Crna Gora: Predizborna obećanja, analize...

Iako bi se ustavom određena ovlašćenja predsednika Crne Gore mogla uporediti sa onim koje ima britanska kraljica, građani jedine "ekološke države" na planeti uživaju poslednjih nedelja u neverovatnim obećanjima četvorice kandidata za pomenutu funkciju na predstojećim izborima.

Dijapazon obećanja "četiri musketara", kako su na jednom popularnom crnogorskom forumu predstavljeni pretendenti za titulu "Primusa Montengra" u sezoni 2008-2013, kreću se od onih uobičajenih o rešavanju problema nezaposlenosti, korupcije i kriminala, pa do aktuelnih vezanih za (ne)priznavanje nezavisnosti Kosova, odnosu prema pristupu Crne Gore u EU i NATO.

Podrazumeva se, ima i sasvim originalnih obećanja, poput onog koji je nedavno lansirao kandidat vladajuće koalicije DPS-SDP i aktuelni šef države Filip Vujanović, najavljujući ubrzani razvoj vaterpola na severu Crne Gore nakon njegove pobede(!?).

Vujanović je, inače, i najdalje išao sa konkretnim obećanjima a verovatno najspecifičnije na tom planu bilo je ono o visini prosečne zarade u godinama nakon njegove pobede - ako aktuelni šef države dobije novi petogodišnji mandat, građanima Crne Gore garantovana su prosečna primanja od 515 evra.

Ovom obećanju, pečat je dao i šef Vujanovićevog izbornog štaba, novoizabrani premijer Milo Đukanović koji je najavio da će društveni bruto proizvod u Crnoj Gori do kraja 2009. godine porasti za 40, a plate za više 80 odsto.

”Ako to ne ispunim do kraja sledeće godine, neće biti potrebe da me kritikuje i smenjuje opozicija. Napustiću sam političku scenu Crne Gore”, izjavio je Đukanović višestruki povratnik na funkciju predsednika Vlade na predizbornoj konvenciji Vujanovića u Bijelom Polju.

I Vujanovićevi protivkandidati imali su upečatljivih obećanja, poput onog koji je izneo kandidat Srpske liste Andrija Mandić izjavom da će Crna Gora nakon njegove pobede ponovo oformiti državnu zajednicu sa Srbijom.

Mandić je, uz podršku ministra u Vladi Srbije Velje Ilića, obećao i izgradnju autoputa Beograd-Bar, ali i dolazak ozbiljnih investicija u Crnu Goru.

"Milijarde dolara lutaju po planeti i traže mesto gde da se ulože. Tamo gde ima kriminala i korupcije, strane investicije ne dolaze, već samo sumnjivi kapital", objasnio je Mandić svoje viđenje situacije sa kapitalnim investicijama u Crnoj Gori.

Kandidat Pokreta za promjene Nebojša Medojević, koji se u kampanji predstavlja i sloganom "novi predsednik" a aktuelnog šef države Vujanovića zove "odlazeći predsednik", skromno je na jednoj predizbornoj konvenciji primetio kako "samo on ubrzava put u EU".

Medojević se u svojoj predizbornoj kampanji, inače, najviše fokusirao na obećanja vezana za rešavanje problema narkomanije i narkomafije u Crnoj Gori. U jednom predizbornom govoru lider PZP-a je tako primetio kako je policija Makedonije u prošloj godini zaplenila 438 kilograma kokaina, Srbije 200 kilograma, a crnogorska samo 400 grama...

Najskromniji sa obećanjima, ali kako sam tvrdi “izvestan kao predstavnik opozicije u drugom krugu izbora”, jeste kandidat SNP-a Srđan Milić. Jedino konkretno predizborno obećanje lidera nekada najjače opozicione partije ticalo se priznavanje nezavisnosti Kosova.

“Priznaćemo nezavisnost Kosova dan nakon što to uradi Srbija. A to znači nikad“, rekao je Milić.

Kosovo: "Nikad a možda ni posle" i "ne žurimo"

Oko pitanja priznavanja nezavisnosti Kosova, jasan stav imali su samo dvojica kandidata prosrpskog dela opozicije Andrija Mandić i Srđan Milić. Lider Srpske liste je po tom pitanju bio još konkretniji od onog Milićevog - "nikad a možda ni posle toga".

"Ako ja postanem predsednik, Crna Gora neće priznati Kosovo ni ako to uradi Srbija", pojasnio je svoj i stav svojih simpatizera oko ovog pitanja Mandić.

Medojevićev stav o ovom, i u Crnoj Gori vrućem pitanju, jeste da “Crna Gora ne treba da žuri s priznavanjem nezavisnosti Kosova”.

"Mora se voditi računa o unutrašnjoj etničkoj složenosti u Crnoj Gori, činjenici da imamo 32 odsto populacije koja se izjašnjava kao Srbi, a sedam do osam odsto koji se izjašnjavaju kao Albanci", objasnio je Medojević svoju “konkretnost” po ovom pitanju.

Vujanović, čija je partija iznela gotovo istovetan stav u vezi priznavanja nezavisnosti Kosova koji je i PZP, bio je diskretniji ali i spretniji od svog protivkandidata po ovom pitanju. Predsednik Crne Gore je, naime, na svaki pomen Kosova priču “produbljivao” bratskim odnosima sa nekadašnjim “drugim okom u glavi”, odnosno obećanjem da će “Crna Gora i Srbija imati najbolje odnose u međunarodnoj zajednici”.

”Predsedniku Srbije Borisu Tadiću sam rekao da je moj i njegov zadatak da naše dve zemlje budu najbliže države na planeti”, rekao je Vujanović.

Evroatlanske integracije: Referendum i “otom-potom”

Za razliku od “kosovske”, tema pristupanja Crne Gore NATO paktu, neomiljena je i među prosrpskim kandidatima. Milić tako svaku priču o pristupanju Crne Gore Zapadnoj vojnoj alijansi rezimira zaključkom: “Referendum, pa kako narod kaže”, dok je Mandić do sada izbegao diskusije o ovom problemu.

Zbog činjenice da je više od 70 odsto građana Crne Gore protiv ulaska NATO, ovim pitanjem nije se, verovatno, u kampanji bavio ni kandidat vladajuće koalcije Vujanović, prepuštajući da se tim i ostalim šakkljivim problemima pozabavi njegov partijski šef Đukanović.

Kandidat PZP-a se, poput rivala iz SNP-a, o pristupu NATO alijansi takođe najradije poziva na “jednačinu referendum”. Naravno, i on se ovom temom nerado bavio u dosadašnjem delu kampanje, svestan činjenice da se na ovoj temi ne mogu zaraditi predizborni poeni kod potencijalnih birača.

Po pitanju “evro-integracija” stavovi svih predsedničkih kandidata, bar oni javno iskazani, su isti – svi žele u EU. Kandidat Srpske liste, istina, o ovoj temi govori sa nešto manje euforije od kolega, posebno od Vujanovića. Aktuelni šef države je, naime, po pitanju pristupa u EU, imao najkonkretniju poruku: “Ako ja pobedim, samo ćemo da čekamo da nas prime”.

Ključna dilema predstojećih predsedničkih izbora, po mišljenju većine političkih analitičara je borba za drugo mesto, odnosno za plasman u eventualni drugi krug izbora. Ovo “eventualni” odnosi se na procene CEDEM-a po kojem je kandidat DPS-a blizu pobede u prvom krugu izbora

Analize: Bitka za drugo mesto

Prema procenama političkog analitičara Srđana Vukadinovića, recimo, za mesto “prvi do kandidata DPS-a” boriće se lideri PZP-a i SNP-a Nebojša Medojević i Srđan Milić. Prema njegovim prognozama, ishod duela Milić-Medojević uticaće čak i na raspored snaga na političkoj sceni, jer bi se u slučaju slabijeg rezultata PZP mogao pridružiti vladajućoj koaliciji na narednim parlamentarnim izborima!

Vukadinović je nedavno za provladin dnevnik “Republika” napomenuo da će “kandidat vlasti Filip Vujanović imati oko 50 odsto, što ostavlja otvorenim pitanje da li će doći do drugog kruga, dok kandidat Srpske liste Andrija Mandić ima stabilnih 10-12 odsto podrške, što je dovoljno za treće mesto”.

Dakle, poraženi iz duela Milić-Medojević. Smatra Vukadinović, ide na četvrto mesto, dok su pozicije jedan i tri već rezervisane.

”Za očekivati je da se ta tendencija rasta SNP-a nastavi, što možda nagoveštava da bi Milić mogao biti bliži drugom mestu ili eventualnom drugom krugu”, dodao je Vukadinović.

On je imao i zanimljivo viđenje ciljnih grupa četiri predsednička kandidata, na osnovu kojih se najlakše može razumeti i kakva se predizborna bitka u Crnoj Gori vodi ovih dana.

“Vujanović se obraća grupi od stotinjak hiljada državnih službenika i ljudi iz organa uprave koje servisira budžet i penzionerima kojih je blizu 100.000 i njihovim porodicama. Milićeva ciljna grupa su ljudi koji mahom žive na severu Crne Gore i koji su nezaposleni, Medojević računa na mlade, takođe nezaposlene ili sa dosta sumnjivom perspektivom u budućnosti, dok je Mandić usmeren ka srpskim biračima”, rekao je Vukadinović.

Ovoj analizi moglo bi se dodati uticaj u Crnoj Gori još uvek neizostavne podele na procrnogorski i prosrpski blok koji bi, donekle, mogao da "stanji" podršku Medojeviću a poboljša rezultat Milića. Na ovakvo prelivanje glasova u odnosu na poslednje parlamentarne izbore, uticaće zasluge lidera PZP-a za usvajanje novog Ustava Crne Gore u kojem srpski jezik više nije službeni.

Podsećajući na Medojevićev dogovor sa vladajućom koalicijom, uprkos sporazumu koji je PZP imao sa ostalim opozicionim partijama oko zajedničkog nastupa vezanog za ustavna rešenja, Milić sve češće u svojoj kampanji ponavlja opasku "zna se ko je prevario".

"Mi smo znali ko će prevariti i pre nego što se to desilo, ali nisam želeo da idem od kuće do kuće i pričam ljudima da će se to desiti, da ne kažu da sam ljubomoran jer je lider te stranke lepši od mene", prokomentarisao je nedavno kandidat SNP-a.

Na ovakvu i slične "žaoke" iz protivničkog tabora Medojević uzvraća tvrdnjom da samo on ima svoj program, dok je program (i tema) ostalih kandidata - on.

“Predizborni front“ u Crnoj Gori bi, inače, i odlikuje ovo direktno rivalstvo PZP-a i SNP-a, s obzirom da Vujanović teško da može zadirati u strukturu glasača Srpske liste, a Mandić još manje u tabor DPS-SDP.

Ako se uzme u obzir činjenica da Medojević ne može da računa na podršku tvrdog prosrpskog bloka (SL), a Milić na tvrdo krilo "procrnogorskog bloka" (SDP-a i strukture koje trenutno imaju ključan uticaj na PZP a nisu više bliske sa vlastima), onda je jasno da preusmeravanje glasova na predstojećim izborima može da se odvija gotovo isključivo na liniji SNP-PZP.

U jedinstvenost simpatizera DPS-a, naročito nakon garancija koje je dao premijer Đukanović o rastu ličnog dohotka za 80 odsto za godinu i po, ne treba sumnjati a samim tim ni u mogućnost da će doći do ozbiljnijeg prelivanja glasova iz DPS-a u SNP ili PZP.

Manje prelivanje glasova moguće je tako još samo na relaciji SNP-SL, mada su se i na ovoj liniji već povučene neke nepremostive barijere od kojih je specifična recimo, ona vezana za odnos prema politčkoj sceni u Srbiji. Kandidat SNP-a, koji se latio posla totalnog reformsianja ove partije Srđan Milić, nedavno je kao ideološki najbližu stranku u Srbiji ocenio DS Borisa Tadića.

Odnos Srpske liste i predsedničkog kandidata Andrije Mandića prema srpskoj političkoj sceni je odavno jasan: bratsvo vlada sa Koštuničinim DSS-om i Ilićevom NS-om, dok je odnos sa radikalima za sada na nivou neskrivenih simpatija što je potvrđeno podrškom Tomislavu Nikoliću na predsedničkim izborima.

I ovaj detalj govori o tome da je teško očekivati da su moguća ozbiljnija pomeranja na relaciji crnogrski Srbi (Mandić) - srpski Crnogorci (Milić), a samim tim i da se bitka za drugo mesto u prvom krugu, vodi oko desetak procenata onih opozociono nastrojenih i nacionalno neopterećenih glasača uglavnom pravoslavne veroispovesti koje PZP i SNP još uvek nisu jasno raspodelili.

Prema Ustavu, predsednik predstavlja Crnu Goru u zemlji i inostranstvu, komanduje Vojskom na osnovu odluka Saveta za odbranu i bezbednost, ukazom proglašava zakone, raspisuje izbore za Skupštinu, predlaže Skupštini mandatara za sastav vlade, postavlja i opoziva ambasadore u inostranstvu, prima akreditivna i opozivna pisma stranih ambasadora, dodeljuje odlikovanja i daje pomilovanja.

O realnoj moći predsednika u Crnoj Gori, možda i najbolje govori podatak da on kao vrhovni komandant vojske ima na raspolaganju armiju od, nezvanično, 315 profesionalnih vojnika! Radi upoređenja, predsednik Vlade ima na raspolaganju tridesetak puta brojnije ljudstvo u raznim policijskim jedinicima.