Slučaj Brejvik: Zločinac je dobio najstrožu kaznu, presuda je stavila tačku na ovaj slučaj

Zločinac je dobio najstrožu kaznu, presuda je stavila tačku na ovaj slučaj – tako komentarišu u Norveškoj presudu Andersu Brejviku. U petak su „noveškog strelca“ osudili na 21 godinu zatvora. Teroristu usamljenika su proglasili krivim za zločin iz političkih motiva.

Zločinac koji je ubio 77 osoba izdržavaće kaznu u komfornom zatvoru. Norveške poreske obveznike izdržavanje Brejvika koštaće više od milion i po evra godišnje. Izricanje presude prenošeno je direktno.

Anders Brejvik bio je prebačen u sudnicu 30 minuta pre početka zasedanja. Čim su mu skinuli lisice, osuđeni je podigao ruku u znak pozdrava. Tačno u 12 sati su izašle sudije. U sudnici je na nekoliko sekundi zavladala mrtva tišina, zatim je započelo izricanje presude. Po rečima sudije Venke Elizabet Arntcen, odluku o tome da je terorista uračunljiv sudsko veće od pet osoba donelo je jednoglasno.

Anders Brejvik se osuđuje na 21. godinu kazne zatvora bez prava puštanja na slobodu u roku manjem od 10 godina, uzimajući u ozbir rok proveden u istražnom zatvoru.

Brejvik slušao presudu sa širokim osmehom. Sud ga je proglasio psihički zdravim. Izvršivši masovno ubistvo Norvežanin je ranije mnogo puta izjavljivao: presuda „neuračunljiv“ za njega bi bila ponižavajuća. U tom slučaju on bi uložio žalbu. Rođaci poginulih i postradalih su već izjavili da su krajnje rezignirani presudom, rekao je specijalni dopisnik Glasa Rusije iz Osla Aleksej Širjajev.

- Doživotna robija u Norveškoj ne postoji. Kao ni smrtna kazna. Najviše su nezadovoljne presudom rođaci poginulih i njihovi rođaci. Ranije su oni osnovali asocijaciju žrtava Brejvikovog terorističkog akta i otvoreno pozivali da ga stave iza rešetaka doživotno. Jer niko ne zna šta će biti za 30 godina, kakve će biti naravi. Brejvik može da izađe na slobodu kada mu bude 70 i tada više ništa neće ugrožavati njegov život. Tim pre o neće izaći iz zatvora bolestan, uslovi su u zatvoru previše dobri. Na to i računaju njegove pristalice. Neki prijatelji ubijenih mladih ljudi na ostrvu otvoreno su izjavili da će se osvetiti Brejviku posle njegovog oslobađanja.

Ali većina postradalih od ruku ubice i rođaci poginulih su primili ovu presudu mirno. Ipak su Brejvika osudili na najvišu kaznu predviđenu norveškim zakonodastvom. U presudi se govori o mogućnosti prevremeno oslobađanja, ali mnogi smatraju da će naprotiv posle 21 godine sud prudužiti robiju. Za društvo je važno bilo da dokaže da Brejvikov zločin nije ogorčio ljude i nije pokolebao osnove društva, rekla je u intervjuu za Glas Rusije član norveškog parlamenta Gun Elin Flakne:

- Norveško pravosuđe je obavilo ozbiljan posao. I izrečena presuda je pravilna. Sada možemo da okrenemo list. Svi rođaci poginulih, oni koji su bili tamo i preživeli, čitavo norveško društvo oseća pre svega ogromno olakšnje. Reakcija mladih koji su bili prošlog leta na Utoji takođe govori o tome da ih je presuda zadovoljila. Što se tiče Brejvikovih sledbenika, mi naravno nemamo potpunu informaciju o kontaktima koje je imao i nadam se da će ova presuda delovati na njih.

Sada će Brejvik izdžavati kaznu u jednom od odeljenja zatvora Ila. Svake godine iz budžeta će se za njegovo izdržavanje izdvajati oko 700 hiljada evra. Po podacima medija, još skoro 4 miliona evra može da bude potrošeno na izgradnju specijalnog odeljenja posebno strogog režima. Odluka o tome će biti doneta uskoro. Zatvorski režim u norveškoj verziji je trosobna ćelija od 24 kvadratna metra sa spavaćom sobom, kabinetom koji ima kompjuter, istina bez izlaza na Internet. Takođe u ćeliji postoje sprave za vežbanje. Na zatvor podseća samo to što su noge nameštaja prikovane za pod. Tako izgleda ćelija Andersa Berjvika u kojoj je on proveo godinu za vreme istrage i suđenja. Ovaj period će mu sada biti uračunat u ukupnu kaznu.

Sve vreme dok je trajao proces norveške vlasti su insistirale na njegovoj otvorenosti. TV prenos iz sale okružnog suda Osla započeo je na norveškim kanalima nekoliko sati pre zasedanja. Bilo je akreditovano oko 500 novinara. Ukupno je u sudu bilo prisustno 800 ljudi, oko 300 rođaka poginulih, učesnici procesa.

22. jula prošle godine Anders Brejvik je podmetnuo eksploziju u vladinom kvartalu u Oslu. U terorističkom aktu je poginulo 8 ljudi. Zatim je on otvorio paljbu na omladinski kamp RAdne partije Norveške na ostrvu Utjeja. Poginulo je 69 osoba. U dvostrukom terorističkom aktu ranjeno je nekoliko stotina ljudi. Sam Brejvik je izjavio da je izvršio masovno ubistvo da bi spasao Evropu od islamizacije. Radnička partija zalaže se za pružanje većih prava migranitma.