Srbija i Crna Gora u kampu vitezova u Podmoskovlju

Međunarodni kamp vitezova ovog leta je primio decu već po deseti put. U Podmoskovlju su se odmarala deca i tinejdžeri iz Rusije, Južne Osetije, Ukrajine, Bugarske, kao i iz Srbije i Crne Gore.

Ovu sezonu organizuje dečija i omladinska organizacija Asocijacija vitezova. O cieljevima i zadacima organizacije govori kopredsednik Igor Samohvalov.

- Za nas je važno da formiramo kod dece pogled čoveka spremnog da služi svojoj državi, svojoj Otadžbini. Pri tome u bilo kom svojstvu – kao vojnik, učitelj, sportista, naučnik, biznismen. Najvažnije je da pogled na svet kod mladića ili devojke bude zasnovan na tome da državni interesi treba da stoje iznad ličnih. Što se tiče sportskog vaspitanja, ono se kod nas gradi na borilačkim veštinama. To su i istočne veštine, uglavnom karate, i rusko pesničanje. Tačnije, ono sa čime je vezana priprema čoveka kao viteza – zaštitnika, hrabrog i srećnog ratnika. I mi smo ubeđeni da ako naši mladi ljudi budu pripremljeni ne samo u moralnom, već i u fizičkom pogledu, takvo vaspitanje će im samo koristiti.

Između ostalog, primećuje naš sagovornik, nedavno se u našoj organizaciji desila bitna promena. U februaru ona je stekla status međunarodne. To pojednostavljuje odnose sa učesnicima iz drugih zemalja. Radi se o tome što Ustavi njihovih država zabranjuju da učestvuju u ruskim organizacijama, ali im omogućavaju da stupaju u međunarodna udruženja. Pre toga smo sarađivali sa njima u okviru dogovornih odnosa i oni su delovali kao naša odeljenja u inostranstvu.

Sada da se obratimo učesnicima Kampa vitezova iz Srbije i Crne Gore. Pomoćnik predsednika karate asocijacije Crne Gore Veselin Konatara, Blagoje Vujisić, nastavnik ruskog u osnovnoj školi u svom rodnom gradu Bijelo Polje, postao je stalni učesnik kampa 2008. godine. Pre toga on je Rusiji bio davno, 80-ih godina, kada je studirao na Institutu Hercen u tadašnjem Lenjingradu.

- Ja sam učenik socijalističke Jugoslavije, kada smo zaista njegovali ideje Narodno-oslobodilačke borbe, ljubavi prema otadžbini, rodoljublja. Međutim, nažalost, 80-90-ih godina sve je toga manje bilo. Čini mi se, posle smrti Josipa Broza Tita, kada je Jugoslavija počela zaista da utanja u ekonomske i međunacionalne probleme. Tako da je došlo do ekonomske i nacionalne krize. 1991. godine je počeo i taj nesrećni građanski rat, koji je odneo mnoge živote, pa i doneo velika materijalna razaranja. I tog rodoljublja i gajenja ideja viteštva bilo je sve manje, što mi je nedostajalo. I mnogi ljudi. I ja sam zaista našao ovde i odušak. Svaki put, kada se vraćam Rusiji, uvek imam sveže utiske, nova oduševljenja, i uvek se vraćam bogatiji i dušom, i srcem, i kulturom. Zaista jedno pravo duhovno, a čak i fizičko osveženje za mene.

Da podsetimo da je 2012. godina u Rusiji godina 200-godišnjice rata protiv Napoleona. I nije slučajno što je aktuelni Kamp vitezova posvećen jubilarnom datumu. Deca su videla seriju od 4 epizode Rat i mir, snimljenu po istoimenom romanu Lava Tolstoja, bila su na Borodinskom polju. Posebno neobično ovo putovanje bilo je za mladu učesnicu iz Srbije, Aleksandru Marse, učenicu beogradske gimnazije Ćirilo i Metodije. Njena majka je Srbskinja, a otac Francuz. Aleksandra Marse smatra ovu posetu Rusiji najboljim poklonom za svoj 13. rođendan.

- Ovo je jedno od ostvarenja mojih snova da vidim to Borodinsko polje, da vidim ustvari šta se to dogodilo, kada se dogodilo i kako se odvijalo sve to. Videla sam razne kulturne znamenitosti tipa Kremlja, Moskve, što sam godinama sanjala da vidim, poznatu vrstu kulture, koja stvarno oplenjuje svojom lepotom, svom izgledom. Meni je bilo vrlo čudno, ali i interesantno zbog toga što sa jedne strane jeste francuska vojska, Francuzi, a sa druge strane je ruska vojska, Rusi. Bilo je vrlo lepo iskustvo za mene, koje ću doživotno pamtiti.

A učesnica Kampa Vitezova iz Crne Gore Tatjana Laktionova je po poreklu Ruskinja. Njeni preci su pobegli u Crnu Goru iz Rusije posle Oktobarske revolucije. I mislimo da ne treba govoriti šta za nju znači dolazak u zemlju predaka. Tim pre na Borodinsko polje.

- Ovde smo gledali četiri dela filma „Rat i Mir“. I to je bila neka priprema za posetu Borodinskom polju. Tako da smo mogli bolje da razumemo tu bitku, sve što se dešavalo u to vreme. Bilo je zaista lepo videti to mesto, gde se održavala jedna od najkrvavih bitki svih vremena i gde je toliko ljudi poginuli, izgubili svoje živote za svoju otadžbinu. Mogli smo na pravi način da nekim delom doživimo delić te bitke i da da razumemo na šta su se bili spremni vojnici da bi spasili svoju zemlju. Ali ovde takođe imamo brojne aktivnosti. To su ti treninzi, koje svakodnevno imamo, prvenstveno treninzi karatea i kondicioni treninzi. Tu su i razna takmičenja gde smo mogli da ispoljimo svoje sposobnosti. Ti treninzi su za mene bili izuzetno zanimljivi, pogotovo da uporedimo svoju veštinu sa ostalim takmičarima i da uporedimo rad trenera sa kojima smo ovde radidli i sa onim trenerima sa kojima ja radim u Crnoj Gori.