Slugine sluge ili ne

Grdno se varate ako mislite da su „Evropa nema alternativu” i „Kosovo je Srbija” dva različita problema. Nisu. Priča da Srbija uđe u Uniju bez Kosova, pa će posle kao da ga vrati, meni zvuči kao bajka. Vratiće ga onda na kukovo leto. Čista demagogija. A Tadić se lepo zakleo nad Ustavom u kome jasno piše da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije. Da li je to onda krivokletstvo? Nekako mi se čini da možemo u Evropsku uniju sa sve Kosovom pa da naknadno pravimo deobni bilans, mada ni to nije po Ustavu.

Ideju o podeli Kosova zastupam od 2001. i svestan sam da, pogotovo danas, svima zvuči kao čista jeres, totalno neprihvatljiva za sve zainteresovane strane.

Ja samo ne mogu da shvatim da severni deo pokrajine, administrativno pripojen šezdesetih godina prošlog veka, naseljen skoro sto posto Srbima, bude u okviru fantomske države. Nema teorije. Tu će biti zaista sukoba vo vjeki vjekov, bolje rečeno dok se ne ispuni Tarabićevo proročanstvo i svi preživeli Srbi stanu pod jednu šljivu.

Ili Zubin Potok. Jedina srpska opština koja beleži porast stanovništva. Doskoro je imala deset hiljada žitelja, a sada ih je dvanaest hiljada. Pobegli nesrećnici iz susednih srpskih oaza (mrzim reč enklava) i naselili se na „sigurno”. Šta mislite zašto baš tu okupatori vrše manevre? Zato što akumulacija Gazivode snabdeva pitkom vodom više od pola Kosova. Zubin Potok nije nikada bio albanski i neće ni biti.

Mogao bih još da vam naširoko raspredam o Kosovskom Pomoravlju, o opštini Štrpce na Šar-planini , Lapljem Selu, Gračanici, Goraždevcu... Reći ću samo još ovo: Crnogorci su hteli da izmeste Njegoševu kapelu (deo bivšeg grba Crne Gore), pa su je srušili i obeležili svaki kamen da bi istovetnu ponovo podigli. Doduše, to nikad nisu uradili, ali sam ubeđen da bi Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani i ostale srpske duhovne svetinje na isti način mogle da budu preseljene u Srbiju. I da naglasim. Nije to nikakva vizantijsko-kosovska kultura, to je srce i duša Srbije.

A Tadić i društvo (sklopio bi koaliciju i sa crnim đavolom) krenuli u ozbiljnu predizbornu kampanju baziranu na zastrašivanju.

Siguran sam da je san svakog prosečnog Srbina da bude broker, ali kako kad akcije na berzi vrtoglavo padaju. Naravno, slede dalja poskupljenja svega i svačega (gorivo poskupelo i u Americi, ali zbog sranja u Venecueli). Sledi nam izolacija, možda nove sankcije, pa hiperinflacija ako oni ne dođu na vlast. Samo čekam da pomenu i novo bombardovanje (nisu valjda blesavi da bombarduju svoje firme kojih je Srbija prepuna). Ali, po DS-u, strani investitori se povlače i neće da investiraju ako Srbija ne požuti skroz. Šarena laža i žvaka za ludaka.

Postoji i drugo rešenje. Da zovnemo Ruse konačno, nude se ljudi. Arogantna Amerika sa sluškinjom Evropom (mi treba da budemo slugine sluge) potcenjuju Rusiju i imam utisak jedva čekaju da se porokaju međusobno preko naše grbače. Ionako mislim da je Kosovo samo poligon za silu. A to bi značilo treći svetski rat koji će ostati nezabeležen u istoriji jer neće imati ko da ga zabeleži. Kao što vidite, veliki sam optimista.

Vaš Borisav Đorđević

P. S. Nisam hteo da plašim političke neistomišljenike mogućom koalicijom DSS, NS i radikala, to bi bilo previše surovo. Bu!...

P.S.S. Ako mislite da nemiri na Tibetu nemaju veze sa Kosovom, grdno se varate.

P.S.S.S. Ionako imamo iskustvo u izazivanju svetskih ratova.

Dodatak broj 1: Sećate li se kada se naša fudbalska reprezentacija plasirala na prvenstvo Evrope, pa su nas iz političkih razloga izbacili i ubacili ničim izazvane Dance koji su šampionat i osvojili? Zamalo da isto prođemo i sa Evrosongom. Džaba bi nam bila sjajna pobeda Marije Šerifović da je kojim slučajem Toma Nikolić postao predsednik Srbije! Švedska je bila spremna ko zapeta puška da preuzme organizaciju. Srećom ili nesrećom, pobedio je Boris Tadić i strasti su se smirile.

Onda je moj principijelni prijatelj uradio ono što mu je jedino preostalo: raspustio vladu. Rogovi u vreći nisu mogli dalje da funkcionišu ni u crtanom filmu. Izbori su zakazani za 11. maj, a Evrosong malo kasnije. Evropa u nebranom grožđu. Ne znaju ko će da pobedi na izborima, a nemaju ni ubedljivo opravdanje, ni dovoljno vremena da sve prebace u Švedsku. Iz pouzdanih izvora (obično su moji izvori krajnje nepouzdani) saznajem da još ništa nije gotovo i da finale Evrosonga u Beogradu još nije izvesno.

Neka mi posle neko kaže da muzika i politika nemaju veze.

Dodatak broj 2: Sa Čavićem sam jednom prilikom leteo od Tivta do Beograda. Izuzetno dobar i vaspitan dečko, potpuno predan sportu.

Avion je kasnio pa smo imali vremena da pričamo o svemu i svačemu. Između ostalog i o vrhunskom sportu, tačnije čega se sve moraju odreći oni koji žele da obaraju rekorde i budu među najboljima. O seksu da ne govorimo, ali ima i bizarnih detalja. Jedno mesec dana pred važno takmičenje šampioni ne smeju da hodaju po stepenicama da se slučajno ne bi povredili. Svaka čast Miloradu na sportskim uspesima i oborenom evropskom rekordu. Skidam kapu njegovom gestu sa majicom na kojoj je pisala istina: „Kosovo je Srbija”. Oni koji su ga suspendovali iz daljeg takmičenja pokazali su svu mizeriju i nemoć da se istini suprotstave.

Čaviću je trebalo prirediti doček kakav mu dolikuje. Narodni heroj je trebalo da se pojavi na balkonu Starog dvora. Uveren sam da bi hiljade istomišljenika bilo na dočeku. Kamo sreće da imamo više Milorada Čavića, Novaka Đokovića, Dušana Savića, Vlade Divaca.... pravih rodoljuba.


Borisav Đorđević