Antibiotici: dobro koje se koristi na zlo

Korišćenje antibiotika u ranom uzrastu može izazvati kod dece gojaznost – do tog zaključka su došli naučnici Njuroškog univerziteta. Međutim na Zapadu se ionako širi epidemija dečje gojaznosti zbog prekomerne potrošnje "fastfudovskih proizvoda". A prekomerno korišćenje antibiotika,naviku na koje izaziva u svetu farmaceutski lobi, može imati daleko teže posledice.

Epidemija dečje gojaznosti odavno zabrinjava lekare. U Britaniji i na jugu Evrope najmanje trećina dece je podložna gojaznosti, dok u SAD – četvrtina. Zdravstveni radnici su do skoro krivili u tome visokokalorične proizvode brze hrane i gazirana pića, koja dorinose odlaganju masnoće. Sada lekari sve češće pominju lekove. Pritom mnogi lekari smatraju lekove jednim od razloga gojaznosti. Zloupotreba antibioticima je razlog gojaznosti, tvrde oni.

Naučnici Njujorškog univerziteta analizirali su podatke o deci, koja su rođena početkom 90-tih u Velikoj Britaniji. Ispostavilo se, da je rizik gojaznosti na 22% veći kod dece, koja su koristila antibiotike u prvim mesecima života. Najverovatniji uzrok je taj, da korišćenje antibiotika izaziva poremećaj mikroflore želuca, koja je posebno osetljiva kod dece. A zloupotrba antibakterijskim preparatima prouzrokuje ozbiljan disbalans korisnih i patogenih mikroorganizama. To ne prolazi bez posledica, kaže pedijatar, predavač sa Uralske medicinske akademije Oksana Osipenko.

Neadekvatno korišćenje lekova izaziva poremećaj imunološkog statusa. To utiče na metabolizam, na redovan proces usvajanja prehrambenih proizvoda. Nastaje poremećaj procesa absorbovanja i varenja hranljivih mikroelemenata. Gojaznost može biti vezana sa propratnim efektima antibakterijalnog preparata.

Međutim naučnici iz Njujorka su analizirali medicinske kartone stare dvanaest godina. Antibiotici su se tada koristili znatno ređe nego danas. Drugim rečima, lekari su se trudili da ih propisuju namenski – protiv bakterijalnih komplikacija.

Zadnjih godina lekari u celom svetu do te mere su zaneti antibioticima, da ih često propisuju bez nekih osnovanih razloga. Na primer, prilikom običnog povećanja temperature, kaže moskovski lekar Andrej Ufimcev. Ili kada čovek ima virusnu, a ne bakterijalnu infekciju, odnosno kada se antibiotici ne primenjuju. Zaključak: lekari se ili dopunski obezbeđuju, ili se rukovode nemedicinskim interesima, smatra Ufimcev.

- Nažalost to je bič. U Rusiji se isto ispoljava takva tendencija – prekomernog korišćenja antibiotika, pritom jakih i širokog dejstva,kod banalnih prehlada. To je neopravdano, iako se radi po lekarskoj preporuci.

Nije tajna, da na lekare pritisak vrše proizvođači lekova, koji imaju svoje interese. Usled toga nanosi se šteta pacijentima: dolazi do „hiperkorekcije“, propisuje se višak lekova. Pritom u Rusiji, gde ljudi zbog redova u poliklinikama često praktikuju samolečenje, ulogu „doktora“ preuzimaju apotekari. Kupcima oni mogu preporučiti bilo šta i slobodno da prodaju lekove, koji se izdaju samo na recept, kaže „Lekar godine 2011“, endokrinolog iz Vladivostoka Aleksandra Muhotina.

- Farmaceutska agresija koja se danas odvija, smeta lečenju. Jer danas posmatramo neosnovano propisivanje ne samo antibakterijalne terapije, nego i hormonskih preparata. Oni ne smeju biti izdati pacijentu bez recepta. Apotekama je to verovatno veoma isplativo, one žive od prodaje.

Usled takve farmaceutske ekspanzije pacijenti mogu da se suoče sa daleko ozbiljnijim problemima, nego gojaznost. Radi se o stabilnosti na antibiotike. U ovoj situaciji lekovi ne mogu da se izbore sa štetnim bakterijama, među kojima može biti banalan stafilokok, bakterija uzročnik tuberkuloze. Lekari tokom niza godina dižu uzbunu u vezi s tim, ističe zamenik direktora ruske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije Tatjana Kolpakova.

- Sada je antibiotička rezistencija toliko porasla, da je postala problem i o tome se diskutuje na najvišem nivou, u svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Zašto? Zato što brzina sa kojom lekovi gube efikasnost, znatno prevazilazi dinamiku razvoja novih lekova.

Eksperti smatraju, da će dovoljna količina novih efikasnih antibiotika pojaviti u najbliže vreme. I ako se ne vodi borba protiv neosnovanog korišćenja popularnih antibiotika, tečko da će se ljudi izlečiti od bolesti, koje su se još nedavno terapijski lečile.

Olga Sobolevska,