Prva ostavka u Unmiku

Administrator za Kosovsku Mitrovicu Džerard Galuči napustio pokrajinu i poručio da Ujedinjene nacije ne smeju da koriste silu protiv Srba

Regionalni administrator Ujedinjenih nacija za Kosovsku Mitrovicu Džerard Galuči podneo je ostavku posle napada međunarodnih snaga na Srbe koji su protestovali zbog hapšenja pravosudnih radnika, tvrde dobro upućeni međunarodni izvori u Prištini.

„Galuči je podneo ostavku, jer u vezi sa situacijom u Mitrovici nema isti stav kao Priština. To se, pre svega, odnosi na politiku međunarodne zajednice i odnos prema problemima u tom gradu”, rekao je KiM radiju jedan diplomata koji nije želeo da mu se pominje ime.

Portparol Unmika Aleksandar Ivanko nije hteo da komentariše vest o Galučijevoj ostavci, izjavivši da je to unutrašnje pitanje UN.

Na pitanje novinara gde se Galuči nalazi i da li i dalje obavlja svoju dužnost, Ivanko je rekao: „Koliko je meni poznato i poslednje što sam čuo jeste da je on u Mitrovici. Ja vam ne mogu reći ništa više o tom pitanju, jer je to unutrašnja stvar UN.”

Do predstavnika Srba iz severnog dela Kosovske Mitrovice, međutim, došao je izveštaj koji je Galuči u utorak pre podne poslao Dejvidu Harlandu, jednom od šefova odeljenja UN za mirovne operacije. (Harland je inače bio u misiji UN u BiH tokom rata, a 2003. je svedočio protiv Slobodana Miloševića u Hagu.)

U raportu koji je naslovio „Izveštaj posle poraza”, Amerikanac navodi da je operacija za „povratak reda i zakona” (navodnici Galučijevi) bila loše zamišljena i da je zapravo dovela do nestanka reda i zakona na severu. „Izbor datuma – 17. mart – četvorogodišnjica poslednje epizode etničkog čišćenja na Kosovu, one protiv Srba i odluka o hapšenju i prebacivanju Srba u Prištinu izgleda da je smišljena da zapali srpska osećanja”, piše sada već bivši administrator. On naglašava da Srbi nisu ni uznemiravali, ni napadali Albance u severnoj Mitrovici i da su sarađivali sa Unmikom u izvođenju stranih civila iz zgrade suda.

„Kredibilitet i odnosi neophodni za našu mirovnu ulogu na severu ozbiljno su ugroženi – možda i nepopravljivo... Sada svi možemo da vidimo da Srbi imaju jasan cilj, da su dobro organizovani i dobro naoružani. Srpska zajednica na severu – bez obzira na to da li ljudi vole Marka (Jakšića) i Milana (Ivanovića) ili ne – okupljaće se oko svog ’radikalnog’ rukovodstva, ako je direktno izazvana. Reakcija na bilo kakav pokušaj njihovog hapšenja bila bi žestoka”, piše Galuči.

On dodaje i da je „u jednom trenutku Kfor blokirao povlačenje Unmik policije (možda da ne bi bili ostavljeni sami u severnoj Mitrovici)”. „Sve u svemu, treba da bude jasno da korišćenje sile za postizanje političkih ciljeva u vezi sa statusom neće funkcionisati. Kao što smo mnogo, mnogo puta ranije govorili... korišćenje sile će jedino voditi u nasilje kojim će se verovatno samo ubrzati podela ili izazvati novo etničko čišćenje i sukobi. Ovo treba znati kad se budu donosile naredne odluke UN o sudovima, železnici, struji...”

Galuči smatra da Ujedinjene nacije treba da priznaju greške i da se pokaju za učinjeno da bi mogle da nastave komunikaciju sa Srbima na severu. „Albancima mora jasno biti rečeno da nama ostave sever: Živite u miru i prestanite da pretite nasiljem. (Čuli smo da premijer Tači govori narodu da ima ’problema da kontroliše momke iz Drenice’.) Nismo poništili jednostranu deklaraciju o nezavisnosti, jer nismo mogli da je sprečimo. Na isti način ne možemo primoravati da je priznaju oni koji je odbijaju. Ne samo da nemamo moralnu ili pravnu osnovu da upotrebljavamo silu, nego ona ne daje rezultat”, zaključuje on.

Iako je za više od tri godine, koliko je boravio u Kosovskoj Mitrovici, stekao poverenje čelnih Srba sa severa pokrajine, neki posmatrači skloni su da veruju da je Džerard Galuči svojim ponašanjem zapravo doveo do pogoršanja stanja. On već mesecima nije imao dobru saradnju sa centralom Unmika u Prištini, a pre nego što je prošlog petka zauzeta zgrada suda bio je u intenzivnim kontaktima sa liderima mitrovačkih Srba. Izvori „Politike” tvrde čak da ih je posredno podstrekivao da zauzmu prostorije koje u stvari i nemaju ključni značaj.

Pismom koje je došlo do Srba sa severa, on se sada predstavlja kao zaštitnik njihovih interesa, što bi moglo da mu otvori vrata za dobar kontakt sa mitrovačkim liderima i u budućnosti. Ipak, po biografiji Džerarda Galučija, izgleda kao da diplomatija nije jedino čime se bavi. Naime, pre dolaska na Kosovo on je bio u žarištu još jednog sukoba koji interesuje Sjedinjene Države. Na mestu otpravnika poslova u ambasadi u Sudanu – najvišeg predstavnika SAD u toj zemlji – bio je nadležan za praćenje borbi u Darfuru.