Novinarstvo i Vikiliks se odlično dopunjuju

Vikiliks i druge skandalozne baze kompromitujućeg materijala su živi i korisni dok su besplatni. Bez obzira na informacije koje se o njima objavljuju, a mogu da unište reputaciju političara, pa čak i da poljuljaju pozicije čitavih država, vlasnici resursa, na primer, Džulijan Asanž nemaju ili ne bi smeli da imaju prihode od svog čeda. Inače Vikiliks i slični sajtovi mogu da se pretvore u pravo oružje.

U aprilu 2010. godine svetsku javnost je potresao video snimak pod nazivom „Dogovoreno ubistvo“ («Collateral Murder»). Snimak s titlovima i komentarima se u mreži pojavio zahvaljujući Vikiliksu i postao je simbol tragičnosti rata. Ovaj video je snimljen iz američkog vojnog helikoptera u Iraku. Tada su američki vojnici na istoku Bagdada streljali dvanaestoro ljudi među kojima su bili dvoje dece, novinar i vozač Reuters. Po zvaničnoj izjavi grupa ljudi se sastojala od naoružanih pobunjenika i vlasti nisu znale kako su bili ubijeni.

Šef Vikiliksa Džulijan Asanž kaže da ovaj snimak ne treba prikazivati u Iraku ili Avganistanu. Stanovnici ovih zemalja ratne strahote gledaju svakodnevno. Ali smatra da ovakve dokumente treba prikazivati običnim ljudima kako bi na ono što se dešava mogli da pogledaju s druge strane i da steknu svoje mišljenje.

Nemački internet-stručnjak Erik Kubic ne umanjuje važnost Vikiliksa za obične građane, ali ipak smatra da je ovaj resurs pre svega namenjen novinarima:

Vikiliks može biti veoma važan resurs. Da, obični građani su stekli novu sliku o ratu, možda i istinitiju. Sad imaju potpuniju predstavu o svetu. Ali na ovom resursu je objavljeno jako mnogo informacija različite sadržine koje bi trebalo sortirati kako bi se izdvojili zaista važni momenti. Zato je ovaj resurs pre svega postao instanca kontrole i izvor informacija za novinare.

U svom članku „ Vikiliks i novinari su potrebni jedni drugima“ Kubic je istakao neraskidivu vezu između tradicionalnih medija i skandaloznog resursa. Za novinare je  Vikiliks obilje informacija koje bi teško došle do široke publike. Zato je u prvo vreme to magacin različitih dokumenata najverovatnije nerazumljivih neiskusnom čitaocu:

- Novinarstvo i  Vikiliks  se odlično dopunjuju. Za novinara je to ogroman izvor informacija zahvaljujući kojima može da saopšti nešto zaista važno. Recimo, Vikiliks  je ogromna biserna morska plaža. Ali, samo novinari mogu da pronađu zaista lepe i vredne bisere, da shvate šta je važno, a šta nije, i da vide zanimljive detalje.

Pritom je korist isključivo informaciona, ni o kakvoj komercijalnoj koristi ne može biti reči, po mišljenju Kubica:

- Smatram da  Vikiliks  postoji samo dok niko na tome ne zarađuje. Ovde nema ni pravnog, ni komercijalnog aspekta, ove informacije su dostupne svima. Mislim da ako u igru uđe novac, neće biti šanse da informacije koje budu pristizale budu jednako kvalitetne.

Vikiliks je osnovan 2006. godine, ali je u prvo vreme to bio zatvoreni resurs. Popularnost je stekao tek 2010. godine kad je objavljen video „Dogovoreno ubistvo“, a vođa projekta Džulijan Asanž je za tili čas postao junak miliona građana i neprijatelj na desetine država.