Perspektive ruskih bombardera: modernizovati ili graditi nove

Uoči stogodišnjeg jubileja Ruskog vazduhoplovstva broj manifestacija vezanih za ovaj praznik raste. U Moskvi je održan okrugli sto na kome su učestvovali istaknuti ruski vojni eksperti. On je bio posvećen temi razvoja perspektivnog bombardera za Rusko vazduhoplovstvo. Stručnjaci se nisu složili o potrebi „aviona budućnosti“.

Međutim, svi učesnici okruglog stola složili su se u jednom: Rusija mora da nastavi da održava i modernizuje postojeći park strateških aviona. Avioni Tu-95MS, Tu-160 i Tu-22M3 mogu da ostanu u službi još mnogo godina. Ali unapređenje njihove mehanizacije i naoružanja postaće jedan od ključnih zadataka.

Danas se modernizuju Tu-95MS i Tu-160, armiji je isporučen prvi modernizovani Tu-22M3M. Modernizovani avioni mogu da koriste savremeno naoružanje, uključujući nenuklearne precizno vođene rakete, što ih čini funkcionalnim u uslovima lokalnih sukoba. Rusija danas ima oko 200 letilica strateške avijacije, među njima 66 Tu-95MS i 16 Tu-160 (ostalo – Tu-22M3). Ostaviti toliko teških udarnih aviona bez mogućnosti konvencionalnog, nenuklearnog učešća u lokalnim sukobima – u najmanju ruku je rasipnički.

Sa svim modernizacijama postojećih ruskih bombardera njihovi resursi nisu beskonačni, u periodu od 2030. do 2050. godine oni će morati da budu zamenjeni. Imajući u vidu vremenski okvir za razvoj i pokretanje serijske prozvodnje modernih borbenih aviona, njihov razvoj treba početi odmah, kako bismo do početka 2030 - tih godina imali serijsku proizvodnju.

Međutim ne dele svi ovaj pogled na stvari. Na okruglom stolu glavni protivnik razvoja novog „stratega“ bio je Andrej Frolov, zamenik direktora Centra za analize strategija i tehnologija: „ U ovoj fazi sadržaj pune nuklearne trijade je suviše opterećujući za Rusiju. Razvoj novog aviona dugodometnog vazduhoplovstva pete generacije može da bude jedan od programa, koji nema posebno opravdanje, a istovremeno oduzima mnogo finansijskih resursa.

Ostali učesnici diskusije bili su pristalice razvoja novog aviona. „Rusiji su potrebni strateški bombarderi pete generacije. I pre svega zato da bi Ruska Federacija mogla da održi status nuklearne države“, smatra glavni urednik lista „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko. Po njegovom mišljenju baš „vazduhoplovna komponenta strateških nuklearnih snaga najfleksibilnije je prilagođena, da u kritičnim trenucima pošanje signale, da ruske oružane snage imaju mogućnosti za rešenje ratnih zadataka“.

Rukovodilac instituta za političke i vojne analize Aleksandar Šaravin pristalica je novog razvoja: „Nemam ništa protiv toga, da modernizujemo stare avione. A šta ćemo da radimo za 30 godina? Razumljivo, da takvi avioni kao Perspektivni vazduhoplovni kompleks strateške avijacije, ne mogu se praviti ni za tri, ni za pet, ni za 10 godina. Treba raditi dugi niz godina.

Sudbina programa perspektivnog vazduhoplovnog kompleksa strateške avijacije još uvek je nejasna. Argumenti svih učesnika imaju osnova. I evo generalnog zaključka na osnovu svega izrečenog:

1. Pitanje očuvanja nuklearne trijade u svom klasičnom obliku – strateška avijacija, kopnene rakete, nuklearne podmornice – danas postaje sporno.

2. Razvoj novog borbenog aviona strateške avijacije, čini se ipak, neophodnim. Uvažavajući obim ruske granice i potrebu reagovanja na potencijalne pretnje u mnogim regionima, Rusiji su potrebni korpusi letilica, u stanju da brzo dejstvuju po ciljevima van dometa taktičke avijacije, bez dosipanja goriva u vazduhu.

3.Dok ne dođe do priprema serijske prozivodnje aviona novog tipa, razvoj neće biti suviše poguban, a može biti zaustavljen, usporen, i obnovljen u svakom trenutku, bez posebnih troškova.

4. Dok ne budu dobijeni jasni dokazi mogućnosti novih oblika naoružanja, kakva su daljinski navođene letelice i dr., koji bi efikasno zamenili klasične strateške bombardere, ovaj posao treba da bude nastavljen. Deset-petnaest godina potrebnih za razvoj aviona do njegove serijske proizvodnje – sasvim je dovoljan rok, da se utvrde perspektive.

Ilja Kramnik,