Priča iz dnevnika jedne dame - Rešetanje

Prevario si je, sad si dasa visoke kategorije, samo se pitam kome?! Zapomažeš da se u životu dokažeš, ali ne vidim kvalitet trenutnog zadovoljstva. Misliš da je to što pleniš ženama veliki uspeh, a na kraju si božanstveno smešan...Imaj petlju, da se ne izrazim drugačije, pa zaradi pažnju, budi drugačiji i jedinstven. Ili si stalno takav da bežiš od linije težeg otpora. Jaoooo svaka JAKA žena bi te izgazila onim oštrim vrhom svoje štikle, kao što zna to da pokaže kad gasi najskuplju cigaretu, od koje ostaje samo dim i sećanje, a isti takav dojam i ti šalješ. Da ne spominjem da  ta štikla koliko god skupa ili jeftina bila nadmašuje cenu tvog dostojanstva i prave muškosti. Možeš ali jedino ti i preostaje da odeš mamici i da se isplačeš.

Ostao bez onoga što najviše voliš i što si najviše voleo, jer si morao sebi da dokažeš da si “Gradski dasa“ tada si uvideo da je ipak vrednije ono što si imao kod kuće i zapravo si počeo da menjaš plan. Ali u samom početku nisi ni sam sebi hteo da priznaš svoju slabost. Jaoo pa zar ti ni mamino krilo nije pomoglo. Zato zoveš drugove koji se još nisu “poženili“ ili kako oni kažu “podevojčili“ kao ti. Iste one drugove koji ma šta pričali žele osobu pored sebe istu takvu, koju si ti imao, isti ti drugovi su ti davali nadimak “papuča, kućna, broj 46“ skoro najveći. Ne podržavajući porodicu ni u svojih 35 godina. Ne znam da li je tragično ili komično.
Okrećeš brojeve svog imenika. Bravo, zakazana pijanka. Možda ti je pomogla mamina supica, ipak.

Veče teče u punom sjaju, glavni separe je tvoj, onaj centralni, najskuplji, da ne pominjem da mu je svrha totalno drugačija od onog čemu služi. Sve je baš onako kako si želeo, ali i ne baš sve. Srećo, da li ja to vidim, da postoji ono “ali“, da , da, izgleda da ne štima tvoj unutrašnji doživljaj svega ovoga.

Hm, ne vidim razlog, tu je šampanjac, separe, najskuplji versaće, veliki broj zgodnih cica i naravno, iskeženi osmesi tvojih drugova. Da ne zaboravim i tapkanje po ramenu.
Ali, ne možeš da pobegneš od sebe, kao prokleto, ona ti je u glavi. I disko kugla je tu kojoj pratiš svaki krug, samo to od cele ceremonije, niskog morala oko tebe. Ali, zar to nisi želeo?! Pomišljaš da si možda “ispao iz celog tog gradskog fazona“ , dragi moj, zašto tešiš sebe i potvrđuješ nemoć, tu čudnu neopisivu nemoć u dokazivanju svog moćnog ega.
Hm, opet odeš mamici, majka je majka, to će svako reći, pojedeš supicu, zaboravljaš dušo moja, da to nije čarobni napitak.

Jutro je, ti se užurbano spremaš posle neprospavane noći, da stigneš pa čak i pre otvaranja cvećare. Cupkaš ispred, ne možeš da dočekaš da je otvore. Kupuješ najskuplji buket, sa posvetom „Ti si jedina koju volim, znaj.“ Uz naravno, da naglasim potpis „Zauvek Tvoj“.

Kakva romantika...da nije onako malo kliše?! On misli da nije. Možda je mamina supa ipak napitak, ali čarobni.

Ostavljaš sve i nisi skoncentrisan ni na šta, sem na jedno. Misliš da ti mobilni telefon ne radi. Isključiš ga, pa ga uključiš. Zbunjena sam...zar ti se u ovom trenutku telefon pokvario?! Ne, ipak mislim da ti smeta ta gluva tišina. Prelaziš na plan B, kao što si naučio da nižeš pre toga svoje promašaje, da, baš tada kad si dokazivao svoju visoku muškost. I ovo radiš brzo, u glavi ti je haos, plan B je u pitanju.

Sunce moje, ne znam da li si ikada čitao neki psihološki članak o povređenoj muškoj sujeti. Ja ću ti reći, mnogo je vatrenija nego ženska. Dakle, plan B. Odlaziš do njenog radnog mesta, jel mi se čini ili ti sad, kako bi rekli tvoji slobodni ortaci obuvaš papuču broj..... beskonačan. Ne zameri, smejem se.

Jel ovo plan C, ili ti to meni plačeš, zalivaš cveće koje si prethodno dobro izgazio.
Sećaš se dame, s početka priče, koja konzumira najskuplje cigarete i nosi visoke štikle, koja uz to mnogo voli sebe a toliko je volela i tebe? Moje saučešće dragi, sada voli samo sebe. Srećan hod u “papučama“, lep provod uz disko kuglu, da ne zaboravim dobar dojam u najskupljem versaćiju sa skupim cicama koje su “vredne tvog dokazivanja“, i zamalo da ne stavim naglasak na glavni savet, pazi kako zalivaš cveće u svojoj bašti, može da uvene.

Volimo se pisanim putem...ivana