Pustite Grčku da udahne vazduh

Grčkoj se daje nada da predahne. Šef Evrogrupe Žan-Klod Junker je obećao da Atini može biti dato više vremena za smanjenje budžetskog deficita. Za ovo je ranije molio grčki premijer-ministar Antonias Samaras. Konačna odluka će biti doneta posle objavljivanja referata evrotrojke o situaciji u zemlji. Ipak, Berlin zasad nije raspoložen da odloži rokove Atini.

Građani Grčke treba da shvate da je to njihova poslednja šansa, izjavio je Žan-Klod Junker nakon sastanka s Antonisom Samarisom. Ranije je grčki premijer govorio da je odlaganje rokova za smanjenje budžetskog deficita Atini potrebno kao vazduh. Atina ne moli dodatni novac za izlazak iz krize, tim pre što će se plaćanje svih obaveza nastaviti. Grčkoj je potrebno samo odlaganje rokova za organizovanje budžetske ekonomije od 2014. do 2016. godine, ističe Samaras. Sad Atina u najkraćem roku treba da smanji pokazatelj deficita od trenutnih oko 9 na skoro 2,5 procenta BDP. Samo u tom slučaju će im biti data još jedna, treća tranša kredita za servisiranje duga. Samaras insistira: nije moguće ispoštovati ove rokove. Po njegovom mišljenju, u sadašnjim uslovima je najvažniji ekonomski rast, a ubrzano smanjenje deficita će ubiti sve mogućnosti za to. Čini se da ubeđivanje Žan-Kloda Junkera nije uspelo. Međutim, Samaras u petak treba da se sretne s kancelarom SRN Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom. I ovde mogu nastati problemi, smatra ekonomista Vladimir Rožanskovski:

- Ne mislim da će Grcima biti dato odlaganje. Čak i pored premijera koji je tako spreman na nagovore. Biće velikih trvenja s Nemcima. Zato što Nemci u principu smatraju da se nacija ne sme saterati u ćošak. Nacija treba da ima mogućnosti da diše. I da se razvija makar minimalno. Međutim, izbaviti je obaveza i pustiti da se sve odvija stihijski – znači dati loš primer svim ostalima, zato što će u tom slučaju to predstavljati pravo iskušenje za iste ove Špance, u stilu, Grcima ste sve oprostili, po čemu smo mi gori?

Zasad je Berlin najavio samo manje ustupke. I to nezvanično: mediji su pozivajući se na izvor u vladi saopštili da Atina može dobiti odlaganje do 2015. godine. Na zvaničnom nivou u Nemačkoj još uvek traje sukob dve tačke gledišta. U SDPN su uvereni: Grčku treba zadržati u evrozoni. Partneri Merkelove u koaliciji insistiraju da se dogovori ne mogu menjati. Ako kancelarka u pregovorima u petak pristane na ustupke birači i članovi stranke joj to neće oprostiti, smatra ekonomista Sergej Hestanov:

- U razvijenijim zemljama se bliži vreme izbora. Davanje kredita Grčkoj izaziva apsolutno logično nezadovoljstvo kod građana. I kako su pokazali francuski izbori, vrlo je verovatno da nešto slično očekuje i gospođu Merkel. I ova opasnost nezadovoljstva čini verovatnoću obustavljanja pomoći Grčkoj vrlo realnom. A čim prestane pomoć, defolt će se desiti prilično brzo.

Po mišljenju stručnjaka izlaz Grčke iz evrozone je trebalo da se dogodi još ranije. Sad evropski političari plaćaju za to što su se poveli za bankama, koje su najveći poverioci grčkog duga:

- Što pre se desi bankrot, tim pre će početi obnavljanje ekonomije. Zato je bilo nepravilno pomagati Grčkoj. Međutim, pošto su od bankrota Grčke pre svega postradale velike banke koje tradicionalno poseduju vrlo moćan lobistički resurs, one su vršeći pritisak na političare lobirale ove potpuno neproporcionalne programe za pomoć Grčkoj. A to što bez obzira na ovaj program ekonomija Grčke i dalje propada je najjači argument u korist toga da je bankrot manje zlo za Grčku.

Novi rok za izlazak Grčke iz Evrozone je kraj septembra. U ovom mesecu zaključke o novom davanju kredita Atini treba da da trojka: ECB, MMF i Evrogrupa.