaštvo dokazalo njihovu odgovornost za smrt najmanje 40 kosovskih Srba, Albanaca i Roma, čija su tela pronađena u septembru 1998. godine u kanalu Radonjičkog jezera.

Prema rečima tužioca, svi zločini u „zoni Dukađin” tokom 1998. godine, kojom je vojno rukovodio Haradinaj, dogodili su se zbog zajedničke zločinačke namere.

Zona Dukađin, zapadno od Prištine, obuhvatala je opštine Peć, Dečani, Đakovicu i deo opština Istok i Klina.

Baljaj je bio komandant specijalne jedinice „Crni orlovi”, a Brahimaj, blizak rođak Haradinaja, zamenik komandanta operativnog štaba Dukađin i komandant logora u Jablanici.

Haradinaj je imao kontrolu nad jedinicom „Crni orlovi” čiji je komandant bio Baljaj, i nad logorom „Jablanica” kojim je rukovodio Brahimaj i vojnom policijom OVK-a, rekao je je tužilac u završnoj reči, dodajući da se Haradinaj „stalno kretao po zoni Dukađin”.

Odbrana Haradinaja tvrdila je u završnoj reči da nema pouzdanih dokaza ni za jedan zločin za koji je Haradinaj optužen.

Branilac Ben Emerson rekao je da se optužnica sastoji od niza nepovezanih zločina, koji su se dogodili na različitim mestima, u različito vreme, te da počinioci nisu identifikovani, što govori da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat.

Branilac je pobijao navode optužbe da je Haradinaj bio glavni vojni komandant u operativnoj zoni Dukađin.

Doskorašnja glavna tužitelja Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u svojim izveštajima upozoravala na velike problema sa kojima se tužilaštvo suočavalo u obezbeđivanju svedoka optužbe, zato što su bili suočeni sa direktnim pretnjama i pritiscima.

Suđenje Haradinaju, Baljaju i Brahimaju, koje je počelo lane u martu, završeno je krajem iste godine kada je odbrana, posle iznošenja dokaza optužnice, obavestila sudsko veće da ne namerava da iznosi nikakve dokaze, jer smatra da tužilaštvo nije dokazalo krivicu trojice optuženih.

Haradinaj se, pošto je prethodno podneo ostavku na mesto predsednika privremena vlade Kosova, dobrovoljno predao 9. marta 2005, kada su u pritvor Haškog tribunala iz Prištine prebačeni Baljaj i Brahimaj.

Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudskim većem izjasnila da nisu krivi.

Haradinaj je u junu 2005. pušten na privremenu slobodu do početka suđenja i jedini je haških optuženik kome je bilo dozvoljeno da se bavi politikom i javno nastupa.