Del Ponteova pred srpskim tužilaštvom

Vekarić: Proces ćemo isterati do kraja i zato će Dragoljub Stevanović, zamenik tužioca, pozvati i bivšu hašku tužiteljku i portparolku da svedoče. Čović: Del Ponteova je znala za logore, ali nije pokretala istragu zbog nesaradnje Kfora. Drecun: Kfor i Unmik nisu želeli da priznaju svetu da su Šiptari, koje su toliko štitili od Srba - gnusni zločinci, pa su ćutali

Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte i nekadašnja portparolka suda u Hagu Florens Artman biće pozvane kao svedoci u nedavno obnovljenom postupku srpskog tužilaštva za ratne zločine o trgovini organima Srba sa Kosova i Metohije koje su teroristi OVK oteli pre, tokom i posle bombardovanja 1999. godine.

Del Ponteova je, naime, prošle nedelje obelodanila da je haško tužilaštvo tokom istrage o zločinima OVK 1999. nad Srbima, Romima i drugim etničkim zajednicama „imalo ozbiljna saznanja da je najmanje 300 ljudi otetih na Kosovu odvedeno na sever Albanije, gde su im vađeni organi, koji su potom prodavani na crnoj berzi“.

A ovaj više nego profitabilan posao, kako tvrdi haški svedok na osnovu čijeg iskaza je bila pokrenuta istraga o otmicama i ubistvima Srba sa Kosova, u kojima je i sam učestvovao - bio je pod direktnim nadzorom Hašima Tačija, aktuelnog premijera „države Kosovo“!
Tužilaštvo za ratne zločine došlo je do novih saznanja i svedoka strašnog zločina albanskih terorista, te je prošlog petka obnovilo istragu, a kako nam je potvrdio portparol tužilaštva Bruno Vekarić, na spisku svedoka sasvim sigurno će biti Del Ponteova i Artmanova.

- Planiramo da proces isteramo do kraja i zato će Dragoljub Stevanović, zamenik tužioca, pozvati i Artmanovu i Del Ponteovu. Važno je da smo ovaj slučaj uvrstili u ratne zločine koji ne zastarevaju, pa ćemo, kada nam se za to ukaže prilika, i ovde i u Albaniji saslušavati sve svedoke do kojih budemo mogli da dođemo - rekao nam je Vekarić koji je ranije istakao i da je Unmik prepreka u procesuiranju pojedinih slučajeva, te da je u tom pogledu saradnja sa misijom UN na niskom nivou.

A dok se naše tužilaštvo sprema da zatraži i proveru podataka o presađivanju organa u evropskim klinikama u kritičnom periodu, posle tvrdnji Karle del Ponte, i u Haškom tribunalu razmatraju mogućnost da ovaj slučaj bude ponovo otvoren.
I mada se haška tužiteljka, detaljno opisujući informacije koje je o tome imala, sada pravda da su istražitelji „zbog nemogućnosti daljeg vođenja istrage morali da odustanu od tog slučaja“, tadašnji predstavnici zvaničnog Beograda i Srbi iz Pokrajine tvrde da je postojanje logora u Albaniji i na Kosmetu, kao i trgovina organima bilo javna tajna, te da su „kočnicu obelodanjivanju i sprečavanju ovog najgnusnijeg zločina od Drugog svetskog rata predstavljali zvaničnici Unmika i Kfora“.

Najmanje 300 bubrega i još bar 100 ostalih organa, kako tvrdi zaštićeni haški svedok, izvađeno je i preko Italije prodato, a neretko su zarobljenicima vađene jetre i srca. Cijena bubrega, tvrdi on, bila je od 10.000 do 50.000 maraka, te je ukupna zarada premašila četiri miliona maraka!

- Vođena je precizna evidencija. Izveštaji su podnošeni komandantima OVK i lično Tačiju. Komandantima je išlo i 80 odsto para. Ostatak su delili ljudi koji su organizovali vađenje i transport organa - opisao je svedok Haškog suda, dodajući da se odlučivalo ko će pod nož tek kada bi iz Italije stigao signal koji organ je potreban.
Zarobljenici su, kako je naveo, posle vađenja organa, uglavnom ostavljani da umru, a ubijani Srbi zakopavani su u masovne grobnice, koje su tokom 2000. u nekoliko navrata premeštane, a najveća sa oko 100 Srba bila je u mestu Burel, u centralnoj Albaniji.

I izvori suda u Hagu, navela je Del Ponteova, kazali su da je velika grupa otetih Srba bila pritvorena u baraci iza jedne žute kuće dvadesetak kilometara južno od Burela, gde je jedna soba služila kao operaciona sala! Izvađeni organi su, preko aerodroma Rinas kod Tirane, slati u hirurške klinike u inostranstvu, gde su korišćeni za presađivanje bogatim klijentima koji bi to debelo plaćali.
Prema tvrdnjama zaštićenog svedoka K-144, otimanje Srba i vađenje organa pre likvidacije bio je uhodan posao pod direktnom kontrolom čelnika OVK i, uz prećutnu saglasnost, vlasti u Albaniji.

Da su Kfor i Unmik svesno prelazili preko činjenice o trgovini organima, ali i da je zvanična Tirana znala i žmurila na postojanje logora na njenoj teritoriji, potvrdio nam je i analitičar Milovan Drecun.
- Američki novinar srpskog porekla, koga sam u to vreme sreo na Kosmetu, pričao mi je da je radio reportažu o logorima i da mu je jedan od albanskih zvaničnika bez ikakvih problema potvrdio postojanje logora na severu. I moji šiptarski izvori govorili su mi o fabrici gume u Suvoj Reci gde su Srbi zatvarani i mučeni. O tome sam pokušao da govorim u našoj javnosti, ali su me pritiskali sa svih strana - rekao nam je on i naglasio da je osnovni razlog za nezainteresovanost Kfora i Unmika za ovaj slučaj jeste to što nisu želeli da priznaju svetu da su Šiptari, koje su toliko štitili od Srba - gnusni zločinci.

Da je knjiga „Lov“, u kojoj Karla del Ponte piše o trgovini organima kosovskih Srba, predstavlja njeno „pranje biografije“ zbog griže savesti, tvrdi nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosmet Nebojša Čović.
- Del Ponteova nije pokrenula istragu o logorima za Srbe u Albaniji, iako je morala. A znala je za njihovo postojanje i za sve gnusne stvari koju su tamo rađene otetim Srbima sa Kosmeta - istakao je Čović, podsetivši da je 2001. godine od Koordinacionog centra tužiteljka dobila te podatke, te da ju je lično tada upozorio „da se tamo svašta događa, ali ona nije reagovala“.

Čović je objasnio da mu je glavna tužiteljka rekla da ne može poreći istragu o logorima u Albaniji dok podatke koje je dobila od Koordinacionog centra ne proveri kod misije Kfor u Prištini, te da se posle pravdala da joj Kfor navodno nije hteo izaći u susret.
- Sumnjivo je i to što nije dozvolila da se istraže masovne srpske grobnice, poput one na Radonjićkom jezeru, mada joj je to bio osnovni posao - zaključio je on.
Karli del Ponte tokom 2000. i 2001. na moguću trgovinu organima ukazivao je i tadašnji šef odeljenja pravosuđa u Koordinacionom centru Vladimir Božović.

- Dok sam radio na Kosmetu, porodice nestalih i kidnapovanih su mi sugerisale da postoji mogućnost trgovine organima i Del Ponteovoj sam u nekoliko navrata govorio o tome. Ali ona je to iskoristila tek kasnije - istakao je on za Glas.