Moskovsko putovanje kroz vasionu

Moskovski planetarijum je najstariji u Rusiji i jedan od najvećih na svetu. Njegovi muzeji puni astronomskih instrumenata i modela, zvezdane sale i 4D bioskop vode posetioce na putovanje kroz vreme i prostor.

Uvidevši potrebu za obrazovanjem i prosvećivanjem radnika, Moskovski savet je 1928. odlučio da osnuje planetarijum u Moskvi kao centar koji će propagirati nauku o vasioni. Ovaj jedinstveni objekat je izgrađen po projektu arhitekata Mihaila Baršča i Mihaila Sinjavskog. Kamen temeljac je postavljen 1928, a već naredne godine objekat je bio završen. Prvi planetarijum u SSSR svečano je otvoren 5. novembra 1929, kada je održano i prvo predavanje sa demonstracijom veštačkog zvezdanog neba. Prvi predavač bio je direktor planetarijuma Konstantin Šistovski.



Na krovu zgrade muzeja uređena je astronomska platforma „Park neba“. To je jedinstvena kolekcija eksponata, među kojima su sunčani satovi (od gigantskog sata preko cele platforme do manjih i kompaktnijih), neponovljive srebrnaste kupole koje se rotiraju na kulama gde se nalaze opservatorije, svodovi nebeskih sfera, indijske krilate stepenice ka nebu „Samrat Jantra“, kameni prsten Stounhendža, Moskovski meridijan... To je samo jedan deo mnogobrojnih eksponata „Parka neba“, tog živopisnog kutka istorije znanja o Zemlji i nebu.

Moskovski planetarijum je jedan od najvećih na svetu, sa kupolom prečnika 27 m. Najvredniji deo planetarijuma, nemački projektor firme „Cajs“, sastoji se od 119 lampi koje na visokoj kupoli projektuju 5400 pokretnih zvezda i planeta.

Osnovni pravac u radu planetarijuma je održavanje otvorenih predavanja i realizacija naučnih i umetničkih programa iz astronomije i kosmonautike, kao i formiranje pogleda na svet zasnovanog na popularno izloženim dostignućima savremenih prirodnih nauka.

U Moskovskom planetarijumu je 30-ih godina prošlog veka postojao „Stratosferski komitet“, čiji su stručnjaci proučavali gornji sloj atmosfere i bavili se problemima reaktivnog kretanja. Od 1934. su organizovane astronomske sekcije, a u letnjem periodu su radile astronomska platforma i opservatorija.

Za vreme Drugog svetskog rata u planetarijumu je organizovan ciklus predavanja „Astronomija za obaveštajce“. Veština orijentisanja pomoću nebeskih tela, stečena tokom tih predavanja, spasila je mnoge živote.

U planetarijumu su držana predavanja sa demonstracijom veštačkog neba (na kupoli koja je služila kao ekran, pomoću specijalnog optičkog aparata) sa Suncem, zvezdama, planetama, satelitima i raznim kosmičkim aparatima. Pod ovom kupolom su u svet nauke krenule desetine najpoznatijih ruskih naučnika – pohađanje astronomskih sekcija u planetarijumu bio je njihov prvi korak na tom putu. Ovde su na predavanja dolazili i prvi kosmonauti.

Sva tri nivoa Planetarijuma povezuje Fukoovo klatno, čija je vrpca, duga 16 metara, pričvršćena za vrh piramide koja izlazi na otvorenu platformu „Parka neba“ i prolazi kroz celu zgradu muzeja. Kugla na klatnu je teška 50 kg i klati se iznad limba prečnika 6 m sa ucrtanom skalom. To je najveće Fukoovo klatno u Rusiji. Ono omogućava ponavljanje Fukoovog eksperimenta i demonstrira okretanje Zemlje oko svoje ose.

Planetarijum je 1977. godine renoviran. Umesto starog optičkog projektora postavljen je novi, napravljen specijalno za Moskvu u narodnom preduzeću „Karl Cajs“ u Jeni, u Istočnoj Nemačkoj. To je bio aparat nove generacije sa upravljanjem pomoću programa. Tada su pored običnih predavanja i tematskih večeri u planetarijumu počeli da se organizuju i automatizovani audio-vizuelni programi.

Na astronomskoj platformi planetarijuma 1990. je otvorena opservatorija u kojoj se nalazi najveći moskovski teleskop.

Kada je planetarijum otvoren, iste godine je u njemu napravljen aparat pod nazivom „Izlazak Sunca“, i on je bio u upotrebi sve do 1994, kada je planetarijum zatvoren.

Trupa „Zvezdanog pozorišta“ izvodila je u planetarijumu predstave „Galilej“, „Đordano Bruno“ i „Kopernik“, a devedesetih godina je „Fantastično pozorište“ prikazalo nekoliko pozorišnih komada po delima poznatih pisaca naučne fantastike.

Objekat je 1994. zatvoren zbog renoviranja koje je trajalo 17 godina.

Renovirani planetarijum je zvanično otvoren 12. juna 2011. Njegovi prvi posetioci bili su mališani iz škola i dečijih domova.

Posle rekonstrukcije površina objekta je oko šest puta veća i iznosi približno 17 hiljada kvadratnih metara, tako da sada u njega može da stane oko hiljadu posetilaca. Obnovljeni planetarijum ima nekoliko funkcionalnih zona: Veliku zvezdanu salu, muzej „Uranija“ i interaktivni muzej „Lunarijum“, „Park neba“ sa dve kule na kojima su smeštene opservatorije, 4D bioskop i Malu zvezdanu salu. U glavnoj sali je smeštena kupola visine 25 metara. To je najveća kupola u Evropi.

Obnovljeni planetarijum je otvorio svoja vrata žiteljima i gostima prestonice, i poziva ih na neobično putovanje kroz vreme i prostor. Upoznavanje sa istorijskom zbirkom muzeja „Uranija“ vraća posetioce u prošlost, a ekskurzija po interaktivnom muzeju omogućava im da saznaju nešto o prirodnim zakonima i pojavama. Neobično je zanimljiv program Velike zvezdane sale: posetilac se oseća kao član posade u kosmičkom brodu koji putuje kroz vreme i prostor.