Vera Figner

Vera Figner je ruska revolucionarka, teroristkinja, koja je kasnije postala član socijal-revolucionarne stranke. Ona je učestvovala u pripremi atentata na imperatora Aleksandra Drugog u odesi 1880. godine i Peterburgu 1881. godine. Posle ubistva Aleksandra Drugog ona se sakrila, te je postala jedina učesnica zavere, koju policija nije uhapsila. Između ostalog, ona je bila uhapšena posle dve godine u Harkovu. Sudska presuda je glasila: smrtna kazna. Posle 9 dana očekivanja umesto smrtne kazne ona je dobila doživotnu robiju. Za 20 godina u samici Šliselburške tvrđave Figner nije klonula. Svaki dan je ona radila fizičke vežbe, iz jednog ćoška u drugi, a posle toga je čitala. 1904. godine je ona bila poslata u izgnanstvo. 1906. godine joj je bilo dozvoljeno da ide u inostranstvo radi lečenja. U Francuskoj ona stvara Pariski komitet pomoći političkim robijašima. Organizacija je imala za cilj da organizuje javno mnjenje na Zapadu u zaštitu političkih zatvorenika u Rusiji i istovremeno pružanje im materijalne pomoći. Radi toga se vodio rad u Engleskoj, Belgiji, Holandiji, Švajcarskoj. U Parizu je Figner napisala brošuru Ruski zatvori, koja je bila kasnije prevedena na mnoge jezike.

1915. godine pri povratku u Rusiju ona je bila ponovo uhapšena na granici, te je bila poslata pod policijski nadzor u Nižnji Novgorod. Oktobarsku revoluciju 1917. godine Vera Figner nije prihvatila. 1920. godine je ona napisala knjigu od dva toma Ovaploćeni rad, posvećenu istorijatu ruskog revolucionarnog pokreta. Knjiga je napisana istinito, jednostavno i uzdržano, sadržaj je povezan jedinstvenim stilom i raspoloženjem. Veština književnice, koja je oživila slike iz prošlosti, kao i ljude, produhovljenost, visoki moralni kriterijumi autora su pretvorili knjigu Ovaploćeni rad u istaknuta istorijsko-književna dela. 1927. godine u grupi starih revolucionara ona se obratila sovjetskoj vladi sa zahtevom da obustavi političke represalije, ali njen glas nije bio uslišan. Na dan 80. godišnjice (1932. godine) bila su izdata sabrana dela od 7 tomova – priča o užasnom životu u «carskim tamnicama», upravo tada, kada su nove vlasti stvarale nove zatvore i kazneni aparat za nove opozicionere. Kada su joj početkom Velikog Otadžbinskog rata predložili da se evakuiše, te su lekari sumnjali, hoće li da izdrži evakuaciju žena od skoro 90 godina, koja nije napuštala krevet, Vera Figner je rekla: Neka se brinu o živima. Ona je umrla 1942. godine.