Prednosti učlanjivanja Rusije u STO

Rusija je postala 156. članica STO. Učlanjivanje nije bilo jednostavno. Pregovori su trajali skoro 20 godina. Međutim, došlo je vreme da se odmara na lovorikama. Kako tvrde eksperti, najveću korist od priključenja STO će dobiti građani Rusije.

Među drugim zemljama najviše su se pripremali za učlanjivanje u STO, što je potpuno razumljivo, Kazahstan i Belorusija. Još pre 22. avgusta – početka članstva Rusije u STO – beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je savetovao biznismenima republike da smanje troškove i poboljšaju kvalitet svojih proizvoda. Prema mišljenju šefa Centra postsovjetskih istraživanja Instituta ekonomije RAN Leonida Vardomskog, u praksi zbog specifičnosti robnog prometa Rusije i Belorusije beloruske kompanije namaju potrebe da se brinu.

- Nije pravo pretpostaviti: kad bude ovamo masovno došla roba iz trećih zemalja, ona će poremetiti uzajamni robni promet, jer je naš robni promet dosta specifičan. To su, naprimer, isporuke beloruske tehnike, rezervnih delova i delova u mešovitoj proizvodnji. Ili mi im isporučujemo istu robu, kao i naftu i gas. Priliv uvozne robe neće bitno uticati na to.

Inače, većina eksperata smatra da će u kratkoročnom periodu mnoge kompanije iz zemalja Carinskog saveza – Belorusije i Kazahstana – ipak osetiti rast konkurencije na ruskom tržištu zbog dolaska igrača iz trećih zemalja. Međutim, u dugoročnom smislu prednosti će biti više od gubitaka, - smatra šef segmenta ekonomskog departmana Instituta energetike i finansija Sergej Agibalov.

- Globalno će se učlanjivanje u STO više pozitivno odraziti i na ruskoj ekonomiji, i na ekonomiji drugih zemalja Carinskog saveza. Pre svega to će stimulisati konkurenciju, poboljšanje kvaliteta usluga, to će se povoljno odraziti na potrošačkom tržištu, kao i tržištu poslovnih usluga.

Dobiće od članstva Rusije u STO i druge zemlje ZND, naročito one, koje su takođe članice STO. Među njima su Ukrajina, Jermenija, Kirgizija i Moldavija. Šire gledano, korist od priključenja RF STO mogu da imaju i firme iz Azije, i kompanije iz Evrope. Za poslednje je ovo naročito aktuelno. Poslovna kriza je rezultirala smanjenjem potražnje u Evropi. Evropski koncerni za proizvodnju automobila ionako su već prisutni na ruskom tržištu, zato će narednih godina povećanje isproruka u Rusiju biti na račun druge robe. To su uglavnom namirnice, pre svega mesnati i mlečni proizvodi, kao i neke vrste voća i povrća. Između ostalog, to je samo prvi talas smanjenja carine. Dalje će oni obuhavatiti i drugu robu, između ostalog, potrošačku tehniku.

Smanjenje cena u segmentu elektronike za domaćinstvo i kompjutera će obezbediti stranim dobavaljačima rast profita. Međutim, u praksi neće svi dobiti. Za džina, kao što je Apple, i za ostale američke kompanije kamen spoticanja na putu osvajanja ruskog tržigšta će biti amandman Džeksona-Venika. Američki biznis od toga će samo gubiti, jer amandman Džeksona-Venika onemogućuje korišćenje prednosti, koje su dobile kompanije iz Evrope i Azije. Prema proračunima analitičara, gubitak američkog biznisa u vezi sa time će iznositi milijarde dolara. Osim toga, prema mišlenju predsednika saveta fonda nacionalne persprektive Alekseja Kuzmina, Amerikanci mogu da propuste i još jednu mogućnost.

- Ruska tržišta su ipak veoma velika. Na ta tržišta, zatvorena velikim carinama, američke kompanije nisu prodirale, nisu prodirali ni Evropljani, ni Korejanci. Danas će ta tržišta veoma verovatno zauzeti Evropljani i Korejanci, dalje će Amerikanci imati neobičan zadatak da prodru na već zauzeto tržište. To je mnogo teže, nego osvajanje novog tržišta.

Inače, to je problem Amerikanaca. Što se tiče same Rusije, učlanjivanje u STO je u dugoročnoj perspektivi veoma pozitivno za zemlju. Prema proračunima Svetske banke, to će omogućiti Rusiji da poveća svoj bruto-domaći proizvod više nego za 10 odsto ili za 215 milijardi dolara. U ministarstvu ekonomskog razvoja Rusiji, doduše, navode skormnije prognoze. Prema mišlenju tog resora, efekat od učlanjivanja će biti neutralno-pozitivan.