Od pokrića ATES do „štita“ nad Dalekim Istokom

Nedaleko od Vladivostoka, u gradu Nahodka, biće postavljen 4. puk protivavionsko-protivraketnog kompleksa S-400. Serijska proizvodnja novog sistema PVO postepeno se zahuhtava. Verzija 400 treba da zameni u sasavu ratnog vazduhoplovstva i PVO Rusije ranije varijante S-300, pokrivši strateški važne regione zemlje od vazdušnih napada i mogućih napada balističkih raketa.

Nemirni predeli

Zvanični povod za postavljanje puka u Nahodki opremljenog najnovijim sistemom bila je potreba da se osigura vazdušno pokriće samita ATES koji započinje uskoro u Vladivostoku. Neosporno, manifestacija takvih razmera može da privuče pažnju raznih destruktivnih elemenata, uključujući i velike terorističke organizacije, koje su teorijski u stanju da organizuju nešto poput ponavljanja 11. septembra 2001. Zaštita od sličnih opasnosti od vitalne je potrebe. Ali očigledno je da se nova jedinica PVO na Dalekom Istoku neće ograničiti samo mogućom terorističkom opasnošću. S-400 će ostati u Primorku dugo, i to govori o pažnji koju vojno rukovodstvo poklanja zaštiti Dalekog Istoka u celini.

Situacija u regionu danas se ne može nazvati mirnom. Osim periodičnog zaoštravanja na Korejskom poluostrvu, koje je u stanju da se razbukta u konflikt koji bi dotakao Rusiju, treba imati u vidu da Daleki Istok i Azijsko-Tihookeanski region u celini postaju arena sve ozbiljnijeg vojnog suparništva. Svoje mogućnsoti uvećavaju sve bez izuzteka velike zemlje regiona. U tim uslovima Rusija nije izuzetak.

Teško je direktno predvideti čiji avioni i ostali vazdušni objekti mogu da postanu ciljevi za S-400. Ali spisak najaktuelnijih opasnosti nije tako dug. Jedno od prvih mesta na njemu odavno i sigurno zauzima Japan, koji sve češće i glasnije poseća na svoje teritorijalne pretenzije prema Rusiji. Verovatnoća da će se Japan odlučiti na otvoreno vojno rešavanje pitanja prilično je niska. Ipak ne treba je sasvim zanemarivati – jačanje odbrane potrebno je ne samo Kurilskim ostrvima.

Jug Primorja, region Vladivostoka – jedan je od glavnih oslonaca ruske vojne mašinerije u regionu. Baza Tihookeanske flote, nekoliko velikih aerodroma, grad Arsenjjev sa fabrikom helikoptera koja pravi čuvene Ka-52, i drugi važni objekti. Svi oni zahtevaju pouzdano pokriće, između ostalog u slučaju hipotetičnog konflikta sa Japanom. Pri tome osim uvećanja vojnih mogućnosti, jačanje odbrane Dalekog Istoka ima i važan psihološki efekat. Rešiti se na napad na jakog i spremnog na odbranu protivnika mnogo je teže. A cena negarantovanog uspeha može da bude neprihvatljiva u današnjim političkim uslovima.

Proizvodnja i prioriteti

Serijska proizvodnja S-400 je započela 2007. godine. Ali do 2011. godine bila su postavljena samo dva puka, opremljena novim sistemom (četiri diviziona po osam lansirnih uređaja u svakom). 2012. godine proces je ubrzan. Jedan puk je bio postavljen u Kaljiningradu ovog proleća, drugi se trenutno postavlja u Nahodki. Kao i prethodni, svaki od tih pukova ima po dva diviziona). Ukupno u okviru Državnog programa naoružavanja za 2011-2020. godinu Ministarstvo odbrane treba da dobije 56 diviziona S-400. Tempo proizvodnje treba uvećati otprilike za jedan i po – dva puta. To uvećanje treba da bude osigurano izgradnjom novih fabrika koju vodi trenutno koncern Almaz-Antej.

Uporedo sa tim jedan od glavnih problema danas je izbor regiona za postavljanje novog sistema PVO. Osim očiglednih – prestonički region, Severozapad, Daleki Istok, Uralski industrijski region, postoje i druge oblasti koje zahtevaju pažnju. Između ostalog rusko Zapolarje, gde danas, ako se ne računa Koljsko poluostrvo, praktično nema organizovane infrastrukture PVO.

Ratno vazduhoplovastvo Rusije podržava određeni broj aerodroma u Zapolarju koji dozvoljavaju da se tamo u slučaju potrebe postavi avijaciona grupacija. Ali bez kopnene PVO ovi aerodromi su sami po sebi osetljivi. Osim toga, uzimajući u ozbir domet novih sistema PVO, njihovo postavljanje na Severu će omogućiti da se stvori dodatna barijera na putu protivnika koji pokuša da se probije preko arktičke zone u dubinu ruske teritorije. U tim uslivima se čini neophodnim postavljanje novih sistema PVO linijom Narjan-Mar-Vorkuta-Salehard- Novi Urengoj-Igarka. Takav štit sa 10-12 diviziona sistema PVO daljnjeg dejstva pružiće mogućnost da se pokrije u slučaju potencijalnog napada sa severa ogromna teritorija od Arhangelska do Irkustske oblasti. U tim uslovima troškovi na njegovo postavljanje ne deluju preterano.