Bušova šibica za kosovsko bure baruta

Rusija zbog odluke SAD da naoružaju vlasti u Prištini traži hitan sastanak s vrhom NATO-a. – Kosovu ne treba novo oružje, već novi pregovori, poručuje premijer Koštunica
Na Kosovu već ima pola miliona komada vatrenog oružja: sa nedavno održane parade Kosovskog zaštitnog korpusa (Foto Fonet)

Rusija je zatražila sazivanje hitne sednice Saveta Rusija-NATO na kojoj bi se razgovaralo o odluci SAD o slanju naoružanja Kosovu, izjavio je ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin. „Predložio sam generalnom sekretaru NATO-a da bude održana hitna neformalna sednica saveta Rusija-NATO na kojoj bismo raspravljali o planovima SAD za slanje oružja Kosovu”, rekao je Rogozin u Briselu.

„Dati bivšim teroristima oružje za rat protiv terorizma u najmanju ruku je zanimljivo, ako ne i gore. Dobro je poznato da su oni koji su na vlasti na Kosovu dospeli na položaje kao organizatori i lideri OVK, koju mnoge države smatraju terorističkom organizacijom”, rekao je Rogozin agenciji Interfaks.

Bela kuća je objasnila da je Bušovo odobravanje isporuke oružja Kosovu uobičajen proces u okviru uspostavljanja odnosa između dve zemlje. U predsedničkom nalogu državnom sekretaru Kondolizi Rajs, objavljenom na web-sajtu Bele kuće, Džordž Buš navodi da Kosovo, pošto je steklo nezavisnost, može da dobija odbrambenu robu i usluge u skladu s američkim propisima.

Dok u zvaničnom saopštenju američka administracija navodi samo da se isporuka oružja odobrava kako bi se „ojačala bezbednost SAD i podržao svetski mir”, neimenovani visoki američki zvaničnik u izjavi za AFP pojasnio je da će ova odluka biti poštovana u skladu sa vojnim ograničenjima, koja za Kosovo važe na osnovu plana Martija Ahtisarija. Ovo objašnjenje, prema tumačenjima, ima za cilj da umiri bojazni Srbije i Rusije.

Prema Aneksu osam Ahtisarijevog plana, Kosovske bezbednosne snage će biti lako naoružane i neće posedovati teško naoružanje, kao što su tenkovi, teška artiljerija i neće imati „ofanzivne vazduhoplovne kapacitete”. Prema ovom dokumentu, KBS će u svom sastavu imati najviše 2.500 aktivnih i 800 rezervnih pripadnika, a Kosovo će se povinovati standardima i praksi UN-a, OEBS-a i EU u oblasti bezbednosti i kontrole naoružanja, kao i drugim regionalnim sporazumima o bezbednosti koji su u delokrugu rada OEBS-a.

Posle ove odluke predsednika SAD, prema oceni Brusa Džeksona, direktora američke nevladine organizacije Projekat tranzicionih demokratija, na Kosovo će stići oprema i naoružanje malog kalibra namenjeni razbijanju demonstracija i sličnim akcijama. „Ako pogledate šta će zapravo biti prodato ili poklonjeno, videćete da je to oprema vrlo ograničenih mogućnosti. Ona će Kosovu omogućiti da ima malo jaču žandarmeriju”, rekao je Bi-Bi-Siju ovaj poznavalac politike SAD prema Balkanu koji godinama lobira za NATO.

Za predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunicu najnovija Bušova odluka predstavlja „novi, duboko pogrešan korak SAD, posle protivpravnog priznanja jednostrane nezavisnosti”.

„Na Kosovu i Metohiji već ima previše oružja i umesto što dodatno naoružavaju Albance, bilo bi preko potrebno da se Amerika vrati poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN”, naveo je premijer u razgovoru za današnje „Večernje novosti”.

Prema njegovim rečima, Kosovu nije neophodno novo oružje već novi pregovori. Odluka o slanju američkog naoružanja Kosovu, rekao je Koštunica, samo potvrđuje da je reč o opasnom planu stvaranja prve NATO države na svetu, što izaziva najveću zabrinutost.

„Odluka može predstavljati novo produbljivanje problema, koji su izazvani kršenjem Rezolucije 1244 i odobrenjem Vašingtona da se u Prištini protivpravno proglasi jednostrana nezavisnost”, rekao je Koštunica i dodao da američke vlasti moraju znati da „srpski narod sa ogorčenjem gleda i pamti politiku sile koju SAD sprovode nad Srbijom”.

Američka odluka je „dolivanje ulja na vatru”, ocenio je Dušan Spasojević, državni sekretar Ministarstva odbrane, i dodao da bi formiranje nekakve vojske na Kosovu bilo opasno za bezbednost Srbije i čitavog regiona.

„Takva odluka je najmanje potrebna Kosovu i Metohiji. I u toku bečkih pregovora o statusu, Srbija je imala principijelan stav da je formiranje vojske nekakvog nezavisnog Kosova crvena linija koju nismo spremni da tolerišemo i da preko nje pređemo”, rekao je Spasojević novinarima u Generalštabu Vojske Srbije i dodao da nacionalna bezbednost ne počiva samo na oružju, već pre svega na dobroj diplomatiji, dobroj ekonomiji i obrazovanim ljudima, a to je ono što nedostaje čitavom regionu, posebno Kosovu i Metohiji.

Kosmetu nedostaje demilitarizacija, smatra Rada Trajković, potpredsednica Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova, i dodaje da su nedavna dešavanja u Kosovskoj Mitrovici dala povod Vašingtonu da svetu prikaže kako je Srbija, u stvari, faktor nestabilnosti na Balkanu.

„Ja to razumem, kao, daćemo Albancima oružje, pa se sada tucite sa Srbima ako ne umete da razgovarate na drugi način, što bismo stradali mi iz međunarodne zajednice. To me jako zabrinjava i podseća na hrvatsku ’Oluju’”, rekla je Trajkovićeva, dok Nebojša Jović iz SNV-a severnog Kosova upozorava da ova odluka sigurno stvara situaciju da „ovo bure baruta koje već dugo vremena stoji nad Kosmetom, u srcu Balkana, eksplodira”.

Kosovski premijer Hašim Tači pozdravio je juče odluku američkog predsednika Džordža Buša da odobri isporuku oružja Kosovu. Tači je na jučerašnjoj sednici Vlade Kosova kazao da su odnosi između SAD i Kosova izuzetno dobri, odnosno, kako je rekao, „specifični”. „Odnosi Prištine i Vašingtona su specifični i odlični. Prisustvo američkih vojnika Kfora kao i svih trupa NATO-a uvek je dobrodošlo i uz posebno poštovanje podržano od svih građana”, rekao je predsednik Vlade Kosova.

U Prištini se odluka američkog predsednika shvata kao ocena značaja Kosova u regionalnoj stabilnosti i činjenice da su, kako kažu analitičari, SAD ozbiljno shvatile pitanje sigurnosti na Kosovu i u regionu.

Skoro pola miliona cevi

Crno tržište oružja na Kosovu je u procvatu, procenjuje informativni sajt „Balkan insajt”, koji je nedavno objavio istraživanje na tu temu. Oružje stiže preko švercera iz Srbije, Makedonije i Albanije, pri čemu su tu i gasni pištolji koji se u brojnim malim radionicama širom Kosova prerađuju u efikasno vatreno oružje i prodaju na crnom tržištu po cenama koje nisu nedostižne čak ni za tinejdžere.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Program UN za razvoj(UNDP), na teritoriji Kosova ima oko 400.000 komada ilegalnog ručnog oružja, pri čemu je ustanovljeno da više od 23 odsto kosovskih domaćinstava želi da nabavi oružje, uglavnom uz obrazloženje da je to način da zaštite sebe i svoje porodice.Prema nalazima UNDP-a, rašireno je uverenje, jednako među kosovskim Albancima i kosovskim Srbima, da su pripadnici druge etničke grupe dobro naoružani i da je držanje oružja važno da bi se održala ravnoteža straha.
N. R.