Čestica krsta sa Golgote u Crkvi Svetog Save

Kada se mali srebrni krstić otvori, pored čestice zalivene u vosak nalazi se i parčence papira na kome piše: „Čestica sa Krsta Gospodnjeg - episkop Dositej niški“. Pretpostavlja se da je on 1920. godine iz Svete zemlje doneo čestice krsta i kasnije ih dao uglednom trgovcu Đorđu Aćimoviću. Danas se nalazi u riznici porodice Nikolić i prvi put je izložena javnosti

Predanje kaže da je pre sedamnaest vekova ekspedicija koju je vodila carica Jelena, mati cara Konstantina na Golgoti našla krstove - raspeća Isusa Hristosa i dvojice lopova razapetih istovremeno sa njim. Pitanje je, međutim, bilo kako znati na kom krstu je stradao Isus. Božja promisao htela je da baš tada, putem uz koji su sva ta tri krsta nađena, naiđe jedna sahrana... Carica Jelena, reši, da sva tri krsta položi na kovčeg pokojnika. Polaganjem prva dva nije se desilo ništa. Čim je položen treći krst, krst na kome je bio razapet Isus Hristos, pokojnik je naočigled svih vaskrsao!

Čestica-delić ovog krsta, prvi put izneta je vernicima na celivanje u Crkvi Svetog Save u Beogradu povodom proslavljanja Krstopoklone nedelje ili treće nedelje vaskršnjeg posta. Protojerej Miodrag Popović, paroh crkve, objašnjava da je čestica časnog Krsta Gospodnjeg u malom, srebrnom krstiću koji se otvara, a nalazi se u većem drvenom krstu koji je izložen u centralnom delu Svetosavske crkve.

- Kada se mali srebrni krstić otvori, pored čestice zalivene u vosak nalazi se i parčence papira na kome piše: „Čestica sa Krsta Gospodnjeg - episkop Dositej niški...“ On je upravljao Niškom eparhijom od 1913. godine do 1933, kada je izabran za mitropolita zagrebačkog. Pretpostavlja se da je on 1920. godine iz Svete zemlje doneo čestice krsta. Bio je vrlo aktivan episkop, često je sa vernicima putovao u Svetu zemlju. U to vreme, u Niškoj eparhiji postojala je neka zadruga zanatlija, a jedan čovek, ugledni trgovac Đorđe Aćimović bio je veliki dobrotvor crkve koji je išao na poklonička putovanja. Ne zna se zašto i kako, ali njemu je vladika Dositej dao na čuvanje čestice Časnog krsta. Kasnije su njegovi potomci preuzeli tu svetu relikviju na čuvanje. Pošto Aćimovićev sin nije imamo naslednike, ova svetinja, poverene je na čuvanje porodici Nikolić iz koje je bila njegova snaja. Tačnije, Slobodanu Nikoliću iz Župe prijepoljske, sestriću snaje starog Aćimovića. Slobodan je umro, a njegovi potomci su nam dali da na neko vreme, tačnije do Vaskrsa, čestica krsta na kome je stradao Isus Hristos bude izložena u Crkvi Svetog Save u Beogradu. Ovo je prvi put da su čestice izložene u javnosti, to jest da je ova relikvija izašla iz porodične riznice Nikolića - priča protojerej Popović. On kaže, da sigurno ima još ljudi koji su dobili čestice krsta na čuvanje.

Inače, treća nedelja vaskršnjeg posta je posvećena Časnom krstu, obred iznošenja krsta je uobičajen za ovu nedelju posta, a za cilj ima da podseti na smisao četrdesetodnevnog podviga koji se završava praznovanjem Vaskrsa i na smisao stradanja i Hristove žrtve koja i danas predstavlja suštinu hrišćanskog verovanja. Za Krstopoklonom nedeljom slede Sredoposna, Gluva i Cvetna - nedelja najstrožeg posta kod pravoslavaca, kada se na liturgijama pominje svečani ulazak Hristov u Jerusalim i početak njegovog stradanja.

NAJVEĆI DEO NA HILANDARU

Časni krst je carica Jelena našla pod ruševinama hrama kog su neznabošci u godinama posle raspeća Hristosa bili podigli boginji požude Veneri, kao arhitektonsku rugalicu celom hrišćanstvu. Jelena je zato naredila da se hram sruši. Pod ruševinama su nađena tri krsta, što je opovrglo sve sumnje i tvrdnje da se raspeće Hristosovo nije desilo, da je samo mit. Saznavši da je zaista pronađen autentični krst na kom je bio razapet Hristos, persijski car ga otima 614. godine. Hrišćanskim viteškim podvižništvom, krst posle biva vraćen u Jerusalim.
Jedan deo krsta tada je odnet u Carigrad (Konstantinopolj). Horizontalni deo krsta, po predanju, carica Jelena je odnela u Rim. Tamo je nasula jedan deo zemljom sa Golgote, kada je breg zaravnila radi zidanja velelepne crkve. Tu je podigla hram Časnog krsta u koji je položila ovu relikviju. U tom hramu čuvaju se i danas svetinje vezane za Hristovo raspeće. U Jerusalimu je Časni krst čuvan, a mnogi hodočasnici dolazili su da mu se poklone i celivaju ga. O tome imamo više zapisa, a najpoznatiji je španske monahinje Eterije, iz četvrtog veka, koja beleži mnoge detalje U kasnijim vremenima, Krst časni, ta najvrednija hrišćanska relikvija, rasparčan je, a njegovi delići deljeni su kao blagoslov. Svaka hrišćanska zajednica je htela da ga ima. Najveći njegov deo čuva se u Carskoj Lavri na Hilandaru.

ZA ISCELJENJE OD BOLESTI I DUŠEVNIH RANA

Po predanju, Stefan Nemanja imao je česticu krsta, koju je predao nasledniku Stefanu Prvovenčanom, da ga čuva od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja i za isceljenje od svih bolesti i duševnih rana. Sveti Sava je doneo jedan veći deo Časnog krsta u Hilandar. Polovina je poslata caru Ivanu Groznom u Rusiju, kao velikom dobrotvoru manastira, a ostali deo je sačuvan i danas se njime osvećuje voda i iznosi poklonicima na celivanje. Vekovima su delići krsta odvajani i slati raznim crkvama ili ličnostima. O tome u davnini govore i sveti Kiril Jerusalimski i Sveti Jovan Zlatousti. Ima čestica u Mastrihtu (Holandija), u Veneciji, Monci, Napulju, Veletri, bazilici Notr Dam u Parizu, u Briselu, a i u nemačkim gradovima Donauvert, Vilbingen, Šajern, u manastiru Marija Lah, Triru, Limburgu i Kelnu. I kod nas ima nekoliko hramova i manastira koji imaju, ili smatraju da imaju, čestice Časnog krsta Gospodnjeg. U srednjem veku se veoma trgovalo relikvijama. Prodavane su za veliki novac, iako se nije uvek moglo proveriti da li su zaista prave.

CETINJSKI MANASTIR

U crnogorskoj prestonici Cetinju nalaze se tri opštehrišćanske relikvije - ruka Jovana Krstitelja, čestica Časnog krsta i ikona Bogorodice Filermose. Tri svetinje su sada razdvojene, o njima se malo zna, a malo je i onih koji su imali priliku da ih vide. Međutim, relikvije će biti dostupne publici kada budu smeštene u posebnu crkvu koja će biti podignuta na brdu iznad Cetinjskog manastira. Ruka Svetog Jovana Krstitelja i čestica Časnog krsta sada nalaze u Cetinjskom manastiru, a ikona Filermose u Narodnom muzeju Crne Gore.