Sirija može da prouzrokuje raskol unutar OIS

U saudijskoj Meki u toku je (14-15. avgusta) vanredni samit Organizacije islamske saradnje (OIS). Samit je sazvan da bi se «izgladio niz kritičnih protivrečnosti». Glavni uzročnik razmimoilaženja među islamskim državama trenutno je kriza u Siriji.

Očekuje se da će na samitu biti razmatrana mogućnost suspenzije članstva Sirije u OIS. O takvoj meri su uoči početka samita razgovarali šefovi diplomatija država-članica OIS na pripremnom sastanku u Džidi. Za suspenziju Sirije se izjasnila apsolutna većina ministara, ali njihova odluka je isključivo savetodavnog karaktera. Jedini protivnici suspenzije Sirije su predstavnici Irana, saveznika koji u kontinuitetu pruža podršku vladajućem režimu Sirije, i Alžira. Posle diskusije s kolegama ministar inostranih poslova Irana Ali Akbar Salehi rekao je da suspenzija Sirije neće doprineti rešavanju problema. Delovati na taj način označava pokušaj da se izbegne njegovo rešenje, dodao je ministar.

Posmatrači iznose mišljenje da se na samitu traže i dodirne tačke između onih koji pružaju podršku sirijskom predsedniku Bašaru Asadu i onih drugih, koji na sve moguće načine pomažu nepomirljivu opoziciju. Ipak, teško da će neko od učesnika samita biti spreman na kompromis u vezi jednog tako principijelnog pitanja, smatra jordanski politolog Jasir Kubejlat. U svakom slučaju sponzori sirijskih pobunjenika očigledno se neće odreći svog prvobitnog cilja – rušenja sekularnog republikanskog režima u Siriji:

- Glavni problem pobunjenika u Siriji je taj što od samog početka konflikta nisu uspeli da dobiju podršku naroda.Može se pretpostaviti da će države koje stoje iza pobunjenika promeniti svoju poziciju obzirom da oni trpe jedan poraz za drugim.Alite države neće odustati od ideje promene režima, već će pokušati da smisle nove načine za pružanje podrške pobunjenicima.

Pri tome je Sirija samo najakutniji uzročnik razmimoilaženja unutar OIS, podseća analitičar Semjon Bagdasarov:

- U muslimanskom svetu se trenutno dešavaju veoma ozbiljne promene.U te procese se aktivno meša Zapad. Izrael sa svoje strane takođe čini sve kako bi u islamskom svetu došlo do raskola.Zbog toga se može pretpostaviti da će se protivrečnosti među muslimanima s vremenom samo produbljivati. Po mom mišljenju, od susreta u Meki ne treba očekivati ništa više od opštih fraza u završnoj deklaraciji.

Stručnjak je objasnio gde vidi kamen spoticanja koji može sprečiti sammit OIS da dostigne željeni cilj:

- Posebna pozicija se formira u Turskoj. Ona govori o islamskoj solidarnosti, sprečavanju vojne intervencije u Iranu. U isto vreme Turska zauzima proamerički stav u vezi Sirije što dovodi do protivrečja između Turske i Irana. Saudijska Arabija takođe želi da dominira na Bliskom Istoku pružajući podršku salafijama. Protivteža takvom stavu je stav Teherana koji je usmeren ka tesnoj konsolidaciji šiitskih struktura u Iraku, Siriji ipokreta«Hezbola»u Libanu.

Novi izazov za OIS je to što predstavnici različitih religioznih zajednica počinju da doživljavaju jedni druge ne kao dobre komšije, već kao protivnike. Pri tome se zna gde i kada je taj proces počeo da jača – u Iraku posle američke okupacije. Jasno je čime se to može završiti. Nejasno je drugo: da li će vođe islamskih država iskoristiti šansu koja još uvek postoji da se u regionu spreči rat «svih protiv svih»? Jasno je ovo – što duže bude trajao raskol OIS, šansi da organizacija zauzme konsolidovan stav u vezi Sirije biće sve manje.